БОГАТАШИ ИЛИ СОЦИЈАЛНИ СЛУЧАЈЕВИ ?

Пре 10 дана написао сам текст и дао му наслов  "Богаташи или социјални случајеви", али га нисам објавио и тако пропустио прилику да се похвалим како сам, ето баш ја, успео да убедим локалну власт да наплата изношења смећа по селима Неготинске општине вређа интелигенцију људи који нису отишли у иностранство, већ су остали да живе и раде у својој земљи.

Вечерас сам на сајту Општине Неготин прочитао наслов који ме је одушевио и навео на помисао да неко од надлежних ипак нешто види и чује. А ево тог наслова:

Одлука Надзорног одбора о утврђивању цена комуналних услуга одвожења смећа и других отпадака у сеоским месним заједницама на територији општине Неготин, бр.3268-05/2020-2 од 19.11.2020.год

 По овој одлуци изношење смећа се више неће плаћати по броју чланова домаћинства, већ 350 динара по домаћинству. Тиме су сва домаћинства изједначена (домаћа и гастарбајтерска) и нема више дискриминације, лажи, фалсификата и превара. Примера ради, један мој пријатељ за изношење смећа плаћа 125 динара и 60 динара за још три члана породице, који живе и раде у иностранству, укупно 185 динара, док на другој страни четворочлано домаћинство које живи у Прахову плаћа 4 х 125 динара, што је 500 динара, 315 динара више од оних чији је просек пензије 1.000 евра. Тој "погодности" кумовали су углавном председници месних заједница (највише из влашких села), који су прикупљајући гласове за своју партију издавали фалсификоване потврде да сви живе у иностранству, иако већина њих реално 90 % времена проводи у Србији. 

Зато сам у том необјављеном тексту написао и: "Глуме богаташе, прсе се, подмићују и потплаћују, али када треба да се нешто окористе од државе трансформишу се у социјалне случајеве. Фалсификоване потврде нису само фалсификат већ и безобразлук према овдашњем становништву, које изношење смећа плаћа и по пет пута више од поменутих "сиромаха", а још је већи безобразлук некадашњих локалних политичара који су им то омогућили!"

Овом одлуком је та грешка исправљена, а владајућа гарнитура је показала да понекад уме да донесе и исправну Одлуку која је у интересу грађана. 

ИНФОРМАТИВНИ БИЛТЕН (Новембар 2020)

ПРИПРЕМНИ РАДОВИ НА АСФАЛТИРАЊУ УЛИЦА 

Радови ископавања и постављања подлоге од млевеног камена (ризле), од 1. октобра, изведени су квалитетно у улицама: Карађорђевој (165 м), Светосавској (300 м), Бунарској (110 м), Каницовој (65 м), Душановачкој (262 м) и делу Обилићеве (180 м). Радови се тренутно изводе у Његошевој (280 м), у којој је претходно извршено усклађивање пројекта. 

Од председника Савета МЗ Прахово Миодрага Кицорановића, имамо уверавања да ће се  радови наставити и у Аквиској и Бадњевској улици (1 и 2), након чега долази постављање асфалтне подлоге (6 цм), ако временски услови до краја године то дозволе.

У оквиру акције прикупљања добровољних прилога грађана, као учешћа у финансирању радова на асфалтирању улица, до сада су значајна средства прикупљена из Карађорђеве, Каницове, Светосавске и Бунарске улице.

НА ДОМУ КУЛТУРЕ НОВИ КРОВНИ ПОКРИВАЧ

У протеклих неколико дана изведени су радови на замени највећег дела кровног покривача који покрива велику салу, библиотеку, кабловску телевизију и велики хол испред сале. Радове у вредности од 990.000 динара финансирала је Општина Неготин, а извођач радова са најповољнијом понудом на тендеру, кога је спроводила Општинска комисија, била је Самостална грађевинска радња "Неша" Прахово.

                

 

УРЕЂЕЊЕ "ИНЕКС-УЗОР" ПРОДАВНИЦЕ У ДОМУ КУЛТУРЕ

Савет МЗ Прахово је последњих неколико седница посветио утврђивању права власништва на локалу "Инекс-Узора" из Неготина. На заједничком састанку Савета МЗ, руководства "Инекс-Узора", заменика председника општине Богдана Гугића и општинског правобраниоца Живојина Марковића, одлучено је да се све имовинске несугласице морају решити до 1. децембра ове године, како би се продавница ставила у функцију и служила намени због које је и грађена, а то једини начин да се са некада лепо уређеног излога продавнице уклоне на десетине умрлица које стварају ружну слику лепо уређеног центра насеља. Поред издавања локала у закуп једна од могућности је и куповина локала од стране локалне самоуправе као власника зграде дома културе, као јавне својине грађана. Која ће се опција остварити ускоро ће се знати, новом руководству месне заједнице треба честитати коначно покретање решавања вишегодишњег проблема.

"МАЛА ВЛАСИНА ПОТОПИЛА ВЕЛИКИ ДУНАВ"

Овим насловом "Спортске стране југа" описује се пораз "Дунава" на сопственом терену, који је тешко пао фудбалерима, а посебно верним навијачима. За утеху је чињеница да су фудбалери "Дунава" пружили пожртвовану игру али то овог пута није било довољно. Фудбалери "Власине" из Власотинца су, по мишљењу бројних навијача, од свих гостујућих екипа показали најбољу игру и добру физичку спремност за свих 90 минута утакмице, чиме су оправдали високо рангирани статус на табели Српске лиге Исток. Са победом на гостовању у Прахову Власотинчани су истакли јасне жеље за освајање првог места.

Дунав је овим поразом пао на 13. место, што је последње место за испадање из овог ранга такмичења, ако би се на овој позицији дочекао крај првенства, јуна идуће године. На срећу то је још увек далеко, а тренер Гошић и управа клуба сигурно ће у зимском прелазном року обезбедити потребна појачања како бисмо квалитетан фудбал у општини Неготин могли да гледамо и наредних година.

Наредне суботе "Дунав" поново (од 13 часова), игра на свом терену где дочекује првопласирани зајечарски "Тимок". Нама остаје нада да овога пута наша екипа неће изневерити очекивања навијача и сигурно укњижити три бода.

АМБИЦИОЗАН ПЛАН АКТИВНОСТИ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ЗА 2021.

Савет месне заједнице Прахово сачинио је доста амбициозан план активности за наредну 2021. годину. Исти ће се ускоро наћи на јавној расправи након чега следи усвајање од стране Савета месне заједнице и достављање органима локалне самоуправе на разматрање и усаглашавање. За остварење свега што је планирано потребна су значајна средства, али о томе више следећи пут.

PRAHOVSKI HEROJ VELIKOG RATA

Dan primirja, 11. novembar u Srbiji je državni praznik. Toga dana se svake godine treba podsećati da su poraženi u Velikom ratu (Nemačka i Austrougarska), u specijalnom vagonu maršala Foša u Parizu, pred državama pobednicama: Francuskom, Rusijom, Velikom Britanijom, Italijom, Amerikom, Novim Zelandom i Srbijom, potpisale kapitulaciju. U diplomatskim dokumentima kapitulacija je nazvana primirjem, jer je konačan mir potpisan u Versaju 28. juna 1919. godine.

Toga dana se sa ponosom i posebnim poštovanjem u svim državama pobednicama, pa i našoj Srbiji,  evociraju sećanja na stotine hiljada civila i ratnika, junački stradalih u borbama za odbranu i oslobođenje u četiri ratne godine (1914-1918).

To treba da se čini i u Prahovu koje je u Velikom ratu bilo centar značajnih ratnih dešavanja, od prihvata, istovara, utovara i transporta ogromne ratne pomoći koja je u našem pristaništu stizala iz Rusije u 55 brodskih konvoja, na ličnu odgovornost ruskog admirala Vesjolkina, preko sadejstva srpske vojske sa ruskom artiljerijom i francuskom avijacijom, koja je u Prahovu imala poletno-sletnu pistu u potesu Vlačeđ.

Treba se s ponosom sećati naših ratnika kojih je bilo iz svake prahovske kuće, a posebno poginulih 102 Prahovljana koji su svoje živote dali za slobodu Srbije. Među prahovskim borcima jedan se posebno ističe, a to je Marinko Ilić. Kada je 1925. godine u porti crkve podignut spomenik "borcima za oslobođenje i ujedinjenje" svi su znali zašto je na prvom mestu uklesano ime Marinka Ilića. Njegovu hrabrost opisao sam u mojoj knjizi "Prahovo od rimskog doba do danas", a ovom ću se prilikom osvrnuti na nešto drugo i postaviti pitanje, koje ću postavljati sve dok budem živ:

 

Zaslužuje li Marinko Ilić da jedna od ulica u Prahovu ponese njegovo ime ?

 

Zaslužuje li ovaj heroj, sa osam prostrelnih rana u svom telu, to da zanavek nekim novim generacijama ostane saznanje o tome ko je bio Marinko Ilić?

 

Poslednjih godina činim velike napore da kod nadležne Komisije za imenovanje ulica u SO Negotin pokrenem predlog za imenovanje i preimenovanje nekih ulica u Prahovu i moram sa razočaranjem da konstatujem da kada se pomene ime Marinka Ilića sve se svodi na pitanje: "Iz čije je on familije?" Čovek ne može a da se ne razočara shvatanjem naših ljudi da je najbitnija stvar "iz koje je familije nacionalni heroj Marinko Ilić", a ne to da je on bio naš Prahovljanin, na koga treba da budemo ponosni..   

Kada pročitate 173. stranicu moje knjige (a ako vas zanima i šire saznanje na internetu potražite "Ratni dnevnik" br. 327 od 21. juna 1915. godine, čiji tekst počinje rečenicom: "Podnarednik 4. čete Marinko Ilić, rodom iz sela Prahova (Okrug Krajinski), bio je vanredno hrabar čovek........"), i kada u "Ratnom dnevniku" od 4.7.1915. godine vidite epsku pesmu u desetercu na dve stranice,koja počinje ovako:

 

Voleo bih da čujem i vaše mišljenje na temu:  

                                               Zaslužuje li Marinko svoju ulicu u Prahovu ?