ДОМ КУЛТУРЕ "ВУК КАРАЏИЋ"

Нови Дом културе у Прахову грађен је у периоду од 1982-1987.године, али је његова градња почела много раније. Трагајући за подацима ко је, када и како одлучио да се уместо реновирања и оправке старог Задружног дома Прахово окрене изградњи новог дома културе, дошао сам до неких занимљивих сазнања. Из записника са зборова бирача из седамдесетих година прошлог века види се да нико у Прахову у то време није размишљао о новом дому културе, већ само о посебној згради амбуланте. Тада је одлучено да се спроведе писмено изјашњавање грађана како би се утврдило да ли се та идеја прихвата, колико су домаћинства спремна да издвоје за финансирање изградње нове амбуланте и на ком месту би она требала бити лоцирана.
По спроведеном изјашњавању постало је јасно да је идеја прихваћена, да је спремност за учешће у финансирању изнад очекивања и да већина грађана сматра да би најпогоднија локација нове амбуланте била у самом центру насеља. Подсетио бих да је Прахово тога времена било на узлазној путањи развоја, стално је истицана потреба за пристојнијим условима за рад месне заједнице, библиотеке, политичких организација, омладинске организације, а у то време је било активно (и веома успешно) културно-уметничко друштво чије су активности превазилазиле локалне оквире, јер се сваке године ишло на гостовања пограничним насељима у Румунији и Бугарској, као и нашим радницима у иностранству (у Аустрији, Швајцарској), па се од пројекта изградње нове амбуланте дошло до идеје изградње много веће зграде у центру насеља у којој би функционисала трговина, угоститељство, политичке организације, удружења грађана, дешавали се културни догађаји (концерти, приредбе, биоскопске представе итд.) али и пружале адмнистративне, информативне, поштанске, здравствене услуге.
Тако је започела изградња Дома културе „Вук Караџић“ у центру насеља, површине од преко 1.500 м², средствима месног самодоприноса кога су Праховљани плаћали 15 година (1975-1990). Изградња је успешно завршена три године пре истека самодоприноса, тј. 23. маја 1987.године. Нови дом је тога дана свечано отворио тадашњи председник општине Неготин, Љубиша Добрић, а свечаност је започела наступом четири фолклорне групе са близу 100 извођача - чланова тада активног КУД „Браћа Лазаревић“ из Прахова.

ШАЗИТОАРЕ ÂН ПРАОВА

Влашка демократска странка је, оглашавајући се преко интерне телевизије Прахово, за недељу 25. септембар најавила одржавање посела („шазитоаре“) у Дому културе „Вук Караџић“, у коме се већ дуго ништа не дешава. Том се догађају нажалост одазвао веома мали број људи, а општа је оцена присутних да је овом, пре свега културном а не политичком догађају, изостало боље информисање Праховљана, с обзиром да праховску интерну телевизију више нико и не гледа. За малобројне посетиоце пријатно изненађење био је наступ (на дуго запостављеној позорници дома културе) глумачке трупе Балкан Нови Покрет, коју предводи Весна Станковић.
Велика је штета што је овај догађај прошао готово незапажено, јер „посело“ је заправо веома добра позоришна представа „Сан о Балкану“ на тему начина живота и обичаја Влаха у Источној Србији, са приказом елемената влашке магије и култа мртвих, праћена препознатљивом музиком „Балканике“.
Управо због свега наведеног, преносим снимак поменуте представе, највише због великог броја Праховљана који о одржавању ове представе нису били обавештени.

УПУТСТВО ЗА ЗАУЗИМАЊЕ ПЛАЦА НА ОБАЛИ ДУНАВA

Када на обалу Дунава испод Прахова дођете из правца праховске луке приметићете да је на самој обали, на песку и у подножју бедема, никло ново насеље. Његови мештани назвали су га ЛЕЊОГРАД и о томе обавестили и његове посетиоце.
Шетајући обалом схватио сам како је треба освојити ако то заиста желите, и управо из тог разлога објављујем конкретно УПУТСТВО .

1. На обалу долазите чешће и добро осмотрите терен а све са циљем да пронађете место које вам се највише свиђа, али се прво добро распитајте да га није већ заузео неко од (бивших или садашњих) председника тимочких општина (Бољевац, Неготин итд.)





2. Када сте се одлучили за погодну локацију, на изабрану локацију најпре разапните шатор, а ако немате шатор послужиће и најлон као на слици;








3. Набавите цемент, склоните најлон, ископајте на брзину мали темељ и простор који сте заузели бетонирајте у виду темеља;





4. Када темељ очврсне довезите и поставите на њега камп кућицу (своју или позајмљену) а онда и њу покријте кровом од дрвене грађе и црепом.




5. Када се након извесног времена комшије, узводно и низводно, навикну на ваше присуство и почну да вас ословљавају са: Комшија!, знајте да сте постали грађанин Лењограда, и тада можете да кренете у озбиљнију градњу зградице од тврдог материјала;


6. А ако су вам апетити већи од тога, поред ваше викендице можете засадити парадајз, паприку, лук, шаргарепу, црни или бели лук и остало поврће, и то вам може бити одлична забава јер ради рекреације у вечерњим сатима можете кофом захватати воду из Дунава до миле воље и заливати ваше поврће.



Скрећемо пажњу да је ово упутство сачињено на основу вишегодишњег искуства људи који су то већ урадили и верујте потпуно је успело, а приноси повртарских производа су већи од очекиваних!
ПОЖУРИТЕ ДОК ЈОШ ИМА СЛОБОДНИХ МЕСТА!
А КАДА ЛЕГАЛИЗАЦИЈА ПОМЕНУТИХ ОБЈЕКАТА ДОЂЕ НА РЕД, БОГ НЕКА ВАМ ЈЕ НА ПОМОЋИ...

НИЗАК ВОДОСТАЈ ДУНАВА

Ових дана је водостај Дунава достигао изузетно низак ниво. У неким дунавским лукама у Румунији и Бугарској усидрени су бродови скоро свих подунавских земаља. У мерној станици Прахово, у којој се водостај мери од 1925.године, на мерној лествици забележен је ниво воде од 90 сантиметара. Неуобичајено низак водостај за ово доба године учинио је, између осталог, да из дунавских вртлога изроне олупине немачких бродова потопљених септембра 1944.године, а на самој обали и остаци римског пристаништа изграђеног у последњој години првог века нове ере.

Постоји податак да је због изузетног значаја пристаништа у римском граду Аквису, на једном од стубова његове источне капије 99.године нове ере била постављена прва Трајанова табла, друга је стоте године била постављена на мосту преко Дунава код Костола, а трећа, она која је данас видљива у Ђердапској клисури код Текије, постављена је 101.године у знак пробијања Трајановог пута кроз Ђердапски теснац.

ПОСЛЕДЊИ ДАН ЛЕТА

КО ЈЕ САГРАДИО ЗАДРУЖНИ ДОМ?

На текст са оваквим насловом одлучио сам се зато што сам последњих дана имао прилике да разговорам са више људи, који би морали да знају како је и на који начин изграђен наш задружни дом, али сам од њих чуо потпуно погрешне тврдње да је "задружни дом" тако назван јер је у њему пословала задруга, а да он заправо никада није био задружни већ сеоски дом културе. Те тврдње слушам већ годинама уназад и на њих се нисам превише обазирао. Међутим, ако тако мисле људи који би по друштвеним функцијама које су обављали (или обављају) требали да знају, шта у том случају очекивати од обичних грађана који нису никада ни били у прилици да сазнају праву истину. Да будем искрен, и ја сам тако мислио све док нисам стекао поуздана и документована сазнања. Ево тих сазнања:
Изградњу задружних домова у Србији, покренуо је Централни одбор Народног Фронта Србије (касније ССРН – социјалистички савез радног народа) посебним прогласом. То потврђују документи са Другог конгреса Народног фронта Србије, одржаног 20-21. марта 1948.године и Енциклопедија задругарства објављена 1954.године. Користећи се овим документима писци многих сеоских монографија широм Србије овај податак често помињу, а како их није могуће све објавити, овом приликом ћу навести део текста из историје задругарства села Бошњана Варваринског, у коме се, у ставу 6, дословце каже: "Зато ће (бошњански) задругари наставити са провереном традицијом задругарства, па ће одмах, већ 1948.године прихватити проглас Централног одбора Народног фронта Србије којим се позивају задруге да приступе изградњи задружних домова који би требали да буду будући центри економског просперитета села". Комплетан текст можете прочитати ОВДЕ.
О изградњи задружних домова у Тимочкој Крајини књигу под насловом: „Основни циљеви првог петогодишњег плана - изградња задружних домова у Тимочкој Крајини 1948-1952“, са близу 300 страница, објавио је познати привредник Божин Јовановић, који је на 195.страни дао кратак осврт градње задружног дома у Прахову. Божину Јовановићу треба веровати из више разлога. Рођен је 1920.године тако да је у време градње задружних домова имао 30 година, дакле најлепше године. Друго, тих година Божин је са завршеним правним факултетом обављао дужност генералног директора тимочких рудника угља и треће, био је члан Комитета КПЈ. Дакле био је у прилици да веома добро зна да су се у то време градили „задружни домови“, а не „домови културе“, па је своју књигу тако и насловио. На 79. страни поменуте књиге дословце стоји:“Будући да ће највећи део послова морати да се уради на добровољној основи и бесплатно, закључено је да акцију воде Народни фронт и задруге као инвеститори“. Према томе акцију је водио народни фронт (ССРН) а инвеститори су биле задруге, и то за Прахово неспорно потврђује допис Народног одбора среза неготинског, бр. 4125 од 13.04.1951.г. достављен Месном народном одбору Прахово:


Такав закључак стекли су и новинари локалног листа „Краjина“ у Неготину, који постоји у Историјском архиву , када су у својим новинама 1953.године објавили текст:


Писци јединствене Енциклопедији задругарства, објављене 1954.г., знали су у то време да по селима широм ФНРЈ нису грађени „домови културе“ већ ЗАДРУЖНИ ДОМОВИ и томе су на 221 страни енциклопедије посветили графикон о броју започетих и изграђених задружних домова у ФНРЈ:


Није дакле спорно да су Праховљани учествовали у изградњи (превозу материјала, исхрани радника са стране итд.) али постоје бројни примери манипулација попут оне да је појединим мештанима Прахова одузимана цигла која им никада није враћена или плаћена. То једноставно није тачно јер постоје писани докази из којих се види да је цигла одузимана на основу решења које су скупа донели: месни народни одбор, управни одбор задруге и управа за градњу и кога су, због одговорности коју носи доношење једног таквог решења, својеручно потписали сви чланови сва три напред поменута одбора (близу 30 људи). На такво решење истина није дато право жалбе што је преседан у правним наукама, али је тим решењем утврђена обавеза да сва одузета цигла мора бити враћена наредне, 1949.године и она је враћена у истој количини или у новцу, а неки су то право остваривали и преко Суда. Постоје бројни писани докази да је цигла заиста враћена што потврђује и видео запис једног од тадашњих директора задруге, Боривоја Праховљановића, који се овде може приказати ако се за то искаже интересовање.

ПОБЕДА ДУНАВА

Фудбалери "Дунава" су у петом колу Поморавско-Тимочке лиге савладали нешто слабију екипу „Напретка“ из Дреновца, резултатом 4:1, и тако остварили своју прву победу ове сезоне. Добар пласман екипе из околине Параћина и освојених 9 бодова у прва четири кола пре почетка утакмице изазивао је забринутост код навијача "Дунава", међутим, како се утакмица ближила крају било је све очигледније да „Напредак“ ипак није тако добра екипа. Фудбалери „Дунава“ су веома брзо дошли у вођство, а да су били мало спретнији победа је могла бити још убедљивија.
Малобројни навијачи из Дреновца су слаб резултат својих играча правдали причама о „намештању резултата и наклоњености судија домаћој екипи“. Судије су (на несрећу обе екипе) доста траљаво водили овај сусрет и својим су суђењем у неколико наврата довели до инцидентних ситуација. И велики број додељених жутих картона играчима оба тима само показује да је главни судија на тај начин покушао да наметне ауторитет који на терену није могао да покаже добрим познавањем правила фудбалске игре.

ИЗМЕШТЕНА КИШНА КАНАЛИЗАЦИЈА

На крају Дунавске улице, којом се стиже до средње чесме, ових дана је прикупљеним средствима грађана и уз ангажовање механизације „Водоградње“ из Зајечара измештена одводна цев (пречника 800 милиметара), тако да атмосферске воде неће више изазивати одроњавање тла, чиме је заштићена бетонска стаза као и више водоводних цеви којима се водом из хидрофорских постројења напаја око 50 домаћинстава и Дом културе. Водоводне цеви за домаћинства су сада осигуране, али је водоводна цев којом се напаја Дом културе услед одроњавања стигла до средине депоније.

УРЕЂЕЊЕ СРЕДЊЕ ЧЕСМЕ

Неколицина заљубљеника у лепоте дунавске обале у Прахову последњих дана је своје слободно време посветило делимичном уређењу чесме, познате као "средња чесма", запуштене и обрасле у коров и самоникло дрвеће. До чесме се сада лакше долази јер је све очишћено, али би за потпунију адаптацију и улепшавање била потребна додатна финансијска улагања, пре свега за набавку цемента, а радове би поново извели добровољци без накнаде, којих на нашу срећу има довољно.
На месту данашње чесме у римско доба био је посебно уређен извор, а пре уређења чесме 1925.године, на њеном месту је постојала мања чесма на чијим темељима је, средствима од бродске таксе у праховском пристаништу, изграђена садашња чесма. За њену изградњу ангажовани су мајстори из Видровца, непосредну помоћ пружао им је Витомир Тодосијевић из Прахова, док су радове изводили мештани такође добровољним радом.
Приликом изградње чесме на горњој плочи био је урађен посебан отвор са бетонским поклопцем, чиме је било омогућено да се приликом високих водостаја вода из чесме извлачи као из бунара. Непосредно пред Други светски рат (1940.г.) Немци из Бесеребије су кроз горњи отвор поставили пумпу којом се преко површинских металних одводних цеви постављених по улицама Прахова снабдевао тадашњи логор бесерабијских Немаца, изграђен од дрвених барака на простору од задружног дома до железничке станице Прахово.

ИЗБОР ПОПИСИВАЧА ФАРСА!

Јавни позив грађанима за учешће у попису становништва у својству пописивача (који ће се у Србији спровести од 1–15. октобра 2011.) прихваћен је као добра вест, пре свега због лепо замишљене објективности у избору пописивача, јер се свим заинтересованим грађанима пружа једнака шанса, што на претходним пописима није био случај. Да подсетим, некада је пописиваче бирао Савет МЗ-це и то су углавном били сами чланови савета или њихови укућани.
Овога пута није требало да буде тако, већ су сви заинтересовани грађани наводно добили прилику да буду пописивачи, а затим је предност у избору требало да имају они који испуњавају одређене услове. Међутим, сада када је поступак завршен, пописивачи изабрани и њихова имена објављена, сасвим је јасно да се неко поново "добро снашао" и да ако је нешто у овогодишњем попису лепо замишљено, то је онда ПРЕВАРА. И не само то...
Сва је прилика да ће овогодишњи попис становништва (у ери компјутера и интернета) бити само "тачан збир нетачних података", с обзиром да ниједан од изабраних пописивача не испуњава услов без кога нема квалитетног пописа, а то је онај пети по реду објављени услов „да кандидат добро познаје терен, тј. да станује на територији насеља за које се пријављује“. Од седморо изабраних пописивача бар петоро њих вероватно никада није ни боравило у Прахову. Оно преостало двоје изабраних пописивача су такође лоши познаваоци терена јер један од њих се одавно иселио из Прахова, а други се ту настанио недавно.
Било би добро да господа из Пописне комисије општине Неготин и Републичког завода за статистику одговоре на питање: „На који је то начин утврђено да изабрани пописивачи за попис у Прахову добро познају терен, кад од њих седморо само двоје има неке везе са Праховом, док ће осталима инструктори морати прво да покажу где се Прахово налази? Али ни то није довољно, јер чак ни та два изабрана пописивача немају појма од кога могу да сазнају податке о Праховљанима који живе у иностранству, а њих је НАЖАЛОСТ највише!
А када кажем да ће овогодишњи попис бити "збир нетачних података" (кад је Прахово у питању), имам у виду три чињенице. Прво, више од 50% становништва Прахова уопште не живи у Прахову, друго, највећи број мештана присутних на попису (баба и деда) јесте у таквим годинама да неће моћи пописивачима да пруже тачне податке ни о себи, а камоли о члановима своје породице који живе у иностранству. И треће, сигуран сам да до миле воље можете слати писмена обавештења о обавези јављања пописним комисијама (члан 27. Закона о попису становништва Србије) не једном него више пута, они ће их можда и прочитати идуће године кад дођу на УРЛАП!

ЧУКИН КРАК

"Водоградња" из Зајечара укопава последње метре цевовода канализације, према Кусијаку "ла Кокинце" (што можете видети у прилогу). У пројекту канализације то је тзв. крак број 70, а неки га људи у селу иронично називају "Чукин крак". Распитујући се зашто је то Чукин крак, одговор нас доводи до оних што у новинама изјавише „ДА У БЕЧУ РАДЕ А ПРАХОВО ГРАДЕ“ , обећавају да ће „ПРАХОВО БИТИ ЕВРОПСКО СЕЛО“ и поручују да се „БЕЗ ДИЈАСПОРЕ У ПРАХОВУ НИШТА НЕ ОДЛУЧУЈЕ!“. Оних што се сликаше за новине и то више пута. У страху да се њиховим парама не гради канализација лично за Драгана Дрондића, званог Чука, одлучише да обећану суму новца (од око 10.000 евра) ипак не скупљају, јер би се тим новцем градила канализација за Дрондића, "а то стварно није поштено".
А да ли је та прича реална или је само изговор најбоље показује податак да би се, кад би то било могуће, већ сутра на канализацију прикључили: Дејан Караљиу, Воја Цâку, Душан Стојана, Фила Боса, Зоран Кицоран, Биша Кокинце, Миле Маристанчу, Неша Дронда, Чеда Цуркâ, Драган Чука, Таљика Наврка, Момче Бобок, Драгослав Бурића, Душица Јоновић, Бора Тка и Горан Васа. "Чукин крак" (који је сада на срећу завршен парама из општинског буџета) би дакле служио свим породицама на западном крају насеља.
А ако икада наши људи у Бечу прикупе те обећане евре готово је извесно да ће исти бити усмерени на изградњу станице за пречишћавање отпадних вода крај обале Дунава, а њу ће користити сви будући корисници канализације.

ДУНАВ ПРЕТПОСЛЕДЊИ

У прва три кола такмичења у Поморавско-Tимочкој лиги фудбалери „Дунава“ доживели су два пораза, у Мајданпеку где су од бившег друголигаша поражени са 2:0 и Параћину од екипе „Јединства“ са резултатом од чак 6:1, док су само један бод остварили играјући нерешено (2:2) у Прахову са екипом „Жупе“ из Александровца.
После овако слабог старта екипа „Дунава“ заузима претпоследње 15. место на табели Поморавско-Tимочке лиге.
У наредном колу Дунав гостује екипи „Рембаса“ у Ресавици.