DA UREĐUJEMO SELO ILI DA IGRAMO FUDBAL ?

  Jedna od najlepših prirodnih plaža na Dunavu, kod sela Prahova, između HE Đerdap 2 i Luke Prahovo, više ne postoji. Podno prahovskog brega, na par kilometara dugoj obali, u samom koritu Dunava, bez ikakve dokumentacije nikle su zidane  sklepane daščare, najlonski šatori, ali i gomile smeća. Nisu pošteđene ni takozvane „Rimske česme”, zaštitni znak Prahova, koje su „neimari” zazidali i uklopili u svoju arhitekturu.

Ovako počinje tekst pod naslovom "Sazidali kuće u koritu Dunava" koji je u "Blicu", pre ravno sedam godina, objavila Smiljka Jurasović. Ako pažnju usmerimo na izrečenu konstataciju da "jedna od najlepših prirodnih plaža na Dunavu, kod sela Prahova - više ne postoji", trebalo bi da je jasno koliko je bila neophodna i značajna reakcija naših ljudi u Beču kao i nekolicine mladih u samom Prahovu, kada su pokrenuli akciju uređenja plaže na Dunavu. Suprotno tome, zaprepašćujuća je činjenica da se ovako značajna akcija u Prahovu svodi na stihijski-dobrovoljno naprezanje, nedovoljno iskusnih pojedinaca /prepuštenih sami sebi/, bez plana i koncepta, s brda s dola, uz stepenice i niz stepenice i tako svaki dan uz pitanje radoznalih: "Da li se dole nešto danas radi?", i uz odgovor: "A ko bi to znao?!".

Pri tome se prstom upire u samo-upregnutog Boru Krekulovića, koji uz neskrivenu i prenaglašenu želju, veliku upornost i nastojanje da akcija pošto-poto uspe, tumara od mila do nedraga (Eliksira, Djerdapa 2, Opštine, Komunala i tako redom). Na drugoj strani, Savet mesne zajednice, koji bi se po funkciji za koju je imenovan morao uključiti ili bar ovlastiti druge, da npr. kao Odbor za uređenje plaže to u njegovo ime radi, se ni na koji način ne oglašava ili bolje reći kao i da ne postoji, a "neprikosnoveni" predsednik pomenutog saveta je ovih dana u prvi plan postavio pripreme fudbalera FK "Dunava" i "veliki" problem uigravanja novodovedenih 10-12 fudbalskih pečalbara iz cele Srbije. Oni bi, kada se dobro uigraju (dok se ponovo ne rasture, kao i svake godine) trebali da uspešno reprezentuju PRAHOVO selo na fudbalskom nebu i kod protivnika koji, za razliku od nas već imaju asfaltirane ulice, uređene obale i plaže na Nišavi, Timoku, Resavi ili Moravi, ali mi zato imamo fudbalske "zaljubljenike" koji leče svoje bolesne ambicije i hrane ličnu sujetu, ili je možda nešto drugo u pitanju?

FINANSIRANjE PLAŽE U PRAHOVU

Na inicijativu meštana Prahova, koji žive i rade u Beču pokrenuta je akcija prikupljanja doborovoljnog priloga za uređenje plaže kod srednje česme u Prahovu. Akcija je uspešno započeta i ista je još u toku.

         

                  
                                  P  R  E  G   L  E  D

PRAHOVLjANA IZ BEČA KOJI SU DALI DOBOROVLJNI

         PRILOG ZA UREĐENJE PLAŽE U PRAHOVU

1.     BALČANOVIĆ  SAŠA „Balčan“ ......... 100 €

2.     BREBULOVIĆ ZLATKO „Soj“ ........... 100 €

3.     VOJIMIROVIĆ DAMIR „Turčine“ ...... 100 €

4.     VOJIMIROVIĆ DEJAN „Turčine“ ....... 100 €

5.     VOJIMIROVIĆ M. MILAN „M.Laza“ .   50 €

6.     GUGIĆ DRAGAN „Angel Guga“ ........ 100 €

7.     DIMITRIJEVIĆ DRAGAN „Grljanu“ .. 100 €

8.     DJORDJEVIĆ GORAN „Hari“ ............ 100 €

9.     DjURAŠEVIĆ SABRINA „Kuade“ .....    50 €

10.  KARALIĆ DENI „Buka“ ....................  100 €

11.  KARALIĆ LJUBIŠA „Buka“ .............  100 €

12.  KICORANOVIĆ  DULE „Ceku“ ......   100 €

13.  KICORANOVIĆ IVICA „Ceku“ .......   100 €

14.  LALOŠEVIĆ ZORAN „Lale“ ............  100 €

15.  LAZAREVIĆ  SINIŠA „Rošu“ ..........     50 €

16.  LUNGULOVIĆ DEJAN „Gida“ ........   120 €

17.  LUNGULOVIĆ DRAGAN „Gida“ ...   100 €

18.  PAUNOVIĆ  MIĆA „Fatu“ ...............   100 €

19.  RADULOVIĆ DRAGAN „Njikuc“ ....  100 €

20.  SINKIĆ  SAŠA „Miroj“ ......................  100 €

21.  SINKIĆ  NIKOLA „Miroj“ .................  100 €

22.  STANČULOVIĆ ZORAN „Raja“ ......  100 €

23.  TRAILOVIĆ  DRAKO „Jon Šoana“ ..   100 €

24.  CRNOGORAC  IVICA „Brzu“ ..........  100 €

   U BEČU SAKUPLJENO UKUPNO: 2.270 €

25.  RADULOVIĆ BOKI „Bobolan“ .......   100 $

Dragi Prahovljani, akcija se nastavlja, a svi koji žele da uplate svoj doborovljni prilog mogu se u Beču javiti sledećim licima, i to:

+43 699 12353195 - DULE „Ceku“

+43 660 5180171 - SAŠA „Balčan i

+436602903988 - GAGA „Fanka“

U PRAHOVU DOBROVOLJNI PRILOG SE MOŽE UPLATITI:

+38163333431 - VLADICI „Čušu“ i

+381631524028  - DEKI „Irimojka“

БЛАГО РЕКЕ ДУНАВ - ЈЕСЕТРА

У оквиру прославе Дана Дунава, у Основној школи "Павле Илић Вељко" у Прахову је данас у поподневним сатима, Организација за заштиту природе (WWF - World Wide Fund for Nature" или "Светски фонд за природу") види ОВДЕ, ученицима и заинтересованим мештанима Прахова представила пројекат "Живот за дунавску јесетру" и приказала занимљиве филмове  "Спасавамо господара Дунава" и "Тајанствени џинови Дунава". Најмлађи посетиоци имали су прилику да науче и заједно играју игрицу "Спаси јесетру" и кроз игру науче шта су јесетре, шта за њих значе чисте реке и како да их сачувамо.
Овогодишњим обележавањем Дана Дунава, Прахово се, због своје природне локације испод преливних поља и бродске преводнице Хидроелектране "Ђердап 2", сврстало у ред подунавских насеља, која су дала непосредни допринос очувању јесетре као најугроженије рибље врсте у којима ће и надаље деловати и бити присутна ова значајна светска организација  (WWF)  која своју активност већ годинама спроводи у 14 земаља потписница Међународне конвенције о заштити Дунава.

КРВАВИ ПРАХОВСКИ ЗБОРОВИ (2)

Када сам преко сајта Библиотеке "Доситеј Новаковић" сазнао да мој дугогодишњи пријатељ Миодраг Јонић има заказану промоцију своје књиге (првенца) "Ђенерали и генерали Неготинске Крајине", прва помисао ми је била да се, када је генерал Петар Мишић у питању, Јонић сигурно неће бавити немилим догађајима које је генерал имао у праховској механи 1912.године. И то ми је био мотив да на блогу објавим текст под насловом "Крвави праховски зборови".
Грдно сам се преварио. Не само да је Јонић догађајима у праховској механи посветио пуну пажњу већ је читав догађај детаљније истражио, обрадио и објавио у поменутој књизи (стр. 122 и 123). Од првог сазнања да је "Политика" на насловној страни 1912.године објавила текст под насловом "Крвави збор" желео сам да сазнам ко су заправо били актери тих догађаја. У "Политици" о томе није писало ништа, а од најстаријих људи у Прахову нисам имао прилике да сазнам ни једну једину реч. Једини који је нешто о крвавом догађају нешто начуо био је Боривоје Станчуловић али је помињао само Петра Будулана и никога више.
Након Јонићевог истраживачког рада, сазнања су много јаснија, а за Праховљане, које ова тема занима, далеко потпунија. Ево шта у својој књизи каже Јонић: "На збору у Прахову (који је одржан у једној механи) Петар Мишић, заједно са Илијом Анђелковићем и пратиоцем  (који је био наоружан карабином), желео је да изврши агитацију.Ђока Лазаревић, председник Радикалне странке Николе Пашића, са својим присталицама организовао је ометање овог збора направивши неред.Петар Мишић је једном од присутних букача ударио шамар, након чега је избила општа туча. Да би се одбранио, Мишић је потегао револвер и пуцао у сељака Будулана. Сва три метка су га промашила, али су ранила другог сељака Јона С. Јеремића. Мишић је почео да се повлачи према вратима од трепезарије и поново је пуцао два пута и погодио сељаке Анђелка Ћорику и Марина Качулара. након чега је овај и ако рањен, ударио Мишића столицом у главу. Мишићев пратилац је пуцао из карабина у ваздух. Ко зна како би се све одиграло да полиција није интервенисала и извукла Петра Мишића и његовог пратиоца, а затим га у Неготину, лишила слободе". 
О крвавим праховским зборовима следе наставци у којима је нажалост било и жртава.

КРВАВИ ПРАХОВСКИ ЗБОРОВИ

У прошлости Прахова забележена су три крвава збора грађана од којих је на два било и људских жртава. О једном таквом збору писала је "Политика" на насловној страни 1912.године.

                                                                       

СПАСОВДАН У ДОБА СОЦИЈАЛИЗМА

Обележавање Спасовдана као сеоске заветине, и црквене славе у време социјализма није било једноставно. То нам потврђује, у Историјском архиву у Неготину, сачуван допис Парохије праховске од 25. маја 1949.године упућен Одсеку унутрашњих послова у Неготину, којим захтева да се 2. јуна 1949.године дозволи ношење литија преко поља. Допис се завршава обаавезном паролом: Смрт фашизму - слобода народу, у потпису парох праховски Вучић Поповић, који је управо те године изабран и за одборника Народног одбора Среза неготинског.  

А како је деловање Цркве "Вазнесења господњег" у Прахову у службеном извештају од 15.04.1964.године описао представник Месне заједнице Прахово , погледајте и сами у доле приложеном документу:

30 ГОДИНА ВЕЛИКЕ ЗГРАДЕ У ЦЕНТРУ ПРАХОВА

На данашњи дан пре 30 година у Прахову је свечано отворен нови Дом културе. Тада је то заиста био Дом Културе а понео је име Вука Караџића у поводу обележавања 200 година од његовог рођења. На постаменту између два улаза била је постављена биста Вука Караџића, по замисли њеног аутора, вајара Бранислава Гранића, као симбол његовог дружења са народом. Свечаном отварању присуствовало је много гостију међу којима и Олга Николић, потпредседница Скупштине Србије. Врпцу је пресекао тадашњи председник општине Љубиша Добрић а након тога на великој позорници у културно-уметничком програму наступало је близу 100 учесника, сви из Прахова. 
Данас, 30 година касније то више није дом културе. Са предњег зида скинута су бакарна слова које је изрезао и поставио Завиша Белчић, тада станар у насељу Колонија. Та бакарна слова (бакар је скуп) изгледа да су поједена на неком формалном ручку у некој кафани неких чланова Савета МЗ Прахово. Постамент са бистом Вука Караџића измештен је због већег профита једног приватног кафеџије јер није могао да постави столове летње баште и ако закупнину годинама није плаћао. Сада испред зграде имамо само постамент. Биста је скинута због лопова, а у нашем жаргону више нема: "Видимо се ипред дома", већ "Видимо се испред пензионерског". Културном сценом, као у "Сава центру", по замисли неких водећих сеоских политичара из деведесетих година, требало је да уместо дотадашњих аматера овладају "професионалци", али нажалост то никада нису и практично учинили па је културно-уметничко друштво угашено, фестивал влашке музике одмах укинут а у последње време је и кабловска телевизија занемела. То је смисао садашњег живота у нашем селу који његови креатори негују, а други здушно подржавају, јер цака је у томе да помисле да могу, а касније се покаже да томе ипак нису дорасли.

ЈАВАШЛУК

У недељу 21. маја око подне одем на наш лепи стадион да погледам утакмице петлића и пионира "Дунава" против екипе "Национала" из Ниша. На трибинама неколико Праховљана и 30-ак Нишлија и Неготинаца, чија деца наступају за ФК "Дунав". Једна жена ми прилази и у поверењу пита:  
- Извините мало ми је непријатно....има ли овде јавног тоалета? 
- Мало сам затечен - рекох ја - мислим да има иза свлачионице, погледајте.
После утакмице отишао сам иза свлачионице и уверио се да гошћу из Ниша нисам слагао. Ве-це је заиста тамо,  али то није ве-це већ ругло и срамота. Истовремено приметим, испред свлачионице више нема јавне чесме, која је некада ту била.
Питам се: Где и како нпр. судијска тројка (као службена лица) користе тоалет, где након тога оперу руке?

На скупу грађана 6.11.2015.године јавно сам позвао Савет МЗ-це да уклони стари намештај и остало ругло које свакодневно "краси" ходник једног од најлепших Домова културе у Источној Србији и пада у очи свима који уђу у зграду,  корисницима услуга јединствене матичне службе из Самариновца, Радујевца и Прахова, гостима и сарадницима месне заједнице, члановима библиотеке и клуба пензионера, али слаба вајда. То ругло стоји ту годинама и шаље "лепу" поруку нашим гостима, али и нама самима како смо "добри домаћини"!