"Победа" 5. новембар 1937.г

Кад стигнете у Прахово нико вас неће упутати да разгледате околину или неку знаменитост у овом селу, него ће вам објаснити да би требало посетити и написати нешто о Ђорђу Бируцићу, човеку који умало што није сахрањен жив 1915. године у Тетову.

Њега није тешко пронаћи. Сви га у селу знају. Сматрају га да је мало сулуд. Такав је остао од оног дана кад је успео да побегне из мртвачког сандука у мртвачници.    

Ђорђе у селу познаје свакога и врло често прича с пуно смисла. Кад дође неки странац Ђорђе га, да би се упознао с њим, засипа бујицом речи и питања, како се зове, одакле је, шта ради и каквим је послом дошао у Прахово.

Ђорђе не ради ништа. Једино што у једној овдашњој кафани по неки пут сече дрва и ту добија храну и стан.

Ђорђе је врло развијен и на око леп младић. Он вам не може одговорити колико има година. Пре десет година говорио је како има 30 година, а то исто и данас каже. Уопште не зна да рачуна. Многи с њим збијају шале. Често га питају баш рачуницу.

У сабирању само повећава по једну цифру без обзира на број који се додаје.

Али Ђорђе прича врло трезвено о томе како га умало нису живог сахранили.

Њему не би нико веровао да се у Прахову не налази један болничар и неколико људи, који су били сведоци свега оног што се Ђорђу догодило.

Ђорђе се 1915. године разболео од тифуса у Тетову. Сместили су га у болницу. У то време многи су боловали од тифуса и сваког дана је по неколико њих сахрањивано од ове болести.

Једног дана Ђорђе је имао велику температуру. Кад је она престала он је малаксао. Кад је дежурни болничар дошао да обиђе болеснике приметио је да је Ђорђе непомичан и изгледао је као мртав. Болничар је јавио лекару да је Ђорђе умро.

Лекар је погледао и констатовао смрт јер га је болничар већ раније известио  да је Ђорђе мртав. Одмах после тога Ђорђа су стрпали у мртвачки сандук. Он није ништа осећао. Био је у несвесном стању. Било је јутро. Ускоро је дошао свештеник да изврши опело.

Ђорђе се још налазио у несвести. Одједном, кад је свештеник завршио с опелом, на највеће запрепашћење присутних Ђорђе је устао из мртвачког сандука и почео да бежи. Тако се Ђорђе „повампирио“.

Од тог дана Ђорђе није потпуно нормалан можда је то последица болести, а можда и страха.