10. август 2017.

АСФАЛТИРАЊЕ УЛИЦА

Ових дана на сајту Општине Неготин могу се пратити активности око асфалтирања улица у селима наше oпштине. Просечно се асфалтира до једног километра, а председник општине Владимир Величковић, сликајући се поред новог асфалта, обећава "да ће акција бити настављена до свих 38 села"
Јуче је асфалтирана Плавна, па помислих ако иду по азбучном реду прекосутра ће на ред доћи и Прахово, јер између Плавне и Прахова по азбучном реду налази се само Поповица.
Чујем да су се чланови Савета МЗ-це Прахово прошле године посвађали око тога чија улица да се прво асфалтира, па су на крају дошли до компромисног решења да се не асфалтира ничија улица већ Трг слободе, јер тамо не станује нико од њих четворо (остала тројица већ имају асфалт пред капијом).
Да им олакшам муку, предлажем да се ове године асфалтирају улице, и то: 


1. Улица Теслина /дужине 200 м/, зато што је Никола Тесла наш велики научник;

2. Улица Децибалумска /дужине 187 м/, да би се повезала Теслина са Хајдук Вељковом улицом;

3.  Улица Обилићева /дужина 400 м/, јер се та улица зове по великом српском витезу и хероју Милошу Обилићу, па чисто да га се подсетимо због актуелног"унутрашњег дијалога".

4. Улица Делијованска /дужина 230 м/ јер се из те улице најлепше види планина Дели Јован и ТВ предајник на њему, који нам омогућава да несметано слушамо отворена писма Жељка Митровића, а и зато што том улицом пролазе Радујевчани са натовареним тракторима до ваге ОД "Јеремић", ради испоруке пшенице и сунцокрета (јер у њиховом селу више нема задруге).

И на крају, напомена: Ако у тим улицама случајно станују неки чланови најбољег Савета МЗ Прахово у историји, верујте ми све је сасвим случајно јер када бих се ЈА питао (а не питам се) они би асфалт добили последњи.

23. јул 2017.

DA UREĐUJEMO SELO ILI DA IGRAMO FUDBAL ?

  Jedna od najlepših prirodnih plaža na Dunavu, kod sela Prahova, između HE Đerdap 2 i Luke Prahovo, više ne postoji. Podno prahovskog brega, na par kilometara dugoj obali, u samom koritu Dunava, bez ikakve dokumentacije nikle su zidane  sklepane daščare, najlonski šatori, ali i gomile smeća. Nisu pošteđene ni takozvane „Rimske česme”, zaštitni znak Prahova, koje su „neimari” zazidali i uklopili u svoju arhitekturu.


Ovako počinje tekst pod naslovom "Sazidali kuće u koritu Dunava" koji je u "Blicu", pre ravno sedam godina, objavila Smiljka Jurasović. Ako pažnju usmerimo na izrečenu konstataciju da "jedna od najlepših prirodnih plaža na Dunavu, kod sela Prahova - više ne postoji", trebalo bi da je jasno koliko je bila neophodna i značajna reakcija naših ljudi u Beču kao i nekolicine mladih u samom Prahovu, kada su pokrenuli akciju uređenja plaže na Dunavu. Suprotno tome, zaprepašćujuća je činjenica da se ovako značajna akcija u Prahovu svodi na stihijski-dobrovoljno naprezanje, nedovoljno iskusnih pojedinaca /prepuštenih sami sebi/, bez plana i koncepta, s brda s dola, uz stepenice i niz stepenice i tako svaki dan uz pitanje radoznalih: "Da li se dole nešto danas radi?", i uz odgovor: "A ko bi to znao?!".
Pri tome se prstom upire u samo-upregnutog Boru Krekulovića, koji uz neskrivenu i prenaglašenu želju, veliku upornost i nastojanje da akcija pošto-poto uspe, tumara od mila do nedraga (Eliksira, Djerdapa 2, Opštine, Komunala i tako redom). Na drugoj strani, Savet mesne zajednice, koji bi se po funkciji za koju je imenovan morao uključiti ili bar ovlastiti druge, da npr. kao Odbor za uređenje plaže to u njegovo ime radi, se ni na koji način ne oglašava ili bolje reći kao i da ne postoji, a "neprikosnoveni" predsednik pomenutog saveta je ovih dana u prvi plan postavio pripreme fudbalera FK "Dunava" i "veliki" problem uigravanja novodovedenih 10-12 fudbalskih pečalbara iz cele Srbije. Oni bi, kada se dobro uigraju (dok se ponovo ne rasture, kao i svake godine) trebali da uspešno reprezentuju PRAHOVO selo na fudbalskom nebu i kod protivnika koji, za razliku od nas već imaju asfaltirane ulice, uređene obale i plaže na Nišavi, Timoku, Resavi ili Moravi, ali mi zato imamo fudbalske "zaljubljenike" koji leče svoje bolesne ambicije i hrane ličnu sujetu, ili je možda nešto drugo u pitanju?

07. јул 2017.

FINANSIRANjE PLAŽE U PRAHOVU



Na inicijativu meštana Prahova, koji žive i rade u Beču pokrenuta je akcija prikupljanja doborovoljnog priloga za uređenje plaže kod srednje česme u Prahovu. Akcija je uspešno započeta i ista je još u toku.
         


                  
                                  P  R  E  G   L  E  D
PRAHOVLjANA IZ BEČA KOJI SU DALI DOBOROVLJNI
         PRILOG ZA UREĐENJE PLAŽE U PRAHOVU

1.     BALČANOVIĆ  SAŠA „Balčan“ ......... 100 €
2.     BREBULOVIĆ ZLATKO „Soj“ ........... 100 €
3.     VOJIMIROVIĆ DAMIR „Turčine“ ...... 100 €
4.     VOJIMIROVIĆ DEJAN „Turčine“ ....... 100 €
5.     VOJIMIROVIĆ M. MILAN „M.Laza“ .   50 €
6.     GUGIĆ DRAGAN „Angel Guga“ ........ 100 €
7.     DIMITRIJEVIĆ DRAGAN „Grljanu“ .. 100 €
8.     DJORDJEVIĆ GORAN „Hari“ ............ 100 €
9.     DjURAŠEVIĆ SABRINA „Kuade“ .....    50 €
10.  KARALIĆ DENI „Buka“ ....................  100 €
11.  KARALIĆ LJUBIŠA „Buka“ .............  100 €
12.  KICORANOVIĆ  DULE „Ceku“ ......   100 €
13.  KICORANOVIĆ IVICA „Ceku“ .......   100 €
14.  LALOŠEVIĆ ZORAN „Lale“ ............  100 €
15.  LAZAREVIĆ  SINIŠA „Rošu“ ..........     50 €
16.  LUNGULOVIĆ DEJAN „Gida“ ........   120 €
17.  LUNGULOVIĆ DRAGAN „Gida“ ...   100 €
18.  PAUNOVIĆ  MIĆA „Fatu“ ...............   100 €
19.  RADULOVIĆ DRAGAN „Njikuc“ ....  100 €
20.  SINKIĆ  SAŠA „Miroj“ ......................  100 €
21.  SINKIĆ  NIKOLA „Miroj“ .................  100 €
22.  STANČULOVIĆ ZORAN „Raja“ ......  100 €
23.  TRAILOVIĆ  DRAKO „Jon Šoana“ ..   100 €
24.  CRNOGORAC  IVICA „Brzu“ ..........  100 €
   U BEČU SAKUPLJENO UKUPNO: 2.270 €
25.  RADULOVIĆ BOKI „Bobolan“ .......   100 $

Dragi Prahovljani, akcija se nastavlja, a svi koji žele da uplate svoj doborovljni prilog mogu se u Beču javiti sledećim licima, i to:
+43 699 12353195 - DULE „Ceku“
+43 660 5180171 - SAŠA „Balčan i
+436602903988 - GAGA „Fanka“
U PRAHOVU DOBROVOLJNI PRILOG SE MOŽE UPLATITI:
+38163333431 - VLADICI „Čušu“ i
+381631524028  - DEKI „Irimojka“

29. јун 2017.

БЛАГО РЕКЕ ДУНАВ - ЈЕСЕТРА

У оквиру прославе Дана Дунава, у Основној школи "Павле Илић Вељко" у Прахову је данас у поподневним сатима, Организација за заштиту природе (WWF - World Wide Fund for Nature" или "Светски фонд за природу") види ОВДЕ, ученицима и заинтересованим мештанима Прахова представила пројекат "Живот за дунавску јесетру" и приказала занимљиве филмове  "Спасавамо господара Дунава" и "Тајанствени џинови Дунава". Најмлађи посетиоци имали су прилику да науче и заједно играју игрицу "Спаси јесетру" и кроз игру науче шта су јесетре, шта за њих значе чисте реке и како да их сачувамо.
Овогодишњим обележавањем Дана Дунава, Прахово се, због своје природне локације испод преливних поља и бродске преводнице Хидроелектране "Ђердап 2", сврстало у ред подунавских насеља, која су дала непосредни допринос очувању јесетре као најугроженије рибље врсте у којима ће и надаље деловати и бити присутна ова значајна светска организација  (WWF)  која своју активност већ годинама спроводи у 14 земаља потписница Међународне конвенције о заштити Дунава.

15. јун 2017.

КРВАВИ ПРАХОВСКИ ЗБОРОВИ (2)

Када сам преко сајта Библиотеке "Доситеј Новаковић" сазнао да мој дугогодишњи пријатељ Миодраг Јонић има заказану промоцију своје књиге (првенца) "Ђенерали и генерали Неготинске Крајине", прва помисао ми је била да се, када је генерал Петар Мишић у питању, Јонић сигурно неће бавити немилим догађајима које је генерал имао у праховској механи 1912.године. И то ми је био мотив да на блогу објавим текст под насловом "Крвави праховски зборови".
Грдно сам се преварио. Не само да је Јонић догађајима у праховској механи посветио пуну пажњу већ је читав догађај детаљније истражио, обрадио и објавио у поменутој књизи (стр. 122 и 123). Од првог сазнања да је "Политика" на насловној страни 1912.године објавила текст под насловом "Крвави збор" желео сам да сазнам ко су заправо били актери тих догађаја. У "Политици" о томе није писало ништа, а од најстаријих људи у Прахову нисам имао прилике да сазнам ни једну једину реч. Једини који је нешто о крвавом догађају нешто начуо био је Боривоје Станчуловић али је помињао само Петра Будулана и никога више.
Након Јонићевог истраживачког рада, сазнања су много јаснија, а за Праховљане, које ова тема занима, далеко потпунија. Ево шта у својој књизи каже Јонић: "На збору у Прахову (који је одржан у једној механи) Петар Мишић, заједно са Илијом Анђелковићем и пратиоцем  (који је био наоружан карабином), желео је да изврши агитацију.Ђока Лазаревић, председник Радикалне странке Николе Пашића, са својим присталицама организовао је ометање овог збора направивши неред.Петар Мишић је једном од присутних букача ударио шамар, након чега је избила општа туча. Да би се одбранио, Мишић је потегао револвер и пуцао у сељака Будулана. Сва три метка су га промашила, али су ранила другог сељака Јона С. Јеремића. Мишић је почео да се повлачи према вратима од трепезарије и поново је пуцао два пута и погодио сељаке Анђелка Ћорику и Марина Качулара. након чега је овај и ако рањен, ударио Мишића столицом у главу. Мишићев пратилац је пуцао из карабина у ваздух. Ко зна како би се све одиграло да полиција није интервенисала и извукла Петра Мишића и његовог пратиоца, а затим га у Неготину, лишила слободе". 
О крвавим праховским зборовима следе наставци у којима је нажалост било и жртава.

02. јун 2017.

КРВАВИ ПРАХОВСКИ ЗБОРОВИ

У прошлости Прахова забележена су три крвава збора грађана од којих је на два било и људских жртава. О једном таквом збору писала је "Политика" на насловној страни 1912.године.



                                                                       

24. мај 2017.

СПАСОВДАН У ДОБА СОЦИЈАЛИЗМА

Обележавање Спасовдана као сеоске заветине, и црквене славе у време социјализма није било једноставно. То нам потврђује, у Историјском архиву у Неготину, сачуван допис Парохије праховске од 25. маја 1949.године упућен Одсеку унутрашњих послова у Неготину, којим захтева да се 2. јуна 1949.године дозволи ношење литија преко поља. Допис се завршава обаавезном паролом: Смрт фашизму - слобода народу, у потпису парох праховски Вучић Поповић, који је управо те године изабран и за одборника Народног одбора Среза неготинског.  
А како је деловање Цркве "Вазнесења господњег" у Прахову у службеном извештају од 15.04.1964.године описао представник Месне заједнице Прахово , погледајте и сами у доле приложеном документу:



Архива чланака