VODA U BUNARIMA I ČESMAMA ISPRAVNA ZA PIĆE

Sa izgradnjom kanalizacije u Prahovu (2014. godine) realno je bilo očekivati da će se voda u prahovskim bunarima i česmama jednoga dana pročistiti. Ta očekivanja, zasnovana su na surovoj realnosti da su meštani Prahova sedamdesetih godina prošlog veka septičke jame ukopavali do dubina sopstvenih bunara. Preusmeravanjem otpadnih voda iz septičkih jama u kanalizaciju izvorska voda kojom Prahovo raspolaže u izobilju, ove 2019. godine se pročistila. Prema analizama Zavoda za javno zdravlje "Timok" u Zaječaru, rađenim po uzorku od 21. juna ove godine, voda za piće u srednjoj česmi je nakon 28 godina, od prve loše analize, ponovo ispravna za piće i spremanje hrane. Zahvalnost za lepu vest i utvrđivanje kvaliteta vode Prahovljani duguju Opštinskoj upravi opštine Negotin - Službi za zaštitu životne sredine, po čijem je zahtevu uzet uzorak sa srednje česme koji prikazujemo u prilogu.

SPALIONICA DA ILI NE?

           

Ovih dana tema svih razgovora u Prahovu je namera Kompanije Elixir da u svom poslovnom krugu izgradi spalionicu industrijskog i komunalnog otpada. Te razgovore podstakla je zvanična informacija sa fejsbuk stranice PRAHOVO, potekla sa sastanka vlasnika Kompanije Elixir, Stanka Popovića, sa članovima Saveta mesne zajednice Prahovo, održanog 11. jula, ove godine.

            U nameri da se pored sve glasnijih i dobrim delom negativnih mišljenja građana, koji za svoje reakcije i nemaju neka stručna saznanja, potrudili smo se da mišljenje potražimo i od nekog ko je u tom poslu profesionalno angažovan dugi niz godina.

            U pitanju je Boris Pistolović, inženjer hemije, zaposlen u jednoj danskoj kompaniji, koji je imao sreće da se kao inženjer hemije ostvari u svojoj profesiji i tome posveti svoj radni vek.

            O eventualnoj spalionici u Prahovu, Boris Pistolović kaže:

            “Veliki pozdrav za sve meštane lepog sela Prahova, koje lično volim kao moj Dušanovac. Ja stojim iza svog mišljenja i imam svoja iskustva kao osoba iz struke. Naravno da želim selu Prahovu svako dobro i prosperitet. Vidim odluku Elixira kao nešto pozitivno za obe strane. Nije lako danas opstati na svetskom tržištu u plasmanu proizvoda. Posebno ako se uzme u obzir da Elixir ide na tržište protiv velikih igrača. Za meštane Prahova da imate lepu i zdravu životnu sredinu. A pored toga i mogućnosti za dobra i kvalivikovana radna mesta. Svaka kompanija koja želi da ulaže u spalionicu organskih materija primorana je da poštuje zakonske regulative EU. Zašto je to tako? Pa mi smo na tromedji i želimo da naše komšije iz Rumunije i Bugarske ne trpe loše uslove za život. Ja više vidim problem u nama samima. Da li smo dovoljno savesni da iza sebe ostavimo lepu i zdravu životnu sredinu za neke nove klince ? Da li će personal u Elixiru raditi u istoj meri i savesno i kada Stanko i Vlada nisu u Prahovu. Nadam se da će Elixir biti dovoljno strog prema svojim radnicima, da savesno i kvalitetno izvršavaju svoje radne obaveze. Naravno u obostranom interesu. Znamo svi šta se sve desilo ali hajde da gledamo prema budućnosti i podržimo svaki dobar projakat i predlog. Radi se o veoma ozbiljnoj tehnologiji koju smo svi imali prilike da upoznamo u Beču i Švajcarskoj.

            Moje je mišljenje da je gradnja spalionice od strane Elixira u Prahovu velika šansa za naš kraj. Otpada pored puteva, rečnih tokova i na deponijama više ne bi smelo biti, jer bi se isti termički obradio. Mnogi otrovi ne bi završavali u vodi i zemljištu, a za to je garant kompletna oprema sa svim filterima po normama EU. Bez njih niko neće dati ni jednu dozvolu za rad. Elixir bi time dobio jeftiniju energiju i povoljniji položaj na tržištu, a mi čistu prirodu, radna mesta i pomoć u stvaranju boljeg životnog standarda građana.

            U iskrene namere Elixira ne treba sumnjati ni jednog momenta jer njihovo angažovanje na izgradnji spalionice uslovljeno je i ugradnjom tehničke mogućnosti (moritoringa) za obavezno merenje svih emisija u vazduhu u svakom trenutku".

     

Прахово од римског пристаништа до европске интермодалне луке

Римски император Трајан имао је обичај да код већих градитељског подухвата поставља табле на којима би обележио своје успехе. Широј јавности је мало познато да је своју прву „Трајанову таблу“ 99-те године (1. век н.е.) поставио на величанственој источној капији града Аквиса (у Прахову) коју је посветио изградњи импресивног града Аквиса, јединог римског насеља, од укупно 28 на дунавском Лимесу, са статусом града од преко 10.000 становника и великог пристаништа на Дунаву чији дрвени докови у сушним годинама израњају из плитиких дунавских вода.

Археолози су код Прахова имали прилике да дођу до сигурних материјалних доказа који потврђују да су у Прахову у римско доба постојала два пристаништа. Прво, цивилно, код места „ла Бобољинă“, и друго, војно, у Кусјаку, на месту ХЕ Ђердап 2.

Пловидба Дунавом кроз векове никада није престајала осим када је у зимском периоду у Ђердапској клисури долазило до зачепљења ледом, а у летњим периодима због ниског водостајa.

Да интензива трговина и превоз робе са истока на запад, и обрнуто, не би била, заустављена понекад и 6 месеци у години дана, почетком 20. века Народна скупштина Србије покренула је градњу пруге Ниш – Прахово, којом би се затечена роба у Кусјаку и Радујевца (нарочито петролеј и со) могла превести до Београда и унутар Србије.

Са почетком градње поменуте пруге наметала се и неопходност градње великог пристаништа на доњем Дунаву. Први елаборат за изградњу пристаништа и нове вароши код Прахова сачинио је 1908. године, „као нарочити стручњак“, петроградски инжењер, Јероним Павловић Табурн. Реализацију замишљеног елабората омео је Велики рат (1914-1918), а импровизовано пристаниште Прахово, са пет истоварно-утоварних тачака, служило је за допремање велике руске помоћи српској војсци: оружја, муниције, одеће, обуће и хране. 

Проширење праховског пристаништа између два рата, забележен је у периоду 1931-1934. године, а у време Другог светског рата чак су га Немци преуређивали, између осталог, одвајањем теретног од путничког пристаништа.

Право речно-морско пристаниште на доњем Дунаву, на десној обали Дунава код Прахова, изграђено је тек 1957-1960. године, када и прераста од пристаништа у луку Прахово. Од нормалног тока моћне реке отргнут је обални појас ширине 400 метара и на оперативном простору од 6 хектара изграђени су вертикални бетонски докови, постављени лучки кранови, железнички колосеци и транспортне траке. Оперативни док је од 170 метара продужен на 1.000 метара а капацитет луке увећан до 1,7 милиона тона. (Младен Тришић: Хемијска индустрија у Прахову јуче, данас сутра, Еликсир Прахово, 2018)

Новинар локалног листа Крајина, Вита Милосављевић, у свечаном првомајском броју 1957. године градњу луке описао је веома сликовито: „Прахово. Досад се налазило само на железничким картама Југославије као крај „слепе“ железничке линије. Данас је Прахово велико градилиште. За њега зна свак у Југославији. Али кад пристаниште буде завршено за њега ће знати читава Европа. Дунав, та артерија Европе биће умирен код Прахова. Докови зимовника пркосиће таласима и леду. Кеј ће одолевати налетима воде. Биће то велико, модерно и лепо пристаниште“.

Ових дана имамо среће да припадамо генерацији која ће забележити нови видни напредак и велики корак у развоју луке Прахово. Тренутно је на сајту Општине Неготин, на рани јавни увид, постављен План детаљне регулације луке Прахово. Како је наведено предмет обраде у Плану је обимна реконструкција луке Прахово, која припада лукама међународног значаја на Дунаву и потенцијална је локација интермодалног терминала и логистичког центра. У оквиру луке предвиђена је изградња нове управне зграде, новог складишног простора, пакирнице, повезивање силоса са вагом и транспортерима, рушење старих канцеларија и изградња нових, изградња надстрешнице и складишта на простору садашњег зимовника који се затрпава, продужење инфраструктурних веза унутар комплекса луке, модернизација претоварних уређаја и лучких транспортера.

Визија израде Плана детаљне регулације луке Прахово је дугорочни развој предметног подручја који подразумева изградњу и одрживи развој, који ће луку Прахово подићи до нивоа најважнијих транспортних чворова овог дела Европе -мултимодално чвориште, које повезује водни пут са железницом и путном мрежом у залеђу, логистички центар и потенцијална локација за интермодални терминал, а у даљој фази проширења, планира се организација и изградња објеката слободне зоне.

Поново ће Прахово, како рече новинар из 1957. године, незауставиво отићи далеко, као модерна европска лука на седмом европском коридору, кроз коју ће  пролазити хиљаде тона најразличитије робе, а то ће свакако покренути градњу бољих приступних путева и железнице на којој се неће тако често извртати вагон-цистерне са најопаснијим материјама.