Како је пруга стигла до Прахова (1910-1914)

 

У листу „Борба” од 2. септембра 1952. године у тексту под доле приказаним насловом, који говори о спајању Београда са Јадранским морем (Бар), професор Кирило Савић присетио се првих идеја спајања Дунава са Јадраном и случаја изградње пруге Неготин – Прахово – Дунав.

    

Некадашњи професор на грађевинском факултету у Београду, Кирило Савић, указом Краља Петра I Карађорђевића, 3.јануара 1910.године постављен је за управника грађења нових железница у Србији, са платом од 7.000 динара годишње. И управо у тој години почиње изградња пруге Неготин – Прахово – Дунав, о чему је Савић рекао:

„Данас ретко ко зна да је пруга која иде од Прахова на Дунаву, па преко Неготина, Зајечара, Ниша и Прокупља за Приштину, требало да буде уствари Јадранска пруга. Стручњаци су је назвали тада делом Трансбалканске железнице, а посланици Јадранском пругом. Првобитно се замишљало да та значајна веза Србије са морем крене од неког места на Дунаву, јер су тадашњи политичари тај правац сматрали стратегијском везом са Русијом преко Румуније."

Међутим, стручњаци су дуго лутали тражећи решење дунавског чвора — то јест, одакле ће поћи са Дунава — из ког места! Зато се у исто време није ни могла почети градња дела пруге Неготин — Прахово — Дунав кад и Зајечар — Неготин. Није се знало где ће бити пристаниште на доњем Дунаву — у Радујевцу или Кусјаку. Тек после опет дугих расправа и студија професор Кирило Савић је предложио решење — да пруга почне од Прахова, што је одмах и усвојено.

У Управи за грађење железница у Београду одржана је лицитација за израду доњег строја ове пруге 5. фебруара 1911. године, а тад се десила и прва афера око "Јадранске пруге". Наиме, неки предузимач је искористио слабу припрему прорачуна за градњу и сутрадан после лицитације организовао је раднике у Неготину и околини и за неколико дана искрчио све винограде куда је требало да прође траса пруге.

 У то су били умешани и неки стручњаци са пољопривредног универзитета у Немачкој, који су овом предузимачу дали „научну потврду" да је винова лоза шибље чије се раскрчавање скупље плаћа. На основу свега тога он је за ове радове тражио наплату од око 115.000 динара, што износи два пута више него што су коштали сви остали радови на овој прузи. Предузимач је доцније чак хтео да поведе и парницу преко суда, али су му неки његови политички пријатељи саветовали да то не чини јер је народни посланик, па би овај случај могао да изазове скандал у скупштини и чак пад владе. Тако се мирно завршила прва афера око бивше „Јадранске пруге”. 

(Предузимач који је градио пругу Неготин – Прахово – Дунав јесте неготински трговац и посланик Илија Анђелковић, прим. М.Траиловић).

 

           

PRAHOVO BUDUĆI AGRARNI CENTAR SRBIJE

Kada se 1957. godine u Prahovu intenzivno gradila fabrika superfosfata jedan novinar je na naslovnoj strani prvomajskog primerka lokalnog lista „Krajina“ zaključio: „Kada fabrika bude izgrađena otići će Prahovo daleko, a sa njim i čitava Negotinska Krajina“. Danas, na početku druge decenije 21. veka, može se sa istim ushićenjem zaključiti: „Prahovo je sigurno budući agrarani centar Srbije".

Povod za ovako siguran naslov je nedavno objavljena javna prezentacija Urbanističkog projekta za izgradnju silosa u Prahovu. To se naravno ne odnosi na „Jeremićeve“ silose, koji su se već visoko uzdigli nad negotinskom ravnicom već na sasvim nove silose samo 200 metara zapadno od pomenutih silosa.

Po zahtevu budućeg investitora, Ljiljane Todorović iz Prahova, Projektni biro „Anakvadrat“ iz Niša, izradio je Urbanistički projekat za izgradnju silosa u samoj rasksrnici puteva na ulazu u Prahovo. Prema prikazanom urbanističkom projektu planirana je izgradnja pristupnih puteva, a za Prahovljane je kod pomena puteva posebno značajna informacija da će dosadašnje raskršće prerasti u kružnu raskrsnicu (kružni tok). Na parceli od 60 ari izgradiće se: kolska vaga, kip platforma, usipni koš, podno skladište (hala) od 750 m² i 6 siloskih jedinica ukupne površine 400 m². Budućem investitoru želimo ostvarenje visoko postavljenih ciljeva u transformaciji jednog od najuspešnijih registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u velikog agro-privrednika.

Sada je već jasno da su pomenuti budući silosi locirani:

• na samo 50 metara od otkupnog mesta „Nove uljarice“ iz Negotina,
• na 400 metara od, za sada najvećeg otkupljivaća poljoprivrednih proizvoda u Negotinskoj Krajini, Poljoprivredne zadruge Prahovo, koja već duži niz godina vrši otkup preko izgrađenih podnih skladišta (dve hale) ogromnih kapaciteta, 
• na 200 metara od već vidljivih silosa (sa 10 silosnih jedinica) dugogodišnjeg otkupljivaća poljoprivrednih proizvoda u Krajini, DOO „Jeremića“, i najzad,
• na kilometar od najmodernijih silosa u Srbiji, sa najvećim istovarnim kapacitetima, povezanim transportnim sistemom za utovar barži i šlepova i sa najvećim skladišnim kapacitetima na ovoj lokaciji u vlasništvu „Elixira“ Prahovo.  

Na kraju, kada svi silosi budu izgrađeni (možda i „Uljarice nove“) i kada krene skladištenje pšenice, ječma, kukuruza i suncokreta, biće to jedan od najvećih Agrarnih centara u Srbiji, možda i ravan Tehnološkom hemijskom parku čija izgradnja nikako da krene, a najavljenih prvih investitora nema, bar na vidiku.

 

U PRAHOVU NEMA ULICE BRAĆE JUGOVIĆA

 

Svaki put se iznerviram kada pročitam netačnu (i nepostojeću) adresu, i pitam se kako jedna tako moćna i ozbiljna kompanija Elixir Prahovo ne može da utvrdi u kojoj ulici posluje, a samo pre nekoliko godina na njihovom memorandumu stajala je ulica Radujevačka ! 

Zbog toga postavljam pitanje mojim pijateljima iz Elixira:

1. Da li se vi to stidite da napišete da se nalazite u ulici Radujevačkoj br. 2 ?

2. Šta ste uradili sa primercima opštinske odluke o imenovanju ulica u Prahovu kada ste mi govorili da takva odluka ne postoji, a ja vam je poslao na mailu Branka Marković za 5 minuta ?

4. U Prahovu i celoj Opštini Negotin brojevi ulica su potpuno promenjeni. Ne znam ko je za to odgovoran, ali GOSPODO IZ ELIXIRA ZAPAMTITE VEĆ JEDNOM: VAŠA ADRESA NIJE BRAĆE JUGOVIĆA već RADUJEVAČKA 2.

ПРЕДЛОГ

Обзиром да је Српска напредна странка преузела све функције ранијег функционисања месних заједница, укинула Збор грађана као вид непосредног учешћа грађана у одлучивању, и увела партијско одлучивање у свему, а подстакнута већ присутном механизацијом Предузећа "Штрабаг" из Зајечара у самом насељу,  ГРУПА ГРАЂАНА ПРАХОВА је одлучили да путем Блога "Прахово" и Фејсбук странице "Прахово" упути конкретан предлог да се приступи  асфалтирању неких улица. 

Због тога се овим путем НАДЛЕЖНИМА   П Р Е Д Л А Ж Е  да се неутрошеним средствима "Еликсира" Прахово у износу од 5 милиона динара из 2021. године, до 3. априла 2022. године (дакле пре избора), приступи припреми и асфалтирању следећих улица у Прахову:

• Дечке у дужини од 140 метара;

•  Дела улице Карађорђеве (од капије Витомира Стојановића до раскрснице Карађорђеве са Дечком и Неготинском), дужине 160 метара;

• Дела улице Авалске (од капије Воје Савковића до Карађорђеве), дужине 46 метара;

• Раскрсница улица: Дечка, Мирочка и 30. септембра 20 м2 (како би избегло да возила са асфалта иду у блато па опет на асфалт) и
  

• Дела улице Бадњевске (од капије Миломира Милуновића) и тиме омогући да сви станари имају подједнак приступ асфалтираној улици.

Ако се погледа дати план улица јасно се види намера овог предлога.

 

GASIFIKACIJA PRAHOVA

 

Dugogodišnji san Prahovljana da za koju godinu više ne koriste drva za grejanje lagano se ostvaruje. Kako piše Blic u današnjem tekstu „Kreće gasifikacija u pet regiona“, jedan od regiona u kome kreće gasifikacija jeste Borski okrug, a krajnja stanica gasovoda je Prahovo.

Već sam naviako Prahovljane da o detaljima novih projekata poput Hemijskog parka, nove luke na Dunavu, novog puta sa 4 trake od Dušanovca do međe sa Radujevcem itd., a ovoga puta to činim sa saznanjima o gasifikaciji. Neki detalji gasifikacije su već definisani u Izmenama Plana generalne regulacije naselja Prahovo, usvojenih na sednici Skupštine opštine Negotin od septembra 2020. godine.

Gasovod će se graditi, kako saznaje Blic, na relaciji: Paraćin-Boljevac-Rgotina-Negotin -Prahovo a koštaće 66 miliona evra. Ti milioni obezbediće se iz kredita za koji garanciju daje Država..

Prema nekim odredbama, definisanim u Generalnoj regulaciji, u Prahovu će, za potrebe snabdevanja gasom većih potrošaća, biti izgrađena distributivna gasovodna mreža od čeličnih cevi maksimalnog radnog pritiska 16 bari, koji će gasom najpre napuniti Gasno- mernu regulacionu stanicu „Prahovo“.

Za samo naselje Prahovo predviđena je izgradnja distributivne gasovodne mreže od polietilenskih cevi radnog pritiska 4 bara, postavljenih sa jedne ili druge strane ulica u naselju, na dubini od 0,8 m.

Priključak na gas bi Prahovljane koštao oko 780 evra a otplaćivao bi se u 36 rata i to bez kamate u dinarima.

Obzirom da više od polovine kuća u Prahovu već poseduje sisteme centralnog grejanja preostaje da gasovod što pre stigne do Prahova da domaćinstva postave uređaje za merenje potrošnje gasa, a u kotlovima na drva postave gorionike na gas. Ekonomisti govore da grejanje na gas i nije puno jeftinije od grejanja na drva ali ti isti ekonomisti neznaju da se drva moraju dovoziti, seći, cepati, pakovati i svaki dan donositi do kotlova i peći, dok se gasne peći mogu uključiti i iz autobusa tokom putovanja od Beča do Prahova tako da vas u svojoj domovini i kući dočekuju tople sobe do željene temperatire.

Treba pretpostaviti da sa dovođenjem gasa do Prahova u Hemijskom parku više neće biti potrebe za izgradnjom već izvikane spalionice na komunalni otpad