11. октобар 2017.

УРБАНИСТИЧКИ ПЛАН УРЕЂЕЊА ПРИОБАЉА

Акција уређења плаже на Дунаву је еуфорично почела средином јуна. Оно што је урађено детаљно је приказано у низу видео снимака. Највећу подршку уређењу плаже дали су компанија "Еликсир" и председник оштине, Владимир Величковић. Летња сезона је прошла а шта ће се даље око плаже радити није познато. За озбиљнији рад и конструктивнију расправу око уређења плаже потребна су већа сазнања без којих било какве идеје и предлози на ову тему не би имали смисла. 
Зато је неопходно знати да је Прахово као насеље, поред Неготина, једино насеље које има утврђен План генералне регулације из чијих оквира не би требало одступати и било шта градити. Из Плана генералне регулације следе планови детаљнијих регулација свега што би се евентуално градило, примера ради сви производни погони Еликсира, лука  Прахово, асфалтирање улица, па тако и План детаљне регулације приобаља Дунава од ХЕ "Ђердап 2" до Луке Прахово.
 У Плану генералне регулације Прахова дате су опште смернице, из кога за ову прилику, због уочљиво већег интереса грађана издвајамо: Извод из Плана генералне регулације насеља Прахово, стр. 82, усвојен на седници Скупштине општине Неготин, 29.08.2014.г., који можете видети ОВДЕ, где се до детаља могу сагледати већ утврђена
 
                     Правила грађења на водном земљишту
Водно земљиште користи се на начин којим се не утиче штетно на воде и приобални екосистем и не ограничава права других, за:
                  1) изградњу водних објеката и постављање уређаја намењених уређењу водотока и других вода;
2) одржавање корита водотока и водних објеката;
3) спровођење мера заштите вода;
4) спровођење заштите од штетног дејства вода;
5) остале намене, утврђене Законом о водама („Службени гласник РС“, 30/10 и 93/12). 
На водом земљишту дозвољена је изградња:  
  • обалоутврда са шеталиштем, 
  • уређење плажа, 
  • простора за одвијање активности риболоваца, 
  • објекти намењени спортско-рекреативним и комплеметарним активностима:
    •  шанк-барови, 
    •  одморишта, 
    •  просторије за опрему, 
    • сојенице  и
    • настрешнице (спратности П до Пк, максимално 30 м2, висине 7 м).
На кладовској плажи забележио сам симпатичну скакаоницу, коју заиста није тешко урадити а била би евентуално занимљива посетиоцима будуће праховске плаже, и одбојкашко игралиште у песку.


 
Позивам добронамерне људе који имају идеје или предлоге на тему уређења приобаља да их напишу у коментару или у поруци.

03. октобар 2017.

Упокојио се протојереј Живко Ковјенић

Епархија Бањалучка објавила је тужну вест, коју преносимо изворно:

Дугогодишњи приједорски свештеник протојереј Живко Ковјенић упокојио се изненада у ноћи између 28. и 29. септембра 2017. године у клиничко – болничком центру у Бања Луци због последица срчаног удара. Сахрана оца Живка обавиће се у недјељу 01. октобра 2017. године у Бања Луци на ребровачком гробљу. Заупокојена литургија и опијело биће служени у цркви Светога пророка Илије у Приједору са почетком у 9,оо часова и том приликом народ ће моћи да се опрости од свештенослужитеља Божијег оца Живка.

Биографија:
Отац Живко рођен је у селу Бочац, општина Бања Лука од оца Крстана којег су усташе заклале 1995 те је исти пронађен у масовној гробници у Мркоњић Граду и мајке Цвијете , рођене Смиљић- Завршио је богословију Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима 1975 године. Исте године је рукоположен за свештеника од епископа жичког др Василија. До 1989 године службује на подручју тимочке епархије а потом прелази у бањалучку епархију и бива постављен за свештеника у Приједору у којем остаје све до своје смрти. У браку са супругом Ружом има двоје дјеце: Славицу и Живадинку.

Ову изненадну и крајње неочекивану тужну вест из Преједора православни верници у Прахову примили су са великим болом и нескривеним искреним лепим сећањем на свештеника Живка, који је у Праховској парохији, у храму "Вазнесења господњег", службовао 12 година (1977-1989).


 

10. август 2017.

АСФАЛТИРАЊЕ УЛИЦА

Ових дана на сајту Општине Неготин могу се пратити активности око асфалтирања улица у селима наше oпштине. Просечно се асфалтира до једног километра, а председник општине Владимир Величковић, сликајући се поред новог асфалта, обећава "да ће акција бити настављена до свих 38 села"
Јуче је асфалтирана Плавна, па помислих ако иду по азбучном реду прекосутра ће на ред доћи и Прахово, јер између Плавне и Прахова по азбучном реду налази се само Поповица.
Чујем да су се чланови Савета МЗ-це Прахово прошле године посвађали око тога чија улица да се прво асфалтира, па су на крају дошли до компромисног решења да се не асфалтира ничија улица већ Трг слободе, јер тамо не станује нико од њих четворо (остала тројица већ имају асфалт пред капијом).
Да им олакшам муку, предлажем да се ове године асфалтирају улице, и то: 


1. Улица Теслина /дужине 200 м/, зато што је Никола Тесла наш велики научник;

2. Улица Децибалумска /дужине 187 м/, да би се повезала Теслина са Хајдук Вељковом улицом;

3.  Улица Обилићева /дужина 400 м/, јер се та улица зове по великом српском витезу и хероју Милошу Обилићу, па чисто да га се подсетимо због актуелног"унутрашњег дијалога".

4. Улица Делијованска /дужина 230 м/ јер се из те улице најлепше види планина Дели Јован и ТВ предајник на њему, који нам омогућава да несметано слушамо отворена писма Жељка Митровића, а и зато што том улицом пролазе Радујевчани са натовареним тракторима до ваге ОД "Јеремић", ради испоруке пшенице и сунцокрета (јер у њиховом селу више нема задруге).

И на крају, напомена: Ако у тим улицама случајно станују неки чланови најбољег Савета МЗ Прахово у историји, верујте ми све је сасвим случајно јер када бих се ЈА питао (а не питам се) они би асфалт добили последњи.

23. јул 2017.

DA UREĐUJEMO SELO ILI DA IGRAMO FUDBAL ?

  Jedna od najlepših prirodnih plaža na Dunavu, kod sela Prahova, između HE Đerdap 2 i Luke Prahovo, više ne postoji. Podno prahovskog brega, na par kilometara dugoj obali, u samom koritu Dunava, bez ikakve dokumentacije nikle su zidane  sklepane daščare, najlonski šatori, ali i gomile smeća. Nisu pošteđene ni takozvane „Rimske česme”, zaštitni znak Prahova, koje su „neimari” zazidali i uklopili u svoju arhitekturu.


Ovako počinje tekst pod naslovom "Sazidali kuće u koritu Dunava" koji je u "Blicu", pre ravno sedam godina, objavila Smiljka Jurasović. Ako pažnju usmerimo na izrečenu konstataciju da "jedna od najlepših prirodnih plaža na Dunavu, kod sela Prahova - više ne postoji", trebalo bi da je jasno koliko je bila neophodna i značajna reakcija naših ljudi u Beču kao i nekolicine mladih u samom Prahovu, kada su pokrenuli akciju uređenja plaže na Dunavu. Suprotno tome, zaprepašćujuća je činjenica da se ovako značajna akcija u Prahovu svodi na stihijski-dobrovoljno naprezanje, nedovoljno iskusnih pojedinaca /prepuštenih sami sebi/, bez plana i koncepta, s brda s dola, uz stepenice i niz stepenice i tako svaki dan uz pitanje radoznalih: "Da li se dole nešto danas radi?", i uz odgovor: "A ko bi to znao?!".
Pri tome se prstom upire u samo-upregnutog Boru Krekulovića, koji uz neskrivenu i prenaglašenu želju, veliku upornost i nastojanje da akcija pošto-poto uspe, tumara od mila do nedraga (Eliksira, Djerdapa 2, Opštine, Komunala i tako redom). Na drugoj strani, Savet mesne zajednice, koji bi se po funkciji za koju je imenovan morao uključiti ili bar ovlastiti druge, da npr. kao Odbor za uređenje plaže to u njegovo ime radi, se ni na koji način ne oglašava ili bolje reći kao i da ne postoji, a "neprikosnoveni" predsednik pomenutog saveta je ovih dana u prvi plan postavio pripreme fudbalera FK "Dunava" i "veliki" problem uigravanja novodovedenih 10-12 fudbalskih pečalbara iz cele Srbije. Oni bi, kada se dobro uigraju (dok se ponovo ne rasture, kao i svake godine) trebali da uspešno reprezentuju PRAHOVO selo na fudbalskom nebu i kod protivnika koji, za razliku od nas već imaju asfaltirane ulice, uređene obale i plaže na Nišavi, Timoku, Resavi ili Moravi, ali mi zato imamo fudbalske "zaljubljenike" koji leče svoje bolesne ambicije i hrane ličnu sujetu, ili je možda nešto drugo u pitanju?

07. јул 2017.

FINANSIRANjE PLAŽE U PRAHOVU



Na inicijativu meštana Prahova, koji žive i rade u Beču pokrenuta je akcija prikupljanja doborovoljnog priloga za uređenje plaže kod srednje česme u Prahovu. Akcija je uspešno započeta i ista je još u toku.
         


                  
                                  P  R  E  G   L  E  D
PRAHOVLjANA IZ BEČA KOJI SU DALI DOBOROVLJNI
         PRILOG ZA UREĐENJE PLAŽE U PRAHOVU

1.     BALČANOVIĆ  SAŠA „Balčan“ ......... 100 €
2.     BREBULOVIĆ ZLATKO „Soj“ ........... 100 €
3.     VOJIMIROVIĆ DAMIR „Turčine“ ...... 100 €
4.     VOJIMIROVIĆ DEJAN „Turčine“ ....... 100 €
5.     VOJIMIROVIĆ M. MILAN „M.Laza“ .   50 €
6.     GUGIĆ DRAGAN „Angel Guga“ ........ 100 €
7.     DIMITRIJEVIĆ DRAGAN „Grljanu“ .. 100 €
8.     DJORDJEVIĆ GORAN „Hari“ ............ 100 €
9.     DjURAŠEVIĆ SABRINA „Kuade“ .....    50 €
10.  KARALIĆ DENI „Buka“ ....................  100 €
11.  KARALIĆ LJUBIŠA „Buka“ .............  100 €
12.  KICORANOVIĆ  DULE „Ceku“ ......   100 €
13.  KICORANOVIĆ IVICA „Ceku“ .......   100 €
14.  LALOŠEVIĆ ZORAN „Lale“ ............  100 €
15.  LAZAREVIĆ  SINIŠA „Rošu“ ..........     50 €
16.  LUNGULOVIĆ DEJAN „Gida“ ........   120 €
17.  LUNGULOVIĆ DRAGAN „Gida“ ...   100 €
18.  PAUNOVIĆ  MIĆA „Fatu“ ...............   100 €
19.  RADULOVIĆ DRAGAN „Njikuc“ ....  100 €
20.  SINKIĆ  SAŠA „Miroj“ ......................  100 €
21.  SINKIĆ  NIKOLA „Miroj“ .................  100 €
22.  STANČULOVIĆ ZORAN „Raja“ ......  100 €
23.  TRAILOVIĆ  DRAKO „Jon Šoana“ ..   100 €
24.  CRNOGORAC  IVICA „Brzu“ ..........  100 €
   U BEČU SAKUPLJENO UKUPNO: 2.270 €
25.  RADULOVIĆ BOKI „Bobolan“ .......   100 $

Dragi Prahovljani, akcija se nastavlja, a svi koji žele da uplate svoj doborovljni prilog mogu se u Beču javiti sledećim licima, i to:
+43 699 12353195 - DULE „Ceku“
+43 660 5180171 - SAŠA „Balčan i
+436602903988 - GAGA „Fanka“
U PRAHOVU DOBROVOLJNI PRILOG SE MOŽE UPLATITI:
+38163333431 - VLADICI „Čušu“ i
+381631524028  - DEKI „Irimojka“

29. јун 2017.

БЛАГО РЕКЕ ДУНАВ - ЈЕСЕТРА

У оквиру прославе Дана Дунава, у Основној школи "Павле Илић Вељко" у Прахову је данас у поподневним сатима, Организација за заштиту природе (WWF - World Wide Fund for Nature" или "Светски фонд за природу") види ОВДЕ, ученицима и заинтересованим мештанима Прахова представила пројекат "Живот за дунавску јесетру" и приказала занимљиве филмове  "Спасавамо господара Дунава" и "Тајанствени џинови Дунава". Најмлађи посетиоци имали су прилику да науче и заједно играју игрицу "Спаси јесетру" и кроз игру науче шта су јесетре, шта за њих значе чисте реке и како да их сачувамо.
Овогодишњим обележавањем Дана Дунава, Прахово се, због своје природне локације испод преливних поља и бродске преводнице Хидроелектране "Ђердап 2", сврстало у ред подунавских насеља, која су дала непосредни допринос очувању јесетре као најугроженије рибље врсте у којима ће и надаље деловати и бити присутна ова значајна светска организација  (WWF)  која своју активност већ годинама спроводи у 14 земаља потписница Међународне конвенције о заштити Дунава.

15. јун 2017.

КРВАВИ ПРАХОВСКИ ЗБОРОВИ (2)

Када сам преко сајта Библиотеке "Доситеј Новаковић" сазнао да мој дугогодишњи пријатељ Миодраг Јонић има заказану промоцију своје књиге (првенца) "Ђенерали и генерали Неготинске Крајине", прва помисао ми је била да се, када је генерал Петар Мишић у питању, Јонић сигурно неће бавити немилим догађајима које је генерал имао у праховској механи 1912.године. И то ми је био мотив да на блогу објавим текст под насловом "Крвави праховски зборови".
Грдно сам се преварио. Не само да је Јонић догађајима у праховској механи посветио пуну пажњу већ је читав догађај детаљније истражио, обрадио и објавио у поменутој књизи (стр. 122 и 123). Од првог сазнања да је "Политика" на насловној страни 1912.године објавила текст под насловом "Крвави збор" желео сам да сазнам ко су заправо били актери тих догађаја. У "Политици" о томе није писало ништа, а од најстаријих људи у Прахову нисам имао прилике да сазнам ни једну једину реч. Једини који је нешто о крвавом догађају нешто начуо био је Боривоје Станчуловић али је помињао само Петра Будулана и никога више.
Након Јонићевог истраживачког рада, сазнања су много јаснија, а за Праховљане, које ова тема занима, далеко потпунија. Ево шта у својој књизи каже Јонић: "На збору у Прахову (који је одржан у једној механи) Петар Мишић, заједно са Илијом Анђелковићем и пратиоцем  (који је био наоружан карабином), желео је да изврши агитацију.Ђока Лазаревић, председник Радикалне странке Николе Пашића, са својим присталицама организовао је ометање овог збора направивши неред.Петар Мишић је једном од присутних букача ударио шамар, након чега је избила општа туча. Да би се одбранио, Мишић је потегао револвер и пуцао у сељака Будулана. Сва три метка су га промашила, али су ранила другог сељака Јона С. Јеремића. Мишић је почео да се повлачи према вратима од трепезарије и поново је пуцао два пута и погодио сељаке Анђелка Ћорику и Марина Качулара. након чега је овај и ако рањен, ударио Мишића столицом у главу. Мишићев пратилац је пуцао из карабина у ваздух. Ко зна како би се све одиграло да полиција није интервенисала и извукла Петра Мишића и његовог пратиоца, а затим га у Неготину, лишила слободе". 
О крвавим праховским зборовима следе наставци у којима је нажалост било и жртава.

Архива чланака