Часопис „Развитак“ је крајем 1988.године објавио текст др. Петра Пауновића, тадашњег директора Завода за јавно здравље „Тимок“ у
Зајечару, под насловом:
„СОЦИЈАЛНО МЕДИЦИНСКА ГЛЕДИШТА ЗАШТИТЕ И УНАПРЕЂЕЊА ЧОВЕКОВЕ СРЕДИНЕ НА ПОДРУЧЈУ ЗАЈЕЧАРСКОГ РЕГИОНА“.
„СОЦИЈАЛНО МЕДИЦИНСКА ГЛЕДИШТА ЗАШТИТЕ И УНАПРЕЂЕЊА ЧОВЕКОВЕ СРЕДИНЕ НА ПОДРУЧЈУ ЗАЈЕЧАРСКОГ РЕГИОНА“.
Популарни доктор Пера из Рајца, упамћен по
јавним наступима на тимочкој телевизији и чувенoм поздраву: „Драги гледаоци, шта сте данас учинили за своје здравље?“,
у поменутом тексту искористио је цитат из књиге Херберта Грула „Једна планета је опљачкана“, у коме
се каже: „Последња помоћ“ је још увек
могућа чак и ако се зна да је катастрофа неизбежна. Све зависи од тога колико
политичари или велики део народа схвата ситуацију. … и најприлагођеније (врсте) подлежу смрти
ако им се спољним утицајем одузму услови за живот…“
Заштита
здравља се у овом тексту разматра са становишта здравља као највишег
добра и благостања заједнице, а дати су и тада актуелни подаци измерених штетних материја са 31 мерних места у Неготину и Прахову. Према приказаним вредностима у тонама
на дан 1985.године забележене су следеће вредности: SO2
- 9,13 t; NOx - 1,537 t; CO - 3,847 t; прашине - 1,498 t; прашине TPP i MAP-a -
0,685 t; F2 - 0,342 t; угљоводоника - 0,712 t.
Сходно тим подацима закључено је да се „ до сада веровало да су најугроженији ваздушни базени изнад Бора и Зајечара, где се налазе најразвијенија индустријска постројења и прљава технологија, али се из приложених показатеља види да је озбиљно угрожен и ваздушни простор изнад и у околини ИХП Прахова, где неки од састојака, избачених у ваздух, утичу не само на састав ваздуха већ на састав и квалитет подземних вода и радиоактивност тла и водотока. Ове количине штетних материја ремете природне механизме регулисања живота и здравља флоре, фауне и човека. У том смислу посебно су увећане количине флуорида изнад Прахова.
Сходно тим подацима закључено је да се „ до сада веровало да су најугроженији ваздушни базени изнад Бора и Зајечара, где се налазе најразвијенија индустријска постројења и прљава технологија, али се из приложених показатеља види да је озбиљно угрожен и ваздушни простор изнад и у околини ИХП Прахова, где неки од састојака, избачених у ваздух, утичу не само на састав ваздуха већ на састав и квалитет подземних вода и радиоактивност тла и водотока. Ове количине штетних материја ремете природне механизме регулисања живота и здравља флоре, фауне и човека. У том смислу посебно су увећане количине флуорида изнад Прахова.
У тексту
др. Пауновић такође наводи да „ИХП Прахово излива непречишћене отпадне воде у
Дунав повећавајући његову радиоактивност са свим штетним последицама у вези с тим.
И данас се, као и пре неколико деценија, поставља питање да ли смо заиста свесни размера еколошке катастрофе која се већ деценијама дешава у нашем дворишту, а коју нико од досадашњих одговорних руководилаца и аматерских политичара очигледно није умео, или можда није (из њима знаних разлога) желео да реши. Али, нису само они одговорни. Сигурно је да се све ово дешава због недостатка еколошке свести и културе грађана, што се види по понашању и односу људи према природи. Види ОВДЕ.
Али желим да овом приликом укажем на нешто друго. Можда ми "обични смртници", као ни наша животна средина, неком ко уопште не живи у Прахову (а притом добро зарађује експлоатишући наше природне ресурсе) нисмо много битни, можда смо само колатерална штета у остваривању профита који је једино важан. Али шта ми имамо од тога? Где је тај профит? Зар није бар мало од тог силног новца остало и за нас? Шта је Прахово добило од хемијске индустрије осим загађеног ваздуха, земљишта и воде? Да ли смо заслужили да имамо бар боље уређено насеље, асфалтиране улице, боље снабдевање струјом итд. или све то морамо сами себи да створимо без ичије помоћи, и да то дебело платимо?
Да то није зато што се они који треба да се боре за наше и интересе неких будућих генерација, раде искључиво за себе, за своје ситне, егоистичне и себичне циљеве.
Али нису они криви. Јер као што каже песма:
"Нису кривци примитивци што су покупили маст.
Коров никне где год стигне, свака њима част.
Криви смо ми.
Откуд сви ти паразити што су нам загустили?
Немој стари мој, криви смо ми што смо их пустили."
И данас се, као и пре неколико деценија, поставља питање да ли смо заиста свесни размера еколошке катастрофе која се већ деценијама дешава у нашем дворишту, а коју нико од досадашњих одговорних руководилаца и аматерских политичара очигледно није умео, или можда није (из њима знаних разлога) желео да реши. Али, нису само они одговорни. Сигурно је да се све ово дешава због недостатка еколошке свести и културе грађана, што се види по понашању и односу људи према природи. Види ОВДЕ.
Али желим да овом приликом укажем на нешто друго. Можда ми "обични смртници", као ни наша животна средина, неком ко уопште не живи у Прахову (а притом добро зарађује експлоатишући наше природне ресурсе) нисмо много битни, можда смо само колатерална штета у остваривању профита који је једино важан. Али шта ми имамо од тога? Где је тај профит? Зар није бар мало од тог силног новца остало и за нас? Шта је Прахово добило од хемијске индустрије осим загађеног ваздуха, земљишта и воде? Да ли смо заслужили да имамо бар боље уређено насеље, асфалтиране улице, боље снабдевање струјом итд. или све то морамо сами себи да створимо без ичије помоћи, и да то дебело платимо?
Да то није зато што се они који треба да се боре за наше и интересе неких будућих генерација, раде искључиво за себе, за своје ситне, егоистичне и себичне циљеве.
Али нису они криви. Јер као што каже песма:
"Нису кривци примитивци што су покупили маст.
Коров никне где год стигне, свака њима част.
Криви смо ми.
Откуд сви ти паразити што су нам загустили?
Немој стари мој, криви смо ми што смо их пустили."
