30 ГОДИНА ВЕЛИКЕ ЗГРАДЕ У ЦЕНТРУ ПРАХОВА

На данашњи дан пре 30 година у Прахову је свечано отворен нови Дом културе. Тада је то заиста био Дом Културе а понео је име Вука Караџића у поводу обележавања 200 година од његовог рођења. На постаменту између два улаза била је постављена биста Вука Караџића, по замисли њеног аутора, вајара Бранислава Гранића, као симбол његовог дружења са народом. Свечаном отварању присуствовало је много гостију међу којима и Олга Николић, потпредседница Скупштине Србије. Врпцу је пресекао тадашњи председник општине Љубиша Добрић а након тога на великој позорници у културно-уметничком програму наступало је близу 100 учесника, сви из Прахова. 
Данас, 30 година касније то више није дом културе. Са предњег зида скинута су бакарна слова које је изрезао и поставио Завиша Белчић, тада станар у насељу Колонија. Та бакарна слова (бакар је скуп) изгледа да су поједена на неком формалном ручку у некој кафани неких чланова Савета МЗ Прахово. Постамент са бистом Вука Караџића измештен је због већег профита једног приватног кафеџије јер није могао да постави столове летње баште и ако закупнину годинама није плаћао. Сада испред зграде имамо само постамент. Биста је скинута због лопова, а у нашем жаргону више нема: "Видимо се ипред дома", већ "Видимо се испред пензионерског". Културном сценом, као у "Сава центру", по замисли неких водећих сеоских политичара из деведесетих година, требало је да уместо дотадашњих аматера овладају "професионалци", али нажалост то никада нису и практично учинили па је културно-уметничко друштво угашено, фестивал влашке музике одмах укинут а у последње време је и кабловска телевизија занемела. То је смисао садашњег живота у нашем селу који његови креатори негују, а други здушно подржавају, јер цака је у томе да помисле да могу, а касније се покаже да томе ипак нису дорасли.