Како је пруга стигла до Прахова (1910-1914)

 

У листу „Борба” од 2. септембра 1952. године у тексту под доле приказаним насловом, који говори о спајању Београда са Јадранским морем (Бар), професор Кирило Савић присетио се првих идеја спајања Дунава са Јадраном и случаја изградње пруге Неготин – Прахово – Дунав.

    

Некадашњи професор на грађевинском факултету у Београду, Кирило Савић, указом Краља Петра I Карађорђевића, 3.јануара 1910.године постављен је за управника грађења нових железница у Србији, са платом од 7.000 динара годишње. И управо у тој години почиње изградња пруге Неготин – Прахово – Дунав, о чему је Савић рекао:

„Данас ретко ко зна да је пруга која иде од Прахова на Дунаву, па преко Неготина, Зајечара, Ниша и Прокупља за Приштину, требало да буде уствари Јадранска пруга. Стручњаци су је назвали тада делом Трансбалканске железнице, а посланици Јадранском пругом. Првобитно се замишљало да та значајна веза Србије са морем крене од неког места на Дунаву, јер су тадашњи политичари тај правац сматрали стратегијском везом са Русијом преко Румуније."

Међутим, стручњаци су дуго лутали тражећи решење дунавског чвора — то јест, одакле ће поћи са Дунава — из ког места! Зато се у исто време није ни могла почети градња дела пруге Неготин — Прахово — Дунав кад и Зајечар — Неготин. Није се знало где ће бити пристаниште на доњем Дунаву — у Радујевцу или Кусјаку. Тек после опет дугих расправа и студија професор Кирило Савић је предложио решење — да пруга почне од Прахова, што је одмах и усвојено.

У Управи за грађење железница у Београду одржана је лицитација за израду доњег строја ове пруге 5. фебруара 1911. године, а тад се десила и прва афера око "Јадранске пруге". Наиме, неки предузимач је искористио слабу припрему прорачуна за градњу и сутрадан после лицитације организовао је раднике у Неготину и околини и за неколико дана искрчио све винограде куда је требало да прође траса пруге.

 У то су били умешани и неки стручњаци са пољопривредног универзитета у Немачкој, који су овом предузимачу дали „научну потврду" да је винова лоза шибље чије се раскрчавање скупље плаћа. На основу свега тога он је за ове радове тражио наплату од око 115.000 динара, што износи два пута више него што су коштали сви остали радови на овој прузи. Предузимач је доцније чак хтео да поведе и парницу преко суда, али су му неки његови политички пријатељи саветовали да то не чини јер је народни посланик, па би овај случај могао да изазове скандал у скупштини и чак пад владе. Тако се мирно завршила прва афера око бивше „Јадранске пруге”. 

(Предузимач који је градио пругу Неготин – Прахово – Дунав јесте неготински трговац и посланик Илија Анђелковић, прим. М.Траиловић).