2. мај 2020.

Песничка реч гвоздена врата отвара

До прошле године су заинтересовани читаоци на сајту Народне библиотеке Србије могли да пронађу веома драгоцену архиву свих издања "Политике" из периода 1904 -1941. године. Међутим, ако бисте ових дана желели да прочитате неко старо издање "Политике" то не бисте могли, јер је то прошле године онемогућено забраном Привредног суда (види ОВДЕ) и "Политика" је уклоњена са сајта Народне библиотеке у Београду.
С обзиром да сам ја скоро све бројеве прегледао још пре забране, одлучио сам да овом приликом заинтересованим читаоцима блога прикажем једну, за мене, посебну занимљивост.
Мало је познато да је наш чувени песник Војислав Илић неко време био писар и помоћник нашег другог великог књижевника, тада конзула Бранислава Нушића у Приштини. Било је то 25.05.1893. године.
Због некаквих трвења у Београду плате за запослене у свим конзулатима су касниле. Због тога је Војислав Илић предложио Нушићу да му дозволи да се у име конзулата обрати Министарству ради исплате зарада у што краћем року, на шта му је Нушић одговорио да то министар неће желети ни да види.
Писмо које је Војислав Илић послао Министарству, објавила је "Политика"19.04.1929.године, на 8. страни. А какав је био епилог пише на крају новинског чланка.

  

Нема коментара:

Архива чланака