Моје мишљење је да је месни самодопринос у овом тренутку најбоља опција за бржи развој насеља, јер се из буџета општине без истог не може добити ни динар. Средства месног самодоприноса су део буџета општине која се уплаћују на наменском подрачуну, и онога тренутка када на том подрачуну буду уплаћена прикупљена средства грађана, општина ће за исту намену издвојити исту суму новца. Или простим језиком речено, ако они за пет година прикупе 200.000 евра, општина ће им за исту намену обезбедити још 200.000 евра. Рачуница је проста.
Праховљани међутим немају намеру да уводе самодопринос, већ сматрају да то треба да буду готовинска средства, или како народ каже „паре у кешу“. Али проблем је што је тај кеш у рукама неког сеоског благајника, а не на подрачуну општине Неготин, па тако општина нема увид у то колико смо ми то пара прикупили, те по Закону о самодоприносу нема ни обавезу да учествује у нашим пројектима (када се ми сами финансирамо ''из џепа'', а не са наменског подрачуна буџета општине).
Подсетио бих да је у једном од првих постова на овом блогу из 2009.године, тадашњи председник општине Љубиша Ђорђевић ову тврдњу практично потврдио изјавом објављеној у "Вестима", где се каже:
"Predsednik privremenog organa Ljubiša Đorđević je rekao da će meštanima Prahova pružiti svu logističku podršku, te da će se takođe potruditi da iz različitih fondova obezbedi i finansijsku pomoć ovom projektu.
'Moj cilj je da se na svaki njihov uplaćen 1 evro, obezbede još 2', poručio je on. Projekat naime predviđa tačan iznos uplate samodoprinosa u petogodišnjem periodu za različite projekte infrastrukture, poput obnove kanalizacije, asfaltiranje puteva kao i uređenje groblja."
Нема коментара:
Постави коментар