18. јун 2018.

ГРАЂАНИ ПОРЕДЛАЖУ ....

У НАМЕРИ ДА СЕ ОДГОВОНИМА ЗА АСФАЛТИРАЊЕ УЛИЦА У ПРАХОВУ ПРУЖИ КОНСТРУКТИВНА ПОМОЋ У РЕШАВАЊУ ДИЛЕМЕ КОЈЕ ЋЕ СЕ УЛИЦЕ У ОВОЈ ГОДИНИ АСФАЛТИРАТИ ВЕЋИНА ГРАЂАНА СЕ У СПРОВЕДЕНОЈ АНКЕТИ ОДЛУЧИЛА ЗА ПРЕДЛОГ КОЈИ ЈЕ ПРИЛОЖЕН.
ГРАЂАНИ КОЈИ ЕВЕНТУАЛНО НИСУ АНКЕТИРАНИ ЈАВНА МИШЉЕЊА МОГУ
ИЗНОСИТИ У КОМЕНТАРИМА


13. јун 2018.

НАСТАВЉА СЕ АСФАЛТИРАЊЕ УЛИЦА



           
Крајем прошле, 2017.године у Прахову су асфалтиране улице: Бродарска 1 и 2, Рибарска (један део), Теслина, Децибалумска и Делијованска. Речено је да ће се асфалтирање наставити у пролеће 2018.године, што се наравно није догодило.
О асфалтирању нема пуно информација али се ових дана од неких чланова Савета МЗ-це могло чути да ће се, сасвим извесно, асфалтирање наставити за недељу-две дана и то у дужини од 4 километра, чиме се заокружује пројектованих 6 километара. Асфалтирање улица у овој 2018.години финансираће: 
·         „Еликсир“ ………………… 1, 6 километра,
·         Буџет Општине …………... 1,4 километра и
·         грађани Прахова …………. 1 километар. 
Укупна дужина улица у Прахову је 12.152 метара од којих је ранијих година асфалтирано 3.879 метара, па није тешко израчунати да ће Прахово са планираних још 4 километра у овој години достићи дужину од 7.879 метара, што је 65% укупне дужине улица у насељу.
До потпуног асфалтирања свих улица биће неопходна израда новог пројекта и обезбеђење средстава за асфалтирање још 4.273 метра, а то су планови који ће се делимично или у потпуности остварити 2019.године.

 ДУЖИНА  УЛИЦА  У  ПРАХОВУ:
а/  асфалтиране улице: 
·   Кнеза Милоша /ценaтар - Кусијак/,581 м.;
·   Вука Караџића /центaр - школa/, 636 м.; 
·   Хајдук Вељкова /центaр - задругa/, 572 м.;
·   Кнез Михајлова /школa - стадион/, 859 м.;     
·   Трг Слободе /центaр - црквa/, 100 м.;          
·   Теслина /до Децибалумске/, 270 м; 
·    Децибалумска,  266 м;
·    Бродарска 1 /Думан - Фуцић/, 70 м;            
·    Бродарска 2 /Шане Сој - Брандић/, 150 м;  
·    Рибарска  /Перица - Гаја/, 130 м;
 ·    Делијованска /Гнг - Првујк/, 245 м.__________
                                     Свега:   3.879 м
     б/  неасфалтиране улице:                        
1.      Авалска              147 м
2.      Аквиска              110 м.
3.      Бадњевска          244 м  (178 м + крак код Балчана 66 м.)
4.      Београдска         122 м
5.      Бродарска          256 м  (115 м+крак Јефта Будулан 64 м+крак Аца Спилкуц 100 м.)
6.      Бунарска            120 м
7.      Влашка               165 м  (105 м+крак Милуновић 60 м);
8.      Видовданска      273 м
9.      Војводе Мишића  93 м.
10.  Војводе Степе    168 м. (114 м+крак Станишићи 28 м+крак Првујкић 26 м) 
11.  Вука Караџића     70 м (неасфалтирани део улице иза школе);    
12.  Дечка                  129 м
13.  Дунавска              97 м.
14.  Душановачка     220 м.
15.  Железничка       411 м
16.  Каницова              63 м
17.  Карађорђева      700 м
18.  Колубарска        312 м  (185 м+крак од Кнеза Милоша до Х.Вељкове 127 м)
19.  Крајинска           492 м
20.  Краљевића Мар. 96 м.
21.  Кусијачка           227 м. (147 м+крак Каралић 40 м+крак Ђорђевић 40 м) 
22.  Мирочка            140 м
23.  Неготинска        315 м
24.  Његошева          277 м
25.  Обилићева         525 м (475 м+крак Јовањењу 50 м)
26.  Првомајска        360 м (250 м+крак према Обилићевој 110 м.) 
27.  Рибарска            191 м 
28.  Римска               100 м.
29.  Светосавска       353 м  (243 м+крак до Друлића 60 м+крак до Леро Мом. 50 м)
30.  Тимочка             300 м  (212 м+крак код Гарела 88 м)  
31.  Теслина              158 м (100 м до Крајинске+крак /Рошу/ 58 м)
32.  Трајанова           173 м
33.  30. септембра    468 м
34.  Цара Лазара       373 м  (316 м+крак према Х.Вељковој /Бугаревић/  57 м)
35.  Церска                  45 м. 
Асфалтиране улице: 3.879 м., неасфалтиране - 8.273  м. 
Укупна дужина улица у Прахову  12.152 метара

28. април 2018.

ПРАХОВО СЕ НЕЗАДРЖИВО РАЗВИЈА

   Ових дана Праховом круже информације да у тек нацртаној индустријској зони по Генералном урбанистичком плану, предстоји изградња великог складишта зрнастих пољопривредних производа (пшенице, јечма, кукуруза, сунцокрета и соје). Планирана је велика колска вага па ће тако Прахово на растојању од стотинак метара имати чак четри велике електронске колске ваге. На растојању од једног километра имаће два система силоса. Један је онај стари у Луци Прахово, капацитета 240 вагона, а други ће се градити у раскрсници путева за село и ИХП Прахово. Складишни простор, који ће градити, како кажу, нека реномирана фирма из Србије, омогучиће прво да се исуши језеро које се сваке године након зимског периода стварало на тој парцели. Потом уштедеће се знатна средства осигуравајућим фирмама, која је бивши власник сваке године наплаћивао због изгубљених приноса и најзад Прахово добија чак три откупна места за пољопривредне производе чиме се сврстава и највећи модерни откупни центар у Источној Србији.

19. фебруар 2018.

НАЈКВАЛИТЕТНИЈА ВОДА У СРБИЈИ



„Курир“ је у недељу 18. фебруара објавио текст под насловом „Какву чесмовачу пије Србија“ у коме се наводе градови у којима је вода препуна гвожђа, мангана и арсена, као и других опасних метала. Међу таквим градовима из нашег окружења најгора је ситуација у Мајданпеку.
Међутим, оно што је за нас као кориснике градског водовода најбитније јесте чињеница да се међу градовима у којима се пије врхунска вода и наш Неготин. На ту тему "Курир" бележи:
Srbija ima i veliki broj izvorišta gde je voda vrhunska i možda najkvalitetnija u Evropi. To je slučaj u Valjevu, Ljigu, na Divčibarama, Ubu, u Smederevskoj Palanci, Kučevu, Kostolcu, Petrovcu na Mlavi, Topoli, Kniću, Svilajncu, Negotinu, Ivanjici, Čačku, Brusu, Varvarinu, Vlasotincu...“, а за оне који поред  градског водовода користе и флаширану воду, ево и једног савета стручњака: Ako je voda iz vodovoda dostupna i zdravstveno bezbedna, trebalo bi da joj damo prednost, jer može da se koristi u neograničenim količinama. Flaširane vode mogu da se koriste u velikoj količini samo ako imaju nizak sadržaj mineralnih materija. Ukoliko su specifičnog sastava, tretiraju se kao sokovi i pije se jedna do dve čaše dnevno. Ne samo što generiše otpad, flaširana voda je i skupa.

Архива чланака