ФИЛМ О ИХП ПРАХОВО

На програму Телевизије Бор у оквиру емисије „Филм на виде(л)о“ емитоване 23. јануара ове године, приказан је „Документарни филм о Индустрији хемијских  производа Прахово“. Из обиља материјала припремљеног поводом 15 година рада  праховске индустрије, гледалац може стећи сазнања о токовима њене градње, развоју, резултатима и оствареним капацитетима производње. Овако лепој и идеализованој слици о ИХП Прахово из доба Титове комунистичке Југославије нажалост недостају неке чињенице, пре свега о несрећно изабраној локацији за тако прљаву технологију. Наиме, због градње хемијске индустрије у Прахову је од 178 власника одузето стотину хектара најбоље земље или тачније 80 њива, 89 винограда и 3 воћњака на првокласном земљишту. Избору локације  погодовала је само околност да је железничка пруга управо ту избијала на обалу Дунава и ништа више од тога. 

          Све потребне сагласности за градњу хемијске индустрије, по захтеву инвеститора (РТБ Бор), издате су 31. јануара 1956.године од стране Народног одбора општине Прахово, у време када је Прахово било седиште општине. Ту одлуку донели су одборници првог сазива народног одбора кога је чинило 8 одборника из Прахова, 9 из Душановца, 10 из Радујевца и 4 из Самариновца. Доношење те одлуке није отежавано мерама заштите и очувању животне средине, са којима се мештани Прахова и Радујевца сусрећу и данас, већ само тешкоћама спровођења експропријације најплодних ораница и вербалних сукоба са њиховим власницима.

          Али упркос свим правно-формалним тешкоћама августа 1956. године, вековни мир плодне подунавске равнице замењен је бректањем грађевинских машина под чијим су точковима из дана у дан нестајале плодне њиве и виногради, а из њих ницале огромне производне хале фабрика суперфосфата, криолита, као и  складишта сировина и готових производа укупног капацитета 120.000 тона.

          Треба рећи да је код већине грађана градња тако велике индустрије будила наду у лепшу будућност и бољи животни стандард. О тим очекивањима говори и текст Витомира Милосављевића, објављен поводом првомајских празника 1957.године у листу „Крајина“, под насловом „Прахово – морско пристаниште“, у коме се између осталог каже: ''Прахово. Досад се налазило само на железничким картама Југославије као крај 'слепе' железничке  линије. Данас је Прахово велико градилиште. За њега зна свак  у Југославији. Али кад пристаниште буде завршено за њега ће знати читава Европа. А када буде завршена и фабрика? Одосмо ми далеко. Каже у шали један мештанин. Још једна човекова победа. Дунав, та артерија Европе биће умирен код Прахова. Докови зимовника пркосиће таласима и леду. Кеј ће одолевати налетима воде. Биће то велико, модерно и лепо пристаниште. Отићиће Праховљани далеко. И не само Праховљани''. 

ПРАХОВО ИЗ АВИОНА

  Захваљујемо Крсти Кикићу који је уступио фотографије за блог

АВИОНОМ ДО ЗАВИЧАЈА

Након само две године од поновног отварања на писту аеродрома у Бору слетео је први приватни авион. Зоран Кикић, пореклом из Прахова код Неготина, долетео је из Аугсбурга у Немачкој, слетео због царине у Београд, па затим у борску ваздушну луку. Летење је, иначе, његова страст из млађих дана. Опширније ОВДЕ


Borski aerodrom ponovo komercijalan, 11... by rtvbor

Продат део имовине ИХП "Прахово ђубрива" у стечају

Према информацијама Агенције за приватизацију Републике Србије, у четвртак 10.10.2013. у јавном надметању продата је имовина под називом „Стечајна маса ИХП Прахово ђубрива“. Имовина процењене вредности у износу од 5.831.363,оо динара продата је у лицитацији за 2.915.681,50 динара (25.580 €). Тај износ понудио је „Еликсир“ д.о.о Прахово и тако постао власник и тог дела имовине ИХП Прахово.

Јавна надметања за продају имовине радних целина ИХП Прахово МЕГ (машиноградња, енергетика, грађевинарство), БРОДАРСТВО и ЛУКА заказане за 8.октобар 2013.године отказане су до даљњег.  

Израда Плана генералне регулације Прахова

Скупштина општине Неготин je, на седници од 29. марта ове године, донела oдлуку о изради плана генералне регулације (Урбанистичког плана) Прахова. Том одлуком утврђене су границе грађевинског реона од ХЕ "Ђердап 2", дуж некадашње железничке пруге према Кусијаку до стоваришта "Југопетрола" и 40 метара у кориту реке Дунав. Укупна површина простора за генералну регулацију износи 683 хектара у коме ће се коначно утврдити посебне целине (зоне) и њихова намена, уредити сабраћајна, енергетска и  комунална инфраструктура.
На исту тему касније је изречена бојазан да ће доношење плана регулације можда бити само правна формалност, али такву претпоставку на нашу срећу на најбољи начин демантује објављена информација на сајту општине Неготин, коју можете прочитати ОВДЕ