Данас
се у Неготину расправља о детаљном плану регулације нове Луке Прахово. И то је повод за овај текст пре свега због уверења да
ретко ко завири на сајт општине Неготин да би се упознао са детаљима проширења
наше луке, која својим свакодневним делањем чини и део живота Прахова.
Тим пре што у Луци ради велики број Праховљана који од тог рада прехрањује своје
породице и не одлази у друге земље.
Свакој
инвестицији се искрено радујем јер буди наду и подстиче реална очекивања за нова
запошљавања и опстанак људи на овим просторима. О перспективама Луке на овом блогу
писао сам и у ранијим текстовима (ОВДЕ) јер пре свега мислим да је то његова улога.
За
разлику од ранијег текста овога пута пројектни задатак је сада конкретан
пројекат из кога сам за ову прилику био слободан да пренесем шта ће заправо чинити
нову Луку Прахово.
Лука
Прахово према свим плановима развоја од Прахово па до Европске уније, треба да постане
један од најважнијих транспортних чворова у овом делу Европе,
које баш на овој локацији повезује водени пут са железницом и путном мрежом.
Основу
за овакав приступ чине Просторни план Републике Србије, Просторни план подручја
посебне намене међународног воденог пута Е 80 – Дунав – Паневропски коридор VII и Стратегија развоја воденог саобраћаја Републике
Србије. У том смислу је лука Прахово дефинисана као једна од 9 постојећих лука отворених
за међународни саобраћај на поменутом седмом коридору. У сврху јаснијег дефинисања
постављеног циља неопходно је детаљније планско решење изгледа и капацитета будуће
луке усклађено са Просторним планом општине Неготин и Планом генералне регулације
за насеље Прахово.
У
прошлости је пристаниште у Прахову имало посебну стратегијску важност јер се саобраћај
у Ђердапском теснацу због ниског водостаја Дунава и израњања подводних стена и катаракти,
током једне године није могао одвијати и по шест месеци, па су се стратешки важне потребе
становништва узводно од Ђердапа (со, петролеј и слично) ишчекивале месецима из складишта
у Кусјаку. Са изградњом железнице 1914. године проблем је значајно решен. Данас
је лука Прахово поново добила на значају јер се избегава пролазак кроз две бродске
преводнице Хидросистема „Ђердап“ и време транспорта скраћује бар за привреду
Источне Србије, Поморавља и Косова.
Нова
лука Прахово добиће нови изглед са новом управном зградом, новом обалоутврдом пред
зимовником (који се затрпава), новим складиштима и терминалима за прихват коришћених
уља и отпадних вода са бродова и терминалима за контејнерски транспорт робе и опасних
терета. Старе дизалице и кранови замениће се модернијим системима већег капацитета,
оперативну обалу очекује проширење а силосе за житарице ревитализација и знатно увећање капацитета. Комплетна
инвестиција се процењује на око 13 милиона евра од којих је недавно, министарка
Михајловић, потврдила 10 милиона из фондова Европске уније.
Поред свих поменутих новина помиње се ревитализација
једноколосечне пруге на којој су честа искакања вагона на релацији од Прахова до
Ниша, модернизација и електрификација. Санирање путне мреже је неопходно ако
се има у виду десетоструко увећање транспорта од садашњих 200-300.000 тона на годишњем
нивоу, које постојећи путеви сигурно неће моћи да прихвате. Планирана је санација
водоснабдевања заменом цевовода од Самариновца до Прахова и изградњом подстанице
за подизање притиска на 2 бара.
Сву
поменуту инфраструктуру логично је проширење и других делатности попут трговине,
угоститељства и других услуга, а ту недалеко, али на другој страни, у току је пројектовање
новог пространог граничног прелаза „Ђердапа 2“.
Нема коментара:
Постави коментар