09. јануар 2018.

ЛЕПА БУДУЋНОСТ ЛУКЕ ПРАХОВО


Према информацијама које су се последњих дана 2017.године могле видети на сајту Агенције за управљање лукама Србије и Портала „Плутон логистик“, Луку Прахово у скоријој будућности очекује проширење подручја и сигурна модернизација, не само њених докова и транспортних средстава већ и пруге према Зајечару и Бору, изграђених почетком и средином прошлог века.
Одлуком Владе РС, лука Прахово је добила два нова овлашћена оператера, којима је Агенција за управљање лукама Србије, издала решења и уверења о упису у Регистар. Први оператер је „Еликсир Прахово индустрија хемијских производа“ д.о.о  Прахово, а други, „Нафтна индустрија Србије“ Нови Сад, која ће у оквиру луке Прахово обављати послове претовара нафте и деривата нафте и снабдевати бродове на Дунаву погонским горивом.  


Нафтна индустрија Србије је већ предузела практичне кораке и начинила Пројекат Станице за снабдевање бродова горивом у Прахову, преко које ће се обављати пријем, ускладиштење и дистрибуција нафте и нафтних деривата речним, железничким и друмским саобраћајем.
Да се подсетимо стовариште нафте и нафтних деривата изграђено је 60-тих година прошлог века за потребе ЈНА а 1971.године предато је предузећу Југопетрол - Београд, чији је следбеник Нафтна индустрија Србије. Са изградњом Станице за снабдевање домаћих и страних бродова погонским горивом, поред увећаних прихода од промета, који ће остварити НИС, преко наплате пристанишних и лучких накнада бити значајно увећан и Буџет Србије, који је у 2016.години, када ова област још није била довољно уређена, износио 101 милион динара. Знатан део ових средстава употребиће се за модернизацију свих девет лука и пристаништа у Србији, међу којима је и Лука Прахово.
Најхитније проширење луке и оспособљавање пруге до луке, по највишим стандардима, од Владе Србије, у циљу повећања капацитета нове топионице, захтева РТБ Бор, а том захтеву придружиле су се кинеске, канадске и руске компаније. За ове намене очекује се инвестиција од 30 милиона евра, а у току су и конкретне припреме за вађење потонулих бродова из Другог светског рата, инвестиције вредне 20 милиона евра, према чијем пројекту је планирано да до 2020.године ради проширења пловног пута и сигурније пловидбе код Прахова буде извађено између 14 и 23 потопљена брода.




29. децембар 2017.

IZ PRAHOVSKE PERSPEKTIVE


Početkom 2017.godine listao sam „Blic“, i jedan naslov mi je privukao pažnju: „SIRENE, ZATVARANJE GAZELE, PRIZEMLJENJE AVIONA“. Sve to zbog uništenja jedne bombe od 500 kg. Na dnu teksta poruka: „pošaljite komentar“. Ne budem lenj pa pošaljem: „Тolika frka oko jedne bombe od 500 kilograma, a šta mi Prahovljani da radimo kada spavamo na hiljadu tona granata u potopljenim brodovima pа kad pukne jedna i krenu lančano ostale, čuće se do Beograda!“ Pošaljem i fotografiju „Šema potopljenih brodova“ kod Prahova.

Mi Prahovljani smo strašno „zeznuti“ (da ne napišem neku drugu reč). Нa istoku nam, pre 50 godina na 56 hektara napraviše fosfo-gipsanu deponiju. "Eliksir" nas spasao crvenog piritnog brda, a od belog (gipsanog) spasavanje je "u toku". Sa severa nas iz Dunava vrebaju Hitlerove granate za uspomenu i sećanje dugo 74 godine, sa zapada nas žedne preko vode prevedoše ovi što sagradiše HE „Đerdap 2“. Uništiše nam put do Kusijaka, odnesoše milione tona peska pa sada na mesto naših lepih vinograda i voćnjaka imamo provaliju. Već decenijama kada hoćemo na Kusijak, koji nam je na kilometar, moramo okolo 8 kilometara. Ne mogu da nas udostoje i naprave nam samo kilometar puta, na koji su se obavezali pre izgradnje elektrane. Mogli su bar nešto i da nam daju. Priobalje nam je zapušteno, ulice neasfaltirane, sami izgradismo sve: dom kulture, kablovsku, vodovod, kanalizaciju, crkvu, školu, stadion a ovih dana asfaltiranje plaćamo ravnopravno sa ostalim selima jer "ništa nismo bolji od drugih". I zaista ništa nismo bolji već smo najgori. Mi imamo ono što oni nemaju: gips, hiljade tona granata, umesto voćnjaka i vinograda imamo rupu a za Kladovo i Rumuniju idemo preko Samarinovca.    





28. децембар 2017.

АРХЕОЛОГИЈА ПРАХОВА

Музеј „Крајина“ Неготин је 2016. године издао публикацију под називом „Археологија Музеја Крајине“, са каталогом најзначајнијих предмета из праисторијске, античке и средњовековне збирке, што је прва публикација којом се широј јавности представља богат археолошки фонд ове установе. Многи од нас пролазећи поред музеја у Неготину и не помислe да свратe, видe изложене експонате и сазнају нешто из наше 5500 година богате историје, музеј смо евентуално посетили као деца са наставницима основне или средње школе, а потом никад више. А музејске поставке би требало да погледамо посебно ми Праховљани, јер од 239 предмета приказаних у публикацији „Археологија Музеја Крајине“, у нашем Прахову пронађено је 56, или, од 4 приказане збирке само из праисторије нема предмета пронађених у Прахову, али се поуздано зна да их у сталној музејској поставци има у великом броју а односе се углавном на риболов, лов и самоодбрану. У поменутој публикацији, коју је приредио музејски археолог Гордан Јањић, из римског доба приказано је 100 експоната, од којих је 27 из Прахова. Из Лапидаријума (место где су изложени камени споменици и археолошки фрагменти попут камених гробница, епиграфа, саркофага итд.) је приказано 9 споменика а 3 је из Прахова, док је из средњовековног периода од укупно 74 предмета у Прахову пронађено 16.

 На овом ОВОМ ЛИНКУ можете видети, по мени, најзанимљивије експонате, а остале погледајте у сталним музејским збиркама. 


26. децембар 2017.

АРХЕОЛОШКО БОГАТСТВО ПРАХОВА



Текст који следи објављен је у локалном листу "Крајина", 25. јуна 1982.године. Аутор текста Јован Пејкић, одговорни уредник листа "Крајина" Неготин

 
 
                                     
                         НАСТАВИЋЕ СЕ...




Архива чланака