Јуче је за мене био тужан дан. То је дан када је сахрањен Димитрије Бируцић „Мита Пуја“. Осећам моралну и људску потребу да се свом другу из детињства, члану дечије фудбалске екипе „Спартак“, која је за лоптом јурила на ливади испред његове капије, и изузетно поштеном колеги са посла, док смо заједно радили у Земљорадничкој задрузи Прахово, захвалим за све што је учинио за наше дружење, за задругу у којој смо некада радили и у којој је дуго носио терет њеног пословања. Ускоро излази из штампе моја друга књига ПРАХОВО КРОЗ ВРЕМЕ, која представља збирку монографија Цркве, Школе и Задруге. Доста ми је помогао у расветљавању догађаја из рада задруге и разних анегдота које су се у њој дешавале.
Нажалост
није дочекао читање делова те књиге у којој се на много места помиње његово
име. Мита ми је и код прве књиге, ПРАХОВО ОД РИМСКОГ ДОБА ДО ДАНАС, објављене
2019. године, испричао анегдоту из његове породице, коју овим поводом извлачим
из њеног садржаја и објављујем у целости:
"У
свим поменутим биткама првог и другог балканског рата учествовао је велики број
Праховљана. Највећи број њих се након рата срећно вратило својим кућама а мањи
број такву срећу није имало. Њихова имена уклесана су на споменику палих бораца
балканских ратова у порти праховске цркве, а међу њима је и један од
најпознатијих крајинских трубача тога времена, Марин Бируцић „Пуја“ који је као
врсни музичар био „капелник“ војне музике. На дан његове погибије према
породичном предању, труба са којом је Марин зарађивао за живот на бројним
бојерским весељима у суседној Румунији, окачена на зиду велике собе њихове
куће, запиштала је сама од себе. Породица је слутила да се догодило зло што се
убрзо потврдило телеграмом о Мариновој погибији. Писак трубе, као неживог
предмета, у тренуцима када породица није имала сазнања о страдању свог борца
сигурно да нема објашњење. Као врсни трубач Марин Бируцић је био веома
популаран широм Крајине, па и у суседној Румунији, а његову свирку људи су по
чистоти тонова поредили појем пилета (на влашком језику ''кнта ка пују''), те
се отуда и данас у Прахову породица Бируцић распознаје по надимку 'Пуја' ".
Не могу а да не поменем, и једну другу Митину
страст, то је лов којим се бавио дуго година а истовремено и пионир у стварању и организовању Удружења ловаца Прахова. Када сам писао поглавље о раду и постојању Ловачког
удружења у Прахову, Мита се поново нашао на страницама моје књиге, и то
преносим у целости: "Чланови секције ловаца у Прахову активно учествују у свим планским активностима
Ловачког друштва „Хајдук
Вељко'' у Неготину. У том смислу изузетан резултат остварен је освојањем
ловачког трофеја у ловној сезони 1991. године када је један од активнијих
праховских ловаца, Димитрије Бируцић, одстрелио срндача капиталца вредног
златне медаље са 153,33 поена што је успех значајан не само у Србији већ и
бившој СФРЈ.
Бируцић је све до 2015. године био једини добитник златне медаље од када му се
са истим бројем поена и трофејем придружио још један ловац у Србији. Из разговора са најтрофејнијем праховским ловцем
Димитријем Бируцићем могло се чути низ знимиљивости од којих посебну пажњу
привлачи уловљени трофеј. Срндач са чијим је трофејем Бируцић освојио златну
медаљу устрељен је у праховским шумама крај саме обеле Дунава, надомак
Индустрије хемијских производа, што по његовом мишљењу указује да срндач са
таквим трофејним роговима не припада саставу присутне дивљачи праховског ловног
подручја. Природни услови и све околности указују да је срндач дошао са
Карпатских планина суседне Румуније што је честа појава преласка дивљачи са једне
на другу страну. На препливавање Дунава дивљач је најчешће натерана спасавајући
се од крволочних звери или паса луталица а има примера да читава крда дивљих
свиња препливава Дунав".
Миту ћемо
дуго памтити по његовом простодушном и искреном опхођењу према свим комшијама,
пријатељима, фамилији и другарима са којима је делио време на клупи испред Дома
Културе "Вук Караџић" у Прахову. Једно место на тој клупи за неко време остаје
празно, јер болест са којом се носио годинама га је 25. децембра 2023. године у
јутарњим сатима савладала.
Мито нека
ти је већна слава и лака земља. Почивај у миру.
