Прошле године је путем наше локалне телевизије у Прахову приказан видео снимак промоција књиге са насловом "Повратак након 40 година", одржане у неготинској библиотеци "Доситеј Новаковић", којој су присуствовали ауторови рођаци, пријатељи и колега из пензионерског удружења у Прахову. Аутор поменутог наслова је наш мештанин Ђорђе Мариновић.
Неколико мојих пријатеља чуло је за ову књигу и са жаљењем констатовало да књигу нису ни видели ни прочитали. Селом се све више шири прича о вредном, надахнутом и занимљивом аутобиграфском књижевном делу, чијој се оцени вредности придружила и неготинска библиотека а самој промоцији посебан допринос дао је и бивши угледни неготински новинар, Радиша Милошевић.
Пошто сам књигу прочитао више пута, а неке њене делове знам и напамет, и често их цитирам, замољен сам од више људи да из њеног садржаја издвојим и објавим најзанимљивије садржаје, што у наставку чиним са посебним задовољством јер сам у самој књизи и сам поменут, додуше не под мојим именом већ под псеудонимом "спикер".
Ђорђу Мариновићу, треба одати посебно признање што је уместо непристојне српске речи "швалерка" употребио термин "дама Х". Исто тако аутор је бираним речима избегао реч "швалерација" а као веран супруг и отац са подједнаким осећањем према својој Анђелини али и према "дами Х", гајио је искрену "љубав". За Ђорђа Мариновића брак је гроб те "љубави" на коме је његова вољена Анђела један вели крст. Аутор тако на себи својстен начин изражава једно велико спутавање узбурканих љубавних немира и страсти јер из контрасти љубави, суза и процветалог брака треба поменути њуму увек драге плодове, децу рођену у срећној браћној заједници, али је као савестан и одговоран човек поменуо и оне друге, рођене из комшијске љубави.
У прилог самој књизи желим да поменем да су доживљаји Ђорђа Мариновића, дугогодишњег такси-возача у Немачкој, заиста занимљиви, а има и његових погледа на савремене међународне и националне односе. Између осталог, просудите и сами:
Велика
је штета што аутор, у неколико реченица, није испунио знатижељу
читалаца у откривању сазнања ко је комшија, али је на крају лепо рекао
да је боље да претпостављамо него да то знамо.
Књига обилује изузетно надахнутим и веома поучним детаљима из живота једног немачког таксисте и српског гастарбајтера. Издвојени цитати су само део из обиља лепо смишљених, естетски обликованих мудрости које извиру из ума једног обичног човека, који је издвојио и доста времена и личног новца да се широј читалачкој публици представи као један нови праховски књижевник. Према неким сазнањима из пензионерског клуба у Прахову с нестрпљењем се очекује допуњено друго издање ове књиге али и друге књиге са новим насловом у којима ће се, како сам аутор каже: "чути нешто ново о Ангели Меркел и Бараку Обами".
Нема коментара:
Постави коментар