АСФАЛТ У МУТНОМ

Месецима се препричавало да ће се током 2016.године у Прахову из буџета општине асфалтирати 500 метара сеоских улица. Нагађало се којe би то улицe могле бити. А за то време "политичари" из Савета МЗ-це су смишљали: Како да изведу да се асфалтира баш њихова улица! Ништа ником не говоре, никога не питају, ни случајно да Збор грађана (који су обећали) сазову. Познато је да неки још увек нису ни канализацију платили, иако је прошло заиста доста времена. Знамо и то да нису утужени, а зашто, е то не знамо!  Али, чију улицу асфалтирати? Е па пошто дотични политичари нису успели да се договоре, "свемогући" власник Прахова је са својом шесточланом свитом пресекао и одлучио: асфалтираће се плато испред цркве, на коме су се некад давно одржавале сеоске игранке, а кога данас користи једино поп Ранко и понекад ловци, када имају забаве. Сада када је асфалтирање завршено, једино није јасно како то да није позван премијер, или бар неко од министара, да пред телевизијским камерама пресече врпцу и свечано отвори свеже асфалтиран "паркинг" испред Цркве Вазнесења Господњег. 

Они други, "мање напредни" Праховљани, преко интернета, сложише се из прве да је лепо што је асфалтиран паркинг на коме се нико не паркира и плато за игранке на коме игранки одавно нема, али зар не постоје улице у Прахову на којима је асфалтирање у овом тренутку ипак било логичније и преко потребно. На пример:  

• 50 метара улице иза школе (наставак улице Вука Караџића) јер ту нам деца гацају блато. Родитељи, као и разни људи, који ту често дођу или прођу (јер ту је за аутомобиле једини прилаз Дунаву), и питају се зашто је то тако. У улици где се улази у школско двориште, где су увек дечији бицикли или аутомобили  наставника и родитеља.

• 70 метара поред Дома културе (испред Поште и Амбуланте) где сви долазе (што је да будемо искрени овога пута урађено).  

• 100 метара поред стадиона (улица Железничка) јер ту долазе људи из читаве Србије, од Варварина, Параћина, Јагодине и Ниша па до Кладова. Ту се паркирајући се чуде у каквом је стању ова селендра звана Прахово, за коју су веровали да је мањи град.

• 150 метара улице без имена, пречицу за мештане из западног дела насеља, којом се скраћује пут да се не пролази кроз центар. То је улица која почиње од улице Кнеза Милоша, пресеца Колубарску и избија у Хајдук Вељкову, или другим речима од Томе „Бука“, поред Боре „Ивана“ па до Раке Јеремића.

Прахово има 10 километара неасфалтираних улица, па ако се и у наредним годинама буде асфалтирало по 500 метара није тешко срачунати да ће се посао завршити за 20 година, односно 2036. године.

Праховски песник Крста Станковић, у једној од својих недавно објављених песама, лепо описује ово наше јадно Прахово: 

„Улице празне! Пусте! Нигде никога!  

Неће да изусте и кажу ко је некад живео овде. 

Домова празних све више. 

 Зима! Петнаеста у овом веку!  

Пустош брише! Снег! Нема пртина!  

Има ли игде кога?  

Нажалост, пуста је истина, НИКОГА! 

Сем Бога, туга, жал!  

Место којим  је свако био очаран….!  

Избледела прошлост, избледела слава, кога упитати шта се то дешава?   

На табли, на улазу, избледело свако слово!

Не!

Није то више

оно ПРАХОВО!