9. јануар 2024.

KAKO SU NASTALI MOKRANjČEVI DANI

   Povodom rodjendana Stevana Stojanovića Mokranjca - 9.1.1856.

Kada je februara 1956. godine Josip Broz Tito prihvatio predlog da bude pokrovitelj obeležavanja stogodišnjice rodjenja kompozitora Stevana Mokranjca, Negotinac Nikola Račić, latio se olovke i uredniku tadašnjeg dnevnog lista “Borba” poslao pismo, objavljeno 4. aprila 1956. godine, sledeće sadržine: 

            Poštovani uredniče,

            Dnevna štampa je objavila da se u našoj zemlji pod pokroviteljstvom druga Tita priprema proslava stogodišnjice rođenja Stevana Mokranjca da je na plenarnom sastanku Izvršnog odbora Saveza komunista Jugoslavije formiran odbor za proslavu.

            Iz dopisa u štampi vidi se da će u nizu manifestacija 8. juna u Beogradu biti održana svečana akademija, čime će zvanično i otpočeti proslava u čitavoj zemlji.

U vezi s tom značajnom proslavom podsetio bih na neke momente iz Mokranjčevog života.  Mokranjac je rođen u Negotinu. Svoja prva muzička iskustva imao je prilike da primeni u istom gradu, jer je u dva maha, bio horovodja pevačkog društva “Hajduk Veljko”, koje je osnovao samo godina dana posle Prvog beogradskog pevačkog društva. Prvi put, sproleća 1872. godine, kada je u Beogradu napustio šesti razred gimnazije i drugi put 1877/78. godine, pred odlazak na muzičke studije u Minhenu. Iz protokola pevačkog društva “Hajduk Veljko” iz tog vremena, koji se sada nalazi u Negotinskom muzeju, vidi se da su članovi pevačkog društva pravilno ocenili vrednost Stevana Mokranjca, jer su po njegovom odlasku, priredili nekoliko beseda (zabava) i čist prihod od 240 dinara, ili 20 dukata, poslali Mokranjcu u Minhen, gde se nalazio na studijama.

U Negotinu postoji kuća u kojoj je rodjen Mokranjac. Kuća je stavljena pod zaštitu, ali se ona nalazi u takvom stanju da će se uskoro srušiti ako se hitno ne preduzmu mere za njeno restauriranje.

Zato predlažem sledeće:

  • da se stogodišnjica rođenja našeg velikog muzičara obeleži akademijom u Negotinu, na kojoj bi učestvovali naši najrenomiraniji horovi,
  • da se do tog vremena izvrše svi potrebni radovi na obnovi kuće Stevana Mokranjca,
  • da se u njoj otvori Mokranjčev muzej i
  • da se na kuću stavi spomen ploča.                                                                                                                                                                                               Negotin, aprila 1956. Nikola Račić.      

Nepuna dva meseca od objave predloga Nikole Račića u “Borbi” od  21.05.1956., osvanuo je novi naslov: “Restaurira se kuća Stevana Mokranjca – Priprema se Mokranjčeva proslava u Negotinu – njegovom rodnom mestu” u čijem se tekstu između ostalog kaže:

   - da je u Negotinu formiran Odbor za proslavu stogodišnjice rođenja Mokranjca,
 - da će se polovinom juna u Negotinu prirediti svečana akademija,
 - da će o radu i stvaralaštvu  velikog muzičara govoriti Mihajlo Vukdragović,
 - da će na negotinskoj akademiji pevati   horovi Radio Beograda i “Hajduk Veljko” iz Negotina,  jednog od  najstarijih u Srbiji, kojim je dirigovao i   Mokranjac,
 - da su preduzete mere da se rodna kuća Stevana Mokranjca zaštiti od propadanja, 
 - da je za restauraciju dosta oronule kuće angažovan arhitekta Vlada Vlaisavljević iz Beograda.

           Dopisnik “Borbe” Čedomir Nikolić  

Нема коментара:

Архива чланака