ПРОШИРЕЊЕ ВОДОВОДА

Када се 1998.године приступило изградњи водовода у Прахову од 480 домаћинстава њих стотину се у ову друштвену акцију није укључило. Разлози су били различити. Неки су то пропустили због финансијских тешкоћа јер прикључак је коштао 1.000 немачких марака, када су плате запослених једва прелазиле стотину марака. Међутим, било је и оних који су из свог кућног буџета лако могли издвојити 1.000 марака, али је код њих владало убеђење да воде у комуналном водоводу нема довољно јер је нема ни за град Неготин.

Чланови тадашњег акционог одбора за изградњу водовода, у циљу кажњавања оних који су „минирали акцију“, у уговоре о изградњи водовода унели су одредбу да сви нови корисници за прикључак морају платити дупло, тј. 2.000 немачких марака (данас 1.000 еура). Од 1998-2012. године ново-прикључених је 5-6 и углавном су то новоформиране породице за које је прикључак коштао као и у време изградње. Поред замишљене ''казне'' за будуће кориснике, чланови Одбора за водовод упорно су у јавним наступима истицали да је притисак у водоводу задовољавајући и да воде има довољно.

У протеклих 13 година, колико је прошло од свечаног отварања водовода и поједеног „вола на ражњу,“ показало се да воде у водоводу нажалост нема довољно. То потврђује улазни притисак у насеље (код Задружног дома) од просечних 0,6 бари, што је недовољно. Многа домаћинства која нису прикључена на сеоски водовод воду из њега ипак добијају захваљујући неисправности неповратних вентила (код комшија који је имају), а са којима већ више деценија имају заједничке хидрофорске системе. И колико год корисници сеоског водовода сматрали да су оштећени, то није тачно јер оштећени су заправо корисници старих хидрофорских система. Како?

Па притисак у хидрофорским постројењима креће се углавном од 2,5 до 5 бари, а притисак у сеоском водоводу не прелази један бар па је логично да јачи притисак, због физичког закона, савладава онај слабији и тако наши стари добри хидрофори допуњују новоизграђени сеоски водовод. И не само то...

Ако се од новоизграђеног централног сеоског водовода очекује да вода у њему буде здрава за употребу, треба имати у виду да мешањем нездраве хидрофорске са водом из сеоског водовода до свих корисника водовода долазе све (анализама доказане) бактерије, мало нитрита и пуно нитрата, тако да је и вода у сеоском водоводу ипак неисправна!

Ових дана Савет МЗ-це спроводи акцију проширења водвода али на потпуно погрешан начин који није у интересу ни старих а ни евентуално нових корисника. За решавање овог проблема чланови Савета немају времена јер имају своје приватне обавезе (плату за чланство у Савету не примају), а евентуално именовање Одбора за проширење водовода из редова заинтересованих корисника избегавају из само њима знаних разлога.

Порука овог текста је да се са парама од (око 50) нових корисника, по мом личном уверењу, мора постићи: прво, да се притисак у сеоском водоводу подигне на законски утврђени ниво (од 2,5 – 5 бари) и друго, да цена воде у сеоском водоводу за Праховљане (због њиховог личног улагања) мора бити мања од званичне цене коју плаћају корисници у Неготину, а по угледу на насеља која имају сопствене водоводе попут Кобишнице, Мокрања, Јабуковца, Србова и других.