Прахово је једна од црних тачака на еколошкој мапи Србије, и ту ружну квалификацију добило је због загађења воде, ваздуха и земљишта у ширем окружењу хемијске индустрије, чији су нус-продукти расејани по великом делу катастарске површине која административно припада Прахову. Ту површину покривају велике депоније фосфогипса и пиритних изгоретина, које се већ више од три деценије гомилају и утичу на услове живота грађана Прахова и Радујевца, који су навикли на празна обећања политичара и пословодних структура (некадашњег) хемијског гиганта да ће ти еколошки проблеми бити решени.И после вишедеценијске агоније коначно је, пре годину дана, проблему у сусрет кренуо догогодишњи економиста хемијске индустрије, а сада потпредседник општине Неготин, Бранко Марковић, који је маја прошле године позвао новинаре, екологе, стручњаке и заинтересоване привреднике и тако проблем издигао изнад локалног нивоа. Подстакнута су испитивања, објављени резултати и дате одговарајуће понуде те смо ових дана сведоци видног умањивања пиритне планине, својеврсног рудника гвожђа (50 %), силицијума, сумпора али и злата, на којој није био могућ развој флоре и фауне.
Изгоретине су ангажовањем научних институција и заинтересованих привредника и уз помоћ транспортних капацитета луке Прахово и бродских превозника из Румуније, кренуле Дунавом ка Црном мору и даље све до Кине. Кажу да ће „црвено брдо“ бити потпуно уклоњено до јула наредне године, а када се то коначно догоди, Праховљани ће живети у природно много здравијем окружењу.
Више о томе ОВДЕ.
Нема коментара:
Постави коментар