Када је у пролеће 1987.године отворен нови дом културе, очекивало се да ће рад праховског културно-уметничког друштва бити још квалитетнији, а убрзо се дошло до идеје да у новој згради дома културе, какву у то време није имао ни Неготин, са великом и малом салом, рестораном, кабловском телевизијом и пространом позорницом, треба да се дешава нешто значајније, по чему би дом културе у Прахову био посебно препознатљив. Од бројних идеја савета културно-спортског центра „Вук Караџић“ најлепшом и најприхватљивијом чинила се организација фестивала влашке музике. Идеја је у почетку наишла на критике и ниподаштавања неких Праховљана који су сматрали да такав фестивал пуно кошта и да то и није никаква манифестација већ обична популаризација “свадбарске музике“. Упркос томе, фестивал је одржан фебруара 1990.године уз велику помоћ Слободана Домаћиновића, који је својим ауторитетом успео да на једном месту окупи велика имена влашке музике. На фестивалу су између осталих наступили оркестри Слободана Божиновића, Живе Динуловића, "Дукати", "Цимери", Жика Цветковић, Бранкица Букацић, Љубица Болдескић, Милисав Флорић, Душко Опрић, незаборавни трубач Ика Петришоревић и многи други. На првом фестивалу влашке музике у Прахову било је пуно лепих тренутака, а тренутак за памћење свакако је наступ Слободана Домаћиновића и Слободана Божиновића којима се у једној музичкој нумери придружио и Жива Динуловић, па су тако тројица великана влашке музике након много година поново наступили заједно, управо пред публиком у Прахову.
Нема коментара:
Постави коментар