RAZGLASNA STANICA

U arhivi Mesne zajednice Prahovo postoji zanimljiv dokument o radu razglasne stanice, koja je 1971. godine puštena u rad i tako zamenila nekadašnje seoske dobošare. Poslednji dobošar bio je Vitomir Burucić “Maku”, a onda je funkciju obaveštavanja građana preuzela razglasna stanica, sa 18 zvučnika ravnomerno raspoređenih po čitavom naselju, sa kojih su se u popodnevnim satima emitovala obaveštenja, muzičke želje, čestitke i pozdravi, a o državnim praznicima himna, koračnice, pesme o Titu, recitali, i prenosile centralne svečanosti i prenosi fudbalskih utakmica preuzetih od Radio Beograda. Posebno je zanimljivo da se u jednom periodu vršio i prenos fudbalske utakmice koja se igrala na prahovskom igralištu. Reporter i komentator bio je Slobodan Todosijević , poznatiji pod nadimkom “Dane Šeki”, koji se toki-voki vezom javljao sa samog igrališta, dok je tehnički realizator u stanici bio Siniša Vojinović “Vasa”. Razglasna stanica zabavljala je građane sve do 29. novembra 1989. godine (Dana Republike), kada je svečano puštena u rad kablovska televizija, sa 4 satelitska i 2 zemaljska programa (TV Beograd 1 i 2),  kao i interni televizijski kanal koji je preuzeo ulogu obaveštavanja građana o svim važnim dešavanjima i aktivnostima u naselju.

       Međutim, tema ovog teksta jeste rad razglasne stanice. Taj zanimljivi zabavni program razglasne stanice koji su volonterski organizovali prahovski omladinci nažalost nije bio svima drag.

       Tako je maja 1981.godine Skupštini opštine Negotin, Komisiji za prestavke i pritužbe, Đorđe Kostantinović, jedan od dvojice posleratnih prahovskih “intelektualaca”, uputio zahtev kojim traži “da se zabrani rad razglasne stanice, posebno emitovanje pesama sa ploča, a da se rad ograniči samo na najvažnija saopštenja građanima”. U obrazloženju svog zahteva, penzionisani aktivni oficir starojugoslovenske vojske, Đorđe Kostantinović, navodi “da su zvučnici razmešteni po banderama, preko kojih se emitovanjem treštave muzike sa ploča građani obaveštvaju o fudbalskim utakmicama, o bioskopskim predstavama u prahovskom bioskopu “Pobeda”, o zakazanim zorovima birača, i to se ponavlja po 30 puta između muzike, gde snažni džezovi, trube i bubnjevi, toliko trešte da od njih podrhtava vazduh, ljudi koji imaju kuće pored bandere ne mogu se sporazumeti sa ukućanima šta će se i šta raditi. Od toliko treštanja veliki je problem kako sačuvati bubne opne u ušima. Ljudi koji dolaze sa posla i žele da odmaraju, da spavaju, to ne mogu od treštave muzike osim ako stavljaju vatu u uši. Pesme se emituju rafalno, jedna za drugom, subotom i nedeljom po ceo dan, pa kad čovek ide u treću smenu on nije spavao ni trenutak. Na kraju se još spiker i zahvaljuje što su građani imali strpljenja da slušaju takav program”.

  Podnosilac zahteva, Đorđe Kostantinović, traži da se razglasna stanica koristi samo u svrhu obaveštavanja građana, kako to radi selo Sićevo kod Niša, gde on živi tri puta godišnje, a ne da se pušta muzika sa ploča. Na kraju Đorđe moli inspekciju “da se ovo smatra kao poverljivo i da se  provera obavi inkognito samački ili sa više članova”. U Prahovu, 11.05.1981.

PRAHOVO "GOSPODAR SVOJE OKOLINE"

Poslednjih godina Prahovo sigurnim koracima grabi ka prerastanju u industrijsko-saobraćajni centar, ne samo opštine Negotin već i istočne Srbije. I do sada se Prahovo u razvojnim planovima opštine Negotin definisalo kao sekundarni centar opštine, ali sa predstojećim proširenjem Luke Prahovo i njenih kapaciteta u jednu od najvećih na donjem Dunavu, sa modernizacijom pruge Zaječar - Prahovo - Prahovo Pristanište (radovi su već izvedeni do Trnavca) i izgradnjom brze saobraćajnice sa četiri saobraćajne trake, tri nadvožnjaka i dva kružna toka, retko će se gde u Srbiji naći takav saobraćajni čvor sa prirodnim ukrštajem rečno-železničko-drumskog saobraćaja.

Na sajtu Opštine Negotin, od poslednjih pet objava tri se odnose na područje katastarske opštine Prahovo, i to:

1. Obaveštenje javnosti da je doneto Rešenje o odobrenju Projekta izgradnje stanice za snabdevanje gorivom, autoperionice i autoradionice za pratećim sadržajima, na kompleksu od čak 16 katastarskih parcela u KO Prahovo;

2. Obaveštenje javnosti o Projektu skladištenja neopasnog otpada na jednoj katastarskoj parceli u poslovnom krugu "Elixira" Prahovo;

3. Obaveštenje javnosti o donošenju Rešenja o Projektu za izgradnju brze saobraćajnice kojom će povezati granični prelaz  Kusjak sa Hemijskom industrijom "Elixir" i Lukom Prahovo, a završava na granici sa KO Radujevac, istim projektom planira se i rekonstrukcija puta Negotin - Radujevac - Prahovo - Samarinovac. 

Pored već pomenutih planova u izgradnji i razvoju Prahova treba pomenuti ranije usvojeni Plan izgradnje Luke na Dunavu (za koji je objavljen tender i čak 12 izvođača preuzelo dokumentaciju), Plan izgradnje gasovoda sa merno-regulacionom stanicom u Prahovu, i najzad, izgradnja hemijsko-tehnološkog parka sa više proizvodnih pogona i pratećom energetskom, transportnom i komunalnom infrastrukturom, u kome je već izgrađeno nekoliko vitalnih objekata poput Spalionice komunalnog otpada iz koje će se čitava Elixir  industrija snabdevati strujom i vodenom parom, a možda će u nekoj doglednoj budućnosti na taj sistem centralnog grejanja prikačiti i samo naselje Prahovo.

Novinar "Zemunskog glasnika" je 1868. godine, u tekstu koji se bavio izmeštanjem Negotina na dunavsku obalu kod Kusjaka, oduševljeno zabeležio: "Najposle Prahovo će, samo ako se tudi varoš naseli, kad - tad izgubiti dosadanji seoski tip, i taj vis (63 m.n.v) iopet mora postati gospodarom cele svoje okoline". 

Moj skroman zaključak je da kada se ove godine asfaltiraju dve glavne ulice, Vuka Karadžića i Kneza Miloša, Prahovo više neće biti samo selo već lepa varoš na Dunavu, na ponos svojih stanovnika!