PRAHOVSKI HEROJ VELIKOG RATA

Dan primirja, 11. novembar u Srbiji je državni praznik. Toga dana se svake godine treba podsećati da su poraženi u Velikom ratu (Nemačka i Austrougarska), u specijalnom vagonu maršala Foša u Parizu, pred državama pobednicama: Francuskom, Rusijom, Velikom Britanijom, Italijom, Amerikom, Novim Zelandom i Srbijom, potpisale kapitulaciju. U diplomatskim dokumentima kapitulacija je nazvana primirjem, jer je konačan mir potpisan u Versaju 28. juna 1919. godine.

Toga dana se sa ponosom i posebnim poštovanjem u svim državama pobednicama, pa i našoj Srbiji,  evociraju sećanja na stotine hiljada civila i ratnika, junački stradalih u borbama za odbranu i oslobođenje u četiri ratne godine (1914-1918).

To treba da se čini i u Prahovu koje je u Velikom ratu bilo centar značajnih ratnih dešavanja, od prihvata, istovara, utovara i transporta ogromne ratne pomoći koja je u našem pristaništu stizala iz Rusije u 55 brodskih konvoja, na ličnu odgovornost ruskog admirala Vesjolkina, preko sadejstva srpske vojske sa ruskom artiljerijom i francuskom avijacijom, koja je u Prahovu imala poletno-sletnu pistu u potesu Vlačeđ.

Treba se s ponosom sećati naših ratnika kojih je bilo iz svake prahovske kuće, a posebno poginulih 102 Prahovljana koji su svoje živote dali za slobodu Srbije. Među prahovskim borcima jedan se posebno ističe, a to je Marinko Ilić. Kada je 1925. godine u porti crkve podignut spomenik "borcima za oslobođenje i ujedinjenje" svi su znali zašto je na prvom mestu uklesano ime Marinka Ilića. Njegovu hrabrost opisao sam u mojoj knjizi "Prahovo od rimskog doba do danas", a ovom ću se prilikom osvrnuti na nešto drugo i postaviti pitanje, koje ću postavljati sve dok budem živ:

 

Zaslužuje li Marinko Ilić da jedna od ulica u Prahovu ponese njegovo ime ?

 

Zaslužuje li ovaj heroj, sa osam prostrelnih rana u svom telu, to da zanavek nekim novim generacijama ostane saznanje o tome ko je bio Marinko Ilić?

 

Poslednjih godina činim velike napore da kod nadležne Komisije za imenovanje ulica u SO Negotin pokrenem predlog za imenovanje i preimenovanje nekih ulica u Prahovu i moram sa razočaranjem da konstatujem da kada se pomene ime Marinka Ilića sve se svodi na pitanje: "Iz čije je on familije?" Čovek ne može a da se ne razočara shvatanjem naših ljudi da je najbitnija stvar "iz koje je familije nacionalni heroj Marinko Ilić", a ne to da je on bio naš Prahovljanin, na koga treba da budemo ponosni..   

Kada pročitate 173. stranicu moje knjige (a ako vas zanima i šire saznanje na internetu potražite "Ratni dnevnik" br. 327 od 21. juna 1915. godine, čiji tekst počinje rečenicom: "Podnarednik 4. čete Marinko Ilić, rodom iz sela Prahova (Okrug Krajinski), bio je vanredno hrabar čovek........"), i kada u "Ratnom dnevniku" od 4.7.1915. godine vidite epsku pesmu u desetercu na dve stranice,koja počinje ovako:

 

Voleo bih da čujem i vaše mišljenje na temu:  

                                               Zaslužuje li Marinko svoju ulicu u Prahovu ?

 

 

PROMENA URBANISTIČKOG PLANA U CILjU ODVAJANjA INDUSTRIJSKIH OD GRAĐANSKIH SAOBRAĆAJNICA

 

Znam da najveći broj Prahovljana nikada nije zavirio na sajt opštine Negotin niti da je pogledao Plan generalne regulacije Prahova. Od decembra 2014.godine, kada su ga odbornici SO Negotin usvojili, Plan GR je pretrpeo (ako sam dobro brojao) šest promena o kojima sam uvek pisao na ovom blogu.

Trenutno je u toku prikupljanje primedbi na nove promene urbanističkog izgleda Prahova i ovim putem želim da ukažem na njih jer to je nešto što u neko naredno vreme očekuje neke Prahovljane koji će prva saznanja dobiti tek kada budu pozvani da se u postupku eksproprijacije odreknu neke svoje njive, vočnjaka, vinograda ili livade. Državni organi relativno lako dobijaju "bitku" sa građanima kada ih pojedinačno pozovu na pregovore, jer, u poslednje vreme zajedničkog stava nema. 

Ovoga puta u urbanističkom planu ima predloga za nekoliko promena, i to su: 

-  rehabilitacija i obnova kolovoza sa signalizacijom, na deonicama državnog puta 2. reda (br. 254) od Prahova do Negotina, dužine 9 km;

- povezivanje luke Prahovo sa državnim putem 1. reda (br. 25) preko posebne saobraćajnice, dužine 1,9 km., koja povezuje državni put br. 254 sa državnim putem 1. reda (br. 25); 

- proširenje zone građevinskog zemljišta do novog državnog puta 1. reda (brza saobraćajnica sa 4 trake), koja polazi sa vrha "Džanjevskog brda", spušta se do puta Prahovo-Samarinovac i kroz kružni tok nastavlja do železničke pruge kod mesta, koga zovemo "Kanton". Umesto ranije zamišljene trase prema istoku (do kraja potesa Krng), saobraćajnica odmah skreće pored pruge sa kojom se paralelno kreće sve do glavne kapije "Elixira" odakle nastavlja trasom starog puta za Radujevac i završava se na kraju KO Prahovo prema Radujevcu;

- neminovna potreba da se za trasu puta od Kusjaka do granice sa Radujevcem obezbedi 25 hektara zemljišta radi gradnje "brze saobraćajnice", što je zapravo državni put 1. reda.

U izvodu iz Predloga promene Plana generalne regulacije za naselje Prahovo, na sajtu opštine Negotin dat je prikaz prethodnog predloga puta (važeći Plan. sl. 1) i nove trase puta koja je sada predmet promene Plana generalne regulacije (sl. 2).

 

 Slika br. 1

                                                                                Slika br. 2

Na kraju treba pomenuti prednosti koje bi Prahovu donela izgradnja nove brze saobraćajnice:

1. Kompletan teretni saobraćaj, a posebno opasnih materija (amonijak i sumporna kiselina), kretao bi se izvan naseljenih mesta (Negotin, Samarinovac i Prahovo) 

2. Teretni saobraćaj više ne bi prolazio pored škole, stadiona i dečijeg igrališta;

3. Prahovljanima i Radujevčanima bio bi vraćen nekadašnji put Prahovo - Kusjak, a putovanja prema miročkim, ključkim naseljima i Rumuniji, više ne bi išla zaobilazno preko Samarinovca;

Na kraju ostaje uverenje da će se uz državni put prvog reda predvideti saobraćajnica za kretanje poljoprivredne mehanizacije i kanala za navodnjavanje iz Plana navodnjavanja negotinske nizije!

Индустријски парк нова перспектива Прахова

 

У Неготину је у понедељак 28. септембра 2020. године одржана седница скупштине општине, чији се дневни ред у највећем делу односио на стварање услова за развој праховске индустрије по Пројекту изградње Хемијско-технолошког парка као инвестиције од посебног државног значаја. Како се најављује из Владе Србије, овај хемијско-индустријски комплекс ће се градити, на 115 хектара, чији би укупни годишњи приходи могли бити близу милијарду евра, са 90 % прихода из извоза. Очекивања су да би и Буџет општине Неготин могао бити три пута већи тј., од садашњих 1,4 на 4,2 милијарде динара.

Говорећи о одлукама које су разматране и донете по хитном поступку, председник општине, Владимир Величковић назвао их је "сетом битних одлука чија би реализација кренула с пролећа", па је због тога неопходна брза реакција локалне самоуправе уређењем планске документације неопходне за изградњу инфраструктуре и стварањем реалне основе за довођење потенцијалних инвеститора.

Величковић је поменуо да је и одлука о уређењу града Неготина, конкретно пословног простора некадашњег „Крајина вина“, такође у функцији Хемијско-технолошког парка у Прахову обзиром да ће се ту градити станови за смештај будућих радника новог хемијског комплекса.   

Једна од одлука односи се на стварање услова да се већ од марта 2021. године започне градња пута од Кусјака преко кружног тока на улазу у Прахово до границе катастарских општина Прахово-Радујевац, која је од првих радујевачких кућа удаљена свега 1.800 метара. 

А колика је решеност да се са изградњом што пре крене нека послужи и информација да је данас (2.10.) извршено снимање трасе пута специјалним дроном са уграђеним dži-pi-esom који са слетањем у својој дискетици доноси све потребне параметре спремне за компјутерску обраду. Ти подаци садрже фотографске приказе, ортофото план, дигиталну обраду површина и све потребне координате тако да им је обрада неупоредиво краћа од авионских или теренских снимања, па се може очекивати да процес решавања имовинско-правних односа са власницима парцела преко којих пролази траса будућег пута буде започета током ове године.

Када је РТБ Бор, педесетих година прошлог века, градио хемијску индустрију, од неугледног пристаништа изграђена је Лука Прахово, а са градњом индустријско-хемијског парка, Лука Прахово шири своје докове и капацитете.  

Мештани Прахова и Радујевца, овим инвестицијама могу очекивати боље животне услове обзиром да из Владе Србије долазе најаве да ће се "све градити у складу с највишим еколошким стандардима и међународним конвенцијама". Окретање државне привредне политике према истоку Србије треба захвалити највише геостратешком и логистичким потенцијалима Прахова са Дунавом и луком у коју се укрштају три саобраћајна ресурса: речни, железнички и друмски, близином европског коридора 4 у суседној Бугарској и Румунији и већ изграђеном инфраструктуром (саобраћајном, енергетском и комуналном) коју свим потенцијалним инвеститорима нуди "Еликсир" Прахово.  

 

 

ПРАХОВО У ПРАИСТОРИЈИ

Археолози Александар Булатовић, Александар Капуран и Гордан Јањић у својим стручним објавама о праисторијским локалитетима у Неготинској Крајини убрајају чак пет локалитета на ширем подручју Прахова, а три у самом Прахову. То су локалитети: Кусјак Вркаљ, Кусјак Мотел, Кусјак Грла, Идећа, Фабрика суперфосфата и Поред железничке пруге у Прахову. За период бронзаног доба поменути археолози везују два локалитета: Фабрику суперфосфата и Кусјак (Вркаљ). Често помињање локалитета на коме је данас погон за производњу сточне хране (МКФ и ДКФ), који користе Французи, указује да се на том месту некада налазило значајно праисторијско насеље јер је испуњавало неколико важних услова за живот људи тог периода: уздигнута речна тераса, близина реке и постојање јаких извора воде. Из периода старијег гвозденог доба помињу се локалитети: Кусјак Грла и Кусјак Мотел. Из периода старијег па до млађег гвозденог доба одржала су се праисторијска насеља: Фабрика суперфосфата Прахово, Идећа, Кусјак Мотел и Кусјак Грла. Према архолошким предметима (најчешће керамике), може се претпоставити да су у овим насељима живели Келти, тачније келтско племе Пекинзи, а материјал датован из првог века пре нове ере има и елементе који би припадали Дачанима.  

Фабрика суперфосфата (данас фабрика МКФ и ДКФ), као вишеслојно праисторијско насеље позиционирано је на речној тераси изнад десне обале Дунава, низводно од Прахова. Нажалост, старатиграфија праисторијских хоризоната је уништена. Културни слојеви су девастирани земљаним радовима из прошлих епоха. Такође, ни један стамбени објекат није констатован у оквиру осам истражених сонди. Остаци насеља су откривени у време копања темеља за фабрику (1957-1960).

            Прахово, ликалитет Идећа је вишеслојно праисторијско насеље из средњег неолита, старијег енеолита, развијеног/позног енеолита и гвозденог доба, позиционирано је на лесној греди неколико стотина метара југозападно од Прахова. Откривено је почетком 60-их година прошлог века, током изградње локалног пута који води ка Прахову, а убрзо су извршена и археолошка истраживања. О присуству људи у овом праисторијском насељу сведоче бројни налази као делови посуда попут амфора, здела, посуда налик пехарима итд.    
           Локалитет Поред железничке пруге у Прахову, како је уцртано на топографској карти, налази се поред саме пруге, а наспрам железничке станице Прахово. Отуда није јасно који су разлози били да археолози овај локалитет назову тако уопштеним именом ако се има у виду да пруга кроз КО Прахово пролази у дужини од скоро 5 (пет) километара, а локалитет је наспрам саме железничке станице Прахово, па се могао назвати локалитетом Железничка станица Прахово. На овом локалитету су пронађени идентични фрагменти као и на свим осталим налазиштима у Прахову.   

Када се сви локалитети повежу у једну целину може се са сигурношћу закључити да је простор на коме се данас налази Прахово одувек пружао сигурност људима од праисторије па све до данас.

           

Песничка реч гвоздена врата отвара

До прошле године су заинтересовани читаоци на сајту Народне библиотеке Србије могли да пронађу веома драгоцену архиву свих издања "Политике" из периода 1904 -1941. године. Међутим, ако бисте ових дана желели да прочитате неко старо издање "Политике" то не бисте могли, јер је то прошле године онемогућено забраном Привредног суда (види ОВДЕ) и "Политика" је уклоњена са сајта Народне библиотеке у Београду.
С обзиром да сам ја скоро све бројеве прегледао још пре забране, одлучио сам да овом приликом заинтересованим читаоцима блога прикажем једну, за мене, посебну занимљивост.
Мало је познато да је наш чувени песник Војислав Илић неко време био писар и помоћник нашег другог великог књижевника, тада конзула Бранислава Нушића у Приштини. Било је то 25.05.1893. године.
Због некаквих трвења у Београду плате за запослене у свим конзулатима су касниле. Због тога је Војислав Илић предложио Нушићу да му дозволи да се у име конзулата обрати Министарству ради исплате зарада у што краћем року, на шта му је Нушић одговорио да то министар неће желети ни да види.
Писмо које је Војислав Илић послао Министарству, објавила је "Политика"19.04.1929.године, на 8. страни. А какав је био епилог пише на крају новинског чланка.