КОРИСНО СВАШТАРЕЊЕ

У нашем месту има доста пољопривредника који као тржни вишак испоручују вагонске количне разних производа, најчешће пшенице, јечма, сунцокрета и кукуруза. Сваки од тих великих робних произвођача заслужује пажњу и о њима ће свакако бити речи, али ми је ових дана посебну пажњу привукaо један ,сваштар’. Сваштарења више нема као некад, а шта подразумевам под тим термином биће јасније у даљем тексту.
Породица Ђорђа Радуловића, познатијег као “Ђока Мирочанац”, има два пензионера. Како су пензије мале а жеља да се помогне унуцима велика, деда Ђорђе и баба Наталија одлучили су да све док их ноге носе и здравље служи у својој окућници одржавају оно што су годинама стварали. Почело jе са неколико кошница, познатих вршкара, а данас ова породица има пчеларник од 50 сандука. Мед се производи по модерним пчеларским стандардима, сваке године процеди се једна тона меда.
Већ у фебруару започиње се са малом расадничком производњом у импровизованом пластенику, који се у хладнијим данима догрева. Овог пролећа продато је чак 1.000 струкова разног поврћа, а када се расад распрода започиње и свестрана повртарска производња, искључиво за сопствене потребе.
У било које доба дана и ноћи, када затреба, може се потпалити печењара која на једној ватри упоредо може окретати три ражња. За излегање пилића ту је мали инкубатор из кога се већ излегло доста пилића, пловчића и ћурића, први се већ шепуре по пространом дворишту.
У воћњаку има свега али и реткости попут три бадемова стабла пуна плодова, а у заветрини испред куће засађена су три кивија, којима је 2011. година прва родна, а испред саме куће, уплетено са лозом, тренутно се тестира родност “руског кивија”.
Више породица у Прахову поседује по једно или два смоквина дрвета, али необичност Радуловићевог воћњака је чак стотину стабала, са којих се сваке године када смоква сазри, у периоду од месец дана, свакодневно набере стотину килограма. Смокве се тада од раног јутра одвозе на борску пијацу и тамо експресно продају по цени не мањој од 100 динара, па није тешко израчунати да се за тих месец дана заради 300.000 динара, а у последњих 10 година није забележен повратак кући са непродатим смоквама. У поподневним сатима поново се беру нових 100 килограма и поново пут Бора и тако све док има смокви.
Темпо је исти и у време ројења пчела. Радни дан Радуловића почиње у 6 а завршава у 22 сата. Али резултат је свакако исплатив. Када се поштено ради поштено се и заради, тако се допуњује кућни буџет, а нама само остаје да кажемо: “Алал вера домаћине!”