Ових дана је водостај Дунава достигао изузетно низак ниво. У неким дунавским лукама у Румунији и Бугарској усидрени су бродови скоро свих подунавских земаља. У мерној станици Прахово, у којој се водостај мери од 1925.године, на мерној лествици забележен је ниво воде од 90 сантиметара. Неуобичајено низак водостај за ово доба године учинио је, између осталог, да из дунавских вртлога изроне олупине немачких бродова потопљених септембра 1944.године, а на самој обали и остаци римског пристаништа изграђеног у последњој години првог века нове ере.
Постоји податак да је због изузетног значаја пристаништа у римском граду Аквису, на једном од стубова његове источне капије 99.године нове ере била постављена прва Трајанова табла, друга је стоте године била постављена на мосту преко Дунава код Костола, а трећа, она која је данас видљива у Ђердапској клисури код Текије, постављена је 101.године у знак пробијања Трајановог пута кроз Ђердапски теснац.
Ових дана је водостај Дунава достигао изузетно низак ниво. У неким дунавским лукама у Румунији и Бугарској усидрени су бродови скоро свих подунавских земаља. У мерној станици Прахово, у којој се водостај мери од 1925.године, на мерној лествици забележен је ниво воде од 90 сантиметара. Неуобичајено низак водостај за ово доба године учинио је, између осталог, да из дунавских вртлога изроне олупине немачких бродова потопљених септембра 1944.године, а на самој обали и остаци римског пристаништа изграђеног у последњој години првог века нове ере. 
Постоји податак да је због изузетног значаја пристаништа у римском граду Аквису, на једном од стубова његове источне капије 99.године нове ере била постављена прва Трајанова табла, друга је стоте године била постављена на мосту преко Дунава код Костола, а трећа, она која је данас видљива у Ђердапској клисури код Текије, постављена је 101.године у знак пробијања Трајановог пута кроз Ђердапски теснац.
Нема коментара:
Постави коментар