Прахово од римског пристаништа до европске интермодалне луке

Римски император Трајан имао је обичај да код већих градитељског подухвата поставља табле на којима би обележио своје успехе. Широј јавности је мало познато да је своју прву „Трајанову таблу“ 99-те године (1. век н.е.) поставио на величанственој источној капији града Аквиса (у Прахову) коју је посветио изградњи импресивног града Аквиса, јединог римског насеља, од укупно 28 на дунавском Лимесу, са статусом града од преко 10.000 становника и великог пристаништа на Дунаву чији дрвени докови у сушним годинама израњају из плитиких дунавских вода.

Археолози су код Прахова имали прилике да дођу до сигурних материјалних доказа који потврђују да су у Прахову у римско доба постојала два пристаништа. Прво, цивилно, код места „ла Бобољинă“, и друго, војно, у Кусјаку, на месту ХЕ Ђердап 2.

Пловидба Дунавом кроз векове никада није престајала осим када је у зимском периоду у Ђердапској клисури долазило до зачепљења ледом, а у летњим периодима због ниског водостајa.

Да интензива трговина и превоз робе са истока на запад, и обрнуто, не би била, заустављена понекад и 6 месеци у години дана, почетком 20. века Народна скупштина Србије покренула је градњу пруге Ниш – Прахово, којом би се затечена роба у Кусјаку и Радујевца (нарочито петролеј и со) могла превести до Београда и унутар Србије.

Са почетком градње поменуте пруге наметала се и неопходност градње великог пристаништа на доњем Дунаву. Први елаборат за изградњу пристаништа и нове вароши код Прахова сачинио је 1908. године, „као нарочити стручњак“, петроградски инжењер, Јероним Павловић Табурн. Реализацију замишљеног елабората омео је Велики рат (1914-1918), а импровизовано пристаниште Прахово, са пет истоварно-утоварних тачака, служило је за допремање велике руске помоћи српској војсци: оружја, муниције, одеће, обуће и хране. 

Проширење праховског пристаништа између два рата, забележен је у периоду 1931-1934. године, а у време Другог светског рата чак су га Немци преуређивали, између осталог, одвајањем теретног од путничког пристаништа.

Право речно-морско пристаниште на доњем Дунаву, на десној обали Дунава код Прахова, изграђено је тек 1957-1960. године, када и прераста од пристаништа у луку Прахово. Од нормалног тока моћне реке отргнут је обални појас ширине 400 метара и на оперативном простору од 6 хектара изграђени су вертикални бетонски докови, постављени лучки кранови, железнички колосеци и транспортне траке. Оперативни док је од 170 метара продужен на 1.000 метара а капацитет луке увећан до 1,7 милиона тона. (Младен Тришић: Хемијска индустрија у Прахову јуче, данас сутра, Еликсир Прахово, 2018)

Новинар локалног листа Крајина, Вита Милосављевић, у свечаном првомајском броју 1957. године градњу луке описао је веома сликовито: „Прахово. Досад се налазило само на железничким картама Југославије као крај „слепе“ железничке линије. Данас је Прахово велико градилиште. За њега зна свак у Југославији. Али кад пристаниште буде завршено за њега ће знати читава Европа. Дунав, та артерија Европе биће умирен код Прахова. Докови зимовника пркосиће таласима и леду. Кеј ће одолевати налетима воде. Биће то велико, модерно и лепо пристаниште“.

Ових дана имамо среће да припадамо генерацији која ће забележити нови видни напредак и велики корак у развоју луке Прахово. Тренутно је на сајту Општине Неготин, на рани јавни увид, постављен План детаљне регулације луке Прахово. Како је наведено предмет обраде у Плану је обимна реконструкција луке Прахово, која припада лукама међународног значаја на Дунаву и потенцијална је локација интермодалног терминала и логистичког центра. У оквиру луке предвиђена је изградња нове управне зграде, новог складишног простора, пакирнице, повезивање силоса са вагом и транспортерима, рушење старих канцеларија и изградња нових, изградња надстрешнице и складишта на простору садашњег зимовника који се затрпава, продужење инфраструктурних веза унутар комплекса луке, модернизација претоварних уређаја и лучких транспортера.

Визија израде Плана детаљне регулације луке Прахово је дугорочни развој предметног подручја који подразумева изградњу и одрживи развој, који ће луку Прахово подићи до нивоа најважнијих транспортних чворова овог дела Европе -мултимодално чвориште, које повезује водни пут са железницом и путном мрежом у залеђу, логистички центар и потенцијална локација за интермодални терминал, а у даљој фази проширења, планира се организација и изградња објеката слободне зоне.

Поново ће Прахово, како рече новинар из 1957. године, незауставиво отићи далеко, као модерна европска лука на седмом европском коридору, кроз коју ће  пролазити хиљаде тона најразличитије робе, а то ће свакако покренути градњу бољих приступних путева и железнице на којој се неће тако често извртати вагон-цистерне са најопаснијим материјама.