СПАСОВДАН - СЛАВА ПРАХОВА

Спасовдан је праховска заветина и слава у чијем је обележавању некада активно учествовало сво становништво, од најмлађих до најстаријих. Празник Вазнесења Господњег, или како је у народу уобичајено, Спасовдан, један је од десет празника посвећених Христу. Вазнесење спада у покретне празнике - увек пада у четвртак, четрдесет дана после Васкрса, а десет дана пре Духова.
О Спасовдану се у рану зору одлазило у поље и брало цвеће, са којим би сe ишло у цркву где се посипало по поду. Од цвећа би се клечећи исплетали венци, а после литургије ка записима у пољу кретале би литије. Основнa функција литија је била заштита усева од природних непогода,а тиме и увећање приноса, због чега су се обавезно и носиле у време пре њиховог сазревања. Литије су кретале у поворци коју је некада пратила и музика.
Записи су најчешће постављани поред великих и изражених храстових дрвета, а ако њих није било, онда је то могло бити и било које дрво које би својим високим растом и плодним рађањем симболизовало природно благостање. На том дрвету по доласку литија свештеник по обичају урезује крст и полива га зејтином.
Записа је било у потесима „Арцари“ (ла Костанђин), Жупњаса, Бајрак, Грман, од којих се до данас одржао само запис на брдашцу „Гламија“ на улазу у насеље. Литије су кретале од цркве иза којих је ишла поворка момака и девојака и певала. Код записа би свештеник читао молитву а потом литије обилазиле око записа три пута, након чега би свештеник резао колач неког од праховских домаћина а потом присутни подизали три пута високо ка небу, уз молитву за плодним растом пшенице, кукуруза и других култура.
Код последњег записа, на брежуљку изнад Дунава „ла кољиба пйндарилор“ (кућица чувара поља), одакле се протезао поглед на Дунав, до Михајловца и низводно до Грује у Румунији, људи из литијске поворке су након дугог пешачења обедовали. Тог записа и кућице чувара поља више нема због изградње великог стоваришта нафтиних деривата. Код "старе цркве" литије је дочекивало читаво село, а њихов долазак на почетну позицију, код нове Цркве оглашавао се прангијама.
У време самоуправног социјализма литијама се није ишло до записа већ само унутар црквене порте, обилазећи три пута око цркве и тако се одржавала традиција дуга два века. Такав однос према обележавању Спасовдана не треба да чуди ако се завири у оцену идеолошко-политичког стања у Прахову тога времена, коју је овлашћени известилац 15. априла 1964. године упутио општинским органима где се поименице наводе сви чланова Црквеног одбора (њих 20). Оцењујући ту црквену активност известилац каже: 'Спасовдан организује Црквени одбор и то међусобно се часте и нико у селу не придаје никакву важност'.
Кретање литија обновљено је последњих година, али то данас није светковина какве се радо сећају старији мештани. У поворци за литијама данас нема музике, а дочек литија код нове цркве више не оглашавају прангије. Светковина се завршава скромним ручком и ништа више од тога. Има насеља у Неготинској Крајини која своју славу прослављају према традицији и обичајима својих предака, баш као у "стара добра времена".
Ношење литија је стари хришћански обичај о коме Тихомир Ђорђевић ("Наш народни живот") каже: "да је црква старим религиозним играма дала хришћански карактер", док Милан Милићевић ("Живот Срба Сељака"), исти обичај описује нешто детаљније, и каже: "У тај дан скупе се момци код цркве, узму себи на прси иконе па два и два за барјактаром, а за њима свештеник са јеванђељем, иду од записа до записа, сви господајући у глас: крстоноше Бога моле, Господе помилуј!".
На крају се може закључити да је изузетно лепо што се један од најстаријих црквених обичаја задржао и у Прахову све до данашњих дана, као и у многим другим насељима и градовима у Србији.

РЕЗУЛТАТИ ПРЕДСЕДНИЧКИХ ИЗБОРА

У другом кругу избора за председника Србије, одржаним 20. маја 2012.године у Прахову је победу однео Борис Тадић са 292 гласа или 54%, у односу на Томислава Николића који је освојио 227 гласова или 42%, док је неважећих листића било 21.
Овим резултатом показало се да грађани Прахова подржавају Демократску странку и њеног председника Бориса Тадића, с обзиром да је и у првом кругу коалиција „За бољи живот“ на челу са Демократском странком добила највећу подршку.

Како је објавила Телевизија Бор, према незваничним изворима са пребројаних 99 % бирачких места, на подручју Општине Неготин на председничким изборима Борис Тадић је освојио 58,68 % док је Томислав Николић освојио 38,97 % гласова.
Информација ТВ Бор потврђена је и на званичном сајту Општине Неготин где се између осталог каже да је на поновљене изборе за председника Србије у Општини Неготин изашло 14.658 бирача, од којих је за Бориса Тадића гласало 8.602 бирача или 58,68 %, а за Томислава Николића 5.712 бирача или 38,97 %.

ПОСТАВЉА СЕ ОПТИЧКИ КАБЛ

Радници ДОО „Телекомуникације“ из Блаца започели су ових дана радове на постављању оптичког кабла којим ће нова дигитална телефонска централа у Прахову бити спојена са оптичким каблом код ХЕ „Ђердап 2“. Радови ће се интензивно одвијати све до прикључења телефонских корисника на нову дигиталну централу а динамика извођења радова зависиће од околности на самом радилишту које намећу уске праховске улице и сплет разних подземних инсталација (сеоског водовода, хидрофорских мрежа, канализације и постојеће подземне телефонске инсталације).

ПРОСЛАВЉЕН ДАН ШКОЛЕ

Основнa школa „Павле Илић Вељко“ 15. и 16. маја организовалa је прославy дана школе у оквиру чијег програма је првог дана приређено такмичење ученика више основних школа неготинске општине у ликовном и литералном стваралаштву. Тог дана организован је и сусрет бивших и садашњих ученика школе са пензионисаном наставницим српског језика Надеждом Надом Ђуричић, која је у овој школи службовала у периоду од 1965-1975. године. Бившој наставници представили су се најбољи литерални ствараоци и рецитатори, а она се потом представила својом књигом под насловом „У шест код коња“. У књизи су између осталог забележена и њена сећања на дане службовања у праховској школи. Део радова и интервју са наставницом Надеждом Ђуричић објављени су у школском листу „Школско перо“.


У вечерњим часовима је у великој сали дома културе приређен драмски приказ „У цара Трајана козије уши“, а наредног дана у истој сали одржана је и школска приредба. Утисак је да су ученици и наставници школе желели да на овај начин прикажу свој рад, у чему су свакако били успешни.

ПРОШИРЕЊЕ ВОДОВОДА

Када се 1998.године приступило изградњи водовода у Прахову од 480 домаћинстава њих стотину се у ову друштвену акцију није укључило. Разлози су били различити. Неки су то пропустили због финансијских тешкоћа јер прикључак је коштао 1.000 немачких марака, када су плате запослених једва прелазиле стотину марака. Међутим, било је и оних који су из свог кућног буџета лако могли издвојити 1.000 марака, али је код њих владало убеђење да воде у комуналном водоводу нема довољно јер је нема ни за град Неготин.

Чланови тадашњег акционог одбора за изградњу водовода, у циљу кажњавања оних који су „минирали акцију“, у уговоре о изградњи водовода унели су одредбу да сви нови корисници за прикључак морају платити дупло, тј. 2.000 немачких марака (данас 1.000 еура). Од 1998-2012. године ново-прикључених је 5-6 и углавном су то новоформиране породице за које је прикључак коштао као и у време изградње. Поред замишљене ''казне'' за будуће кориснике, чланови Одбора за водовод упорно су у јавним наступима истицали да је притисак у водоводу задовољавајући и да воде има довољно.

У протеклих 13 година, колико је прошло од свечаног отварања водовода и поједеног „вола на ражњу,“ показало се да воде у водоводу нажалост нема довољно. То потврђује улазни притисак у насеље (код Задружног дома) од просечних 0,6 бари, што је недовољно. Многа домаћинства која нису прикључена на сеоски водовод воду из њега ипак добијају захваљујући неисправности неповратних вентила (код комшија који је имају), а са којима већ више деценија имају заједничке хидрофорске системе. И колико год корисници сеоског водовода сматрали да су оштећени, то није тачно јер оштећени су заправо корисници старих хидрофорских система. Како?

Па притисак у хидрофорским постројењима креће се углавном од 2,5 до 5 бари, а притисак у сеоском водоводу не прелази један бар па је логично да јачи притисак, због физичког закона, савладава онај слабији и тако наши стари добри хидрофори допуњују новоизграђени сеоски водовод. И не само то...

Ако се од новоизграђеног централног сеоског водовода очекује да вода у њему буде здрава за употребу, треба имати у виду да мешањем нездраве хидрофорске са водом из сеоског водовода до свих корисника водовода долазе све (анализама доказане) бактерије, мало нитрита и пуно нитрата, тако да је и вода у сеоском водоводу ипак неисправна!

Ових дана Савет МЗ-це спроводи акцију проширења водвода али на потпуно погрешан начин који није у интересу ни старих а ни евентуално нових корисника. За решавање овог проблема чланови Савета немају времена јер имају своје приватне обавезе (плату за чланство у Савету не примају), а евентуално именовање Одбора за проширење водовода из редова заинтересованих корисника избегавају из само њима знаних разлога.

Порука овог текста је да се са парама од (око 50) нових корисника, по мом личном уверењу, мора постићи: прво, да се притисак у сеоском водоводу подигне на законски утврђени ниво (од 2,5 – 5 бари) и друго, да цена воде у сеоском водоводу за Праховљане (због њиховог личног улагања) мора бити мања од званичне цене коју плаћају корисници у Неготину, а по угледу на насеља која имају сопствене водоводе попут Кобишнице, Мокрања, Јабуковца, Србова и других.

РЕШЕН ПРОБЛЕМ ПИРИТНЕ ИЗГОРЕТИНЕ

Прахово је једна од црних тачака на еколошкој мапи Србије, и ту ружну квалификацију добило је због загађења воде, ваздуха и земљишта у ширем окружењу хемијске индустрије, чији су нус-продукти расејани по великом делу катастарске површине која административно припада Прахову. Ту површину покривају велике депоније фосфогипса и пиритних изгоретина, које се већ више од три деценије гомилају и утичу на услове живота грађана Прахова и Радујевца, који су навикли на празна обећања политичара и пословодних структура (некадашњег) хемијског гиганта да ће ти еколошки проблеми бити решени.
И после вишедеценијске агоније коначно је, пре годину дана, проблему у сусрет кренуо догогодишњи економиста хемијске индустрије, а сада потпредседник општине Неготин, Бранко Марковић, који је маја прошле године позвао новинаре, екологе, стручњаке и заинтересоване привреднике и тако проблем издигао изнад локалног нивоа. Подстакнута су испитивања, објављени резултати и дате одговарајуће понуде те смо ових дана сведоци видног умањивања пиритне планине, својеврсног рудника гвожђа (50 %), силицијума, сумпора али и злата, на којој није био могућ развој флоре и фауне.
Изгоретине су ангажовањем научних институција и заинтересованих привредника и уз помоћ транспортних капацитета луке Прахово и бродских превозника из Румуније, кренуле Дунавом ка Црном мору и даље све до Кине. Кажу да ће „црвено брдо“ бити потпуно уклоњено до јула наредне године, а када се то коначно догоди, Праховљани ће живети у природно много здравијем окружењу.
Више о томе ОВДЕ.

РЕЗУЛТАТИ ИЗБОРА У ПРАХОВУ

У Прахову су, као и у читавој Србији, одржани парламентарни и председнички избори, и по резултатима који су управо објављени Праховљани су овог пута највеће поверење пружили следећим политичким странкама:

1. Демократска странка – Борис Тадић .................... 173 гласа,
2. Српска напредна странка – Томислав Николић.. 116 гласова,
3. Социјалистичка партија Србије – Ивица Дачић... 114 гласова,
4. Уједињени региони Србије – Млађан Динкић ..... 91 глас.

Што се тиче председничких кандидата Праховљани су највеће поверење дали:

1. Борису Тадићу ........................ 208 гласова,
2. Ивици Дачићу ......................... 117 гласова,
3. Томиславу Николићу ............. 116 гласова,
4. Зорану Станковићу ................ 49 гласова и
5. Војиславу Коштуници ............. 31 глас.
Сви остали кандидати су добили мање гласова и даљи редослед би био: Јадранка Шешељ (21), Чедомир Јовановић (20), Зоран Драгишић (18), итд.