Vađenje brodova kod Prahova: Priča bez kraja

Svake godine najavljuje se početak vađenja nemačkih ratnih brodova potopljenih kod Prahova. Prošle godine, kod prahovskog stadiona izgrađena je dvospratna kontejnerska zgrada za smeštaj radnika koji su trebali započeti vađenje brodova u martu ove godine, vidi OVDE.

Ove najave traju još od 1947. godine, kada je "Borba" pisala o vađenju 52 plovila iz Dunava uz pomoć "štapa i kanapa". Kada je u jesen 2012. godine na RTS-u emitovan dokumentarni film "Tajna Dunavskog vilenjaka" tema potopljene nemačke flotile kod Prahova privukla je pažnju gledalaca iz Srbije i čitavog regiona, i tada su već počele i prve najave vadjenja brodova, vidi OVDE. 

Ipak, intenzivne najave vađenja brodova počele su u proleće 2019. godine, i od tada se svake godine ponavlja ista priča - da vađenje brodova samo što nije počelo, što možete videti na nekim od ovih linkova: OVDE, OVDE,  OVDE ili OVDE. Tako je, na primer, prošle godine najavljeno da će radovi početi u martu 2024., a sada je već jul. Najave vađenja brodova kod Prahova sve više podsećaju na neku tursku seriju sa Pinka kojoj se ne nazire kraj, ili na čuvenu repliku Zorana Radmilovića iz "Maratonaca": "U januaru ste rekli lova u aprilu, a od tog obećanja je prošlo godinu dana. Nemoj da me lažete više!" Tako je u Prahovu nastala šala da je vađenje brodova u stvari već počelo, ali se ronioci ne vide jer su pod vodom.

Najnovija vest je da će posao vađenja nemačkih brodova započeti 2025. godine.

Najveće interesovanje za ovu temu bilo je u leto 2022. godine, kada je istorijski nizak vodostaj Dunava otkrio olupine potopljenih brodova, a o čemu su izveštavali svi velike svetski mediji. (OVDE, OVDE, OVDE, OVDE itd.) Tog leta sam ugostio preko 20 svetskih i domaćih novinskih agencija i televizija, prenoseći im saznanja do kojih sam došao iz nemačkih, srpskih, rumunskih i ruskih dokumenata o tome kako su nemački brodovi septembra 1944. godine završili na dnu Dunava kod Prahova. Nikada nisam govorio o tome kada će se ti brodovi vaditi, jer to ne znam, a izgleda ne znaju ni ministri u Vladi Srbije. 

Ono što znam, i o čemu sam govorio, je da su ti brodovi od kuća u Prahovu udaljeni oko 200 metara, a puni su opasnih eksplozivnih naprava. Ako se neka od artiljerijskih granata ili podvodnih mina slučajno aktivira, najugroženije je upravo Prahovo. Ali jedno je ipak sigurno: Ako, ne daj Bože, bude eksplozije, ona će se sigurno čuti i u Negotinu. Jer kada je 1791. godine eksplodirala turska barutana u kladovskoj tvrđavi, eksplozija se čula i u Prahovu, kako su zabeležili hroničari.

Toliko za sada. Na kraju,  OVDE pogledajte sjajne fotografije potopljenih brodova kod Prahova.