ДРАГАНА ФИЛЧИЋ ДОБИТНИК ПРЕСТИЖНОГ ОРДЕНА ФРАНЦУСКЕ

Нашој Праховљанки, Драгани (Филчић) Војиновић, уручено је једно од најпрестижнијих француских признања - Витез у Легији за националну заслугу Француске. На њено одликовање су многи Праховљани толико поносни да се осећају као да су га и сами добили. И свако на свој начин жели да учествује у том лепом догађају који је озарио лица Праховљана, како оних у Прахову тако и оних, који попут саме Драгане, живе и раде у иностранству али су мислима у родном Прахову.
Текст о томе објавио је Блиц, можете га прочитати ОВДЕ, као и Завичај што можете погледати ОВДЕ.

Желим да овом приликом кажем неколико речи о Драгани, јер је познајем од њеног детињства. Свако ко Драгану познаје зна да је признање које је добила сигурно потпуно заслужено. А да је она особа која је увек спремна да помогне и изађе у сусрет, говори и следећи пример. Наиме, пре неких двадесетак дана обратио сам се Драгани да ми помогне у преводу са француског језика неких страница из Списа париског архива где се говори о великим борбама које су током августа и септембра 1810. године, дакле у време Првог српског устанка, вођене у Прахову. Драгана ми се врло брзо јавила и изразила да јој је драго што сам се ње сетио, а потом је изразила и задовољство што ће бити у прилици да на неки начин помогне у припреми монографије о Прахову, како је и сама рекла „нашег лепог Прахова“ које одавно заслужује да има своју монографију.
Нажалост, да је којим случајем то што је урадила у Француској урадила у својој земљи готово сам сигуран да овде одликовање не би добила, јер се у Србији људима тих квалитета ретко пружа прилика за већа друштвена признања. Драгане се сећам из времена када је осамдесетих година била активан члан тада најбољег фолклорног друштва у Крајини, Културно-уметничког друштва „Браћа Лазаревић“, била је ненаметљива, мирна, скромна и увек спремна да што боље одради део посла због којег је била ту. Играла је све кореографије, брзо учила а кореограф је на њу могао увек да рачуна јер никада није изостајала са проба или наступа, нити је за њу икад било препрека да заигра у свим кореографијама, а било их је осам. У једној години КУД Браћа Лазаревић је забележио чак 150 јавних наступа а Драгана је једна од ретких која је наступала на свим приредбама, од Румуније преко бројних места у Србији па до Аустрије и Швајцарске. А када се за гостовања у иностранству од Педагошке академије тражила дозвола за вишедневно одсуствовање са наставе за Драгану Филчић никада није било проблема, јер су о њој професори имали само најлепше речи и похвале. И ето, труд се исплатио. Драгана је на тој Академији очигледно добро научила методику рада са децом, како у школи тако и у ваншколском образовању.
Драгана је на најлепши начин у Француској, као једној од најразвијених европских земаља, пренела део нашег образовног система и показала да и Срби поседују вредности које се могу применити у Европи.
Браво Драгана, ти си понос Прахова и целе Србије!