Нови Дом културе у Прахову грађен је у периоду од 1982-1987.године, али је његова градња почела много раније. Трагајући за подацима ко је, када и како одлучио да се уместо реновирања и оправке старог Задружног дома Прахово окрене изградњи новог дома културе, дошао сам до неких занимљивих сазнања. Из записника са зборова бирача из седамдесетих година прошлог века види се да нико у Прахову у то време није размишљао о новом дому културе, већ само о посебној згради амбуланте. Тада је одлучено да се спроведе писмено изјашњавање грађана како би се утврдило да ли се та идеја прихвата, колико су домаћинства спремна да издвоје за финансирање изградње нове амбуланте и на ком месту би она требала бити лоцирана.
По спроведеном изјашњавању постало је јасно да је идеја прихваћена, да је спремност за учешће у финансирању изнад очекивања и да већина грађана сматра да би најпогоднија локација нове амбуланте била у самом центру насеља. Подсетио бих да је Прахово тога времена било на узлазној путањи развоја, стално је истицана потреба за пристојнијим условима за рад месне заједнице, библиотеке, политичких организација, омладинске организације, а у то време је било активно (и веома успешно) културно-уметничко друштво чије су активности превазилазиле локалне оквире, јер се сваке године ишло на гостовања пограничним насељима у Румунији и Бугарској, као и нашим радницима у иностранству (у Аустрији, Швајцарској), па се од пројекта изградње нове амбуланте дошло до идеје изградње много веће зграде у центру насеља у којој би функционисала трговина, угоститељство, политичке организације, удружења грађана, дешавали се културни догађаји (концерти, приредбе, биоскопске представе итд.) али и пружале адмнистративне, информативне, поштанске, здравствене услуге.
Тако је започела изградња Дома културе „Вук Караџић“ у центру насеља, површине од преко 1.500 м², средствима месног самодоприноса кога су Праховљани плаћали 15 година (1975-1990). Изградња је успешно завршена три године пре истека самодоприноса, тј. 23. маја 1987.године. Нови дом је тога дана свечано отворио тадашњи председник општине Неготин, Љубиша Добрић, а свечаност је започела наступом четири фолклорне групе са близу 100 извођача - чланова тада активног КУД „Браћа Лазаревић“ из Прахова.
По спроведеном изјашњавању постало је јасно да је идеја прихваћена, да је спремност за учешће у финансирању изнад очекивања и да већина грађана сматра да би најпогоднија локација нове амбуланте била у самом центру насеља. Подсетио бих да је Прахово тога времена било на узлазној путањи развоја, стално је истицана потреба за пристојнијим условима за рад месне заједнице, библиотеке, политичких организација, омладинске организације, а у то време је било активно (и веома успешно) културно-уметничко друштво чије су активности превазилазиле локалне оквире, јер се сваке године ишло на гостовања пограничним насељима у Румунији и Бугарској, као и нашим радницима у иностранству (у Аустрији, Швајцарској), па се од пројекта изградње нове амбуланте дошло до идеје изградње много веће зграде у центру насеља у којој би функционисала трговина, угоститељство, политичке организације, удружења грађана, дешавали се културни догађаји (концерти, приредбе, биоскопске представе итд.) али и пружале адмнистративне, информативне, поштанске, здравствене услуге.
Тако је започела изградња Дома културе „Вук Караџић“ у центру насеља, површине од преко 1.500 м², средствима месног самодоприноса кога су Праховљани плаћали 15 година (1975-1990). Изградња је успешно завршена три године пре истека самодоприноса, тј. 23. маја 1987.године. Нови дом је тога дана свечано отворио тадашњи председник општине Неготин, Љубиша Добрић, а свечаност је започела наступом четири фолклорне групе са близу 100 извођача - чланова тада активног КУД „Браћа Лазаревић“ из Прахова.
2 коментара:
Pozdrav svim Prahovljanima.
Svaka cast nasim veteranima bili su najbolji, interesuje me dali postoji jos neki ovakav snimak ako ga neko ima neka ga postavi ili mi posalje.
lale72@gmx.net
Pridruzujem se misljenju da su bili najbolji a imali su i srca za folklor, danas toga izgleda vise nema ili se bar ne primecuje. Imamo mnogo lep dom kulture ali je prazan. Poslednja priredba bila je pre 5-6 godina ali je jos vaznije da se oteraju oni koji nesto znaju i umeju a dodju oni koji za nista nisu sposobni.
Pozdrav od Becelije
Постави коментар