Toga dana se sa ponosom i posebnim poštovanjem u svim državama pobednicama, pa i našoj Srbiji, evociraju sećanja na stotine hiljada civila i
ratnika, junački stradalih u borbama za odbranu i oslobođenje u četiri ratne godine (1914-1918).
To treba da se čini i u Prahovu koje je u Velikom ratu bilo centar značajnih ratnih dešavanja, od prihvata, istovara, utovara i transporta ogromne ratne pomoći koja je u našem pristaništu stizala iz Rusije u 55 brodskih konvoja, na ličnu odgovornost ruskog admirala Vesjolkina, preko sadejstva srpske vojske sa ruskom artiljerijom i francuskom avijacijom, koja je u Prahovu imala poletno-sletnu pistu u potesu Vlačeđ.
Treba se s ponosom sećati naših ratnika kojih je bilo iz svake prahovske kuće, a posebno poginulih 102 Prahovljana koji su svoje živote dali za slobodu Srbije. Među prahovskim borcima jedan se posebno ističe, a to je Marinko Ilić. Kada je 1925. godine u porti crkve podignut spomenik "borcima za oslobođenje i ujedinjenje" svi su znali zašto je na prvom mestu uklesano ime Marinka Ilića. Njegovu hrabrost opisao sam u mojoj knjizi "Prahovo od rimskog doba do danas", a ovom ću se prilikom osvrnuti na nešto drugo i postaviti pitanje, koje ću postavljati sve dok budem živ:
Zaslužuje li Marinko Ilić da jedna od ulica u Prahovu ponese njegovo ime ?
Zaslužuje li ovaj heroj, sa osam prostrelnih rana u svom telu, to da zanavek nekim novim generacijama ostane saznanje o tome ko je bio Marinko Ilić?
Poslednjih godina činim velike napore da kod nadležne Komisije za imenovanje ulica u SO Negotin pokrenem predlog za imenovanje i preimenovanje nekih ulica u Prahovu i moram sa razočaranjem da konstatujem da kada se pomene ime Marinka Ilića sve se svodi na pitanje: "Iz čije je on familije?" Čovek ne može a da se ne razočara shvatanjem naših ljudi da je najbitnija stvar "iz koje je familije nacionalni heroj Marinko Ilić", a ne to da je on bio naš Prahovljanin, na koga treba da budemo ponosni..
Kada pročitate 173. stranicu moje knjige (a ako vas zanima i šire saznanje na internetu potražite "Ratni dnevnik" br. 327 od 21. juna 1915. godine, čiji tekst počinje rečenicom: "Podnarednik 4. čete Marinko Ilić, rodom iz sela Prahova (Okrug Krajinski), bio je vanredno hrabar čovek........"), i kada u "Ratnom dnevniku" od 4.7.1915. godine vidite epsku pesmu u desetercu na dve stranice,koja počinje ovako:
Voleo bih da čujem i vaše mišljenje na temu:
Zaslužuje li Marinko svoju ulicu u Prahovu ?
Нема коментара:
Постави коментар