БЕЛЕ ПОКЛАДЕ У ПРАХОВУ /СĂПТĂМЙНА АЛБĂ /ЛĂСАРЈА ДЈЕ ПОСТ/ ЙН ПРАОВА/

          Беле покладе или како се у Прахову називају Лăсарја дје пост, један је од значајнијих празника који се различито обележавао и прослављао код Срба, а другачије код Влаха. Исто тако и код самих Влаха сасвим су другачија била веровања и обичаји у околини Кучева, где су се ложиле велике ватре, познате као „Привег“, друкачије у околини Бора (Кривељу, Метовници, Злоту …) где се вече пред клало прасе и кокошка обзиром да се након тога улазило у пост,

A какав је обичај у нашем Прахову?

          Једна Праховљанка присетила се обичаја који je за живота, сваке вечери пред Беле покладе, у кући приређивала њена баба Марица (алу Марњанку).

          Вече пред почетак Белих поклада деца су у кући љубила руку старијим особама и за то добијала новац, коме су се, као и сва деца, неизмерно радовала.

          У наставку исте вечери обичај је био да се у кући за вечеру поред осталог обавезно скува супа и да се иста послужи укућанима. По обичају сва се супа морала појести јер би се тиме, по веровању, испунио услов да вас наредног лета приликом обављања пољопривредних радова у пољу не ухвати киша.

          Након вечере наступао је обичај везивања кашике, виљушке и кости петла (који је вероватно пре тога завршио у супи), који су одлагани на скровитом месту јер се нису смели одвезивати пре поноћи због веровања да инсекти наредне сезоне неће нападати усеве јер су им уста „била везана“.

          И на крају треба додати и обичај који су Власи у Прахову сигурно добро поштовали а то је правило да прве недеље Белих поклада, између понедељка и уторка, не раде апсолутно ништа ни у пољу, ни у кући.
          Захваљујем на преводу Удружењу за очување обичаја, културе и традиције Влаха "ГЕРГИНА" из Неготина.

           СĂПТĂМЙНА  АЛБĂ  /ЛĂСАРЈА ДЈЕ ПОСТ/  ЙН ПРАОВА

Сăптăмйна албă, да йн Праова ши йн мăј мултје сатје са зйће, јестă о сйрбăтуаре маре, каре сă йнсамне ла Сйрбј, да йн алту фјел ла Влахи/Румйњи/. Влахи дјин Кучева, ши сатјиљи пиљингă јел, аре алтје обићајурј, ла ји сă фаће фоку йн мижлуоку сатулуј, ши ла аша обићај сă зйће „Привег“. Йн сатјилји пиљингă Бор/ Кривељ,Метовница, Злот/ сăрă пăнă йн лăсăрја дје пост сă таје пурћелу, ор гăјина, кă дупă ајă йнћепе посту.

Да кум а фост обићају йн сату ностру Праова ?

О Праовјанă ш-адус амйнтја кум а фăкут баба ји, Марица /алу Мăрињанку/ кйт а фост вије, сарă пăнă йн. Сара пăнă йн копији ај мић йн касă а пупат мйна л-ај  бăтрйњ, ши а кăпăтат бањ.Туоц копији с-а букурат.

Туот пје сара-ја а фост  обићају  дје ћинă, пје масă сă фије ши супă, карје с-а мйнкат туатă дјин тăјер. Крједерја а фост дакă рăмадје супа њемйнкатă, вара ар сă-ј приндă плуаја йн кймп.

Дупă ћинă а фост обићају, сă сă љеђе љингура, фуркуљица ши уосу дји-ла кокош, ши с-апус ла ун лок питулат. Н-а кутјезат њима сă ље дезљеђе, пăнă ла мижлуоку нопцй, кă с-а крезут кă ку аша ћева “с-а љегат гура ла гонђ“, ши пистă варă н-а путут сă мăнйнће роду дјин кймп.

Врем с-ă мăј спуњем йнкă дје ун обићај, каре с-а поштујит мулт йн времја-ја , кă ла йнћепуту дје пост, луња ну с-а лукрат њић йн кймп да њић йн касă.

            Асоцијација каре пăстрјазă, адјету, култура, трăдицйја, вуорба ши њаму Влахилор “Гергина“ Њиготјин.