ZAGAĐENJA IPAK IMA

Hemijska industrija „Elixir“ Prahovo podnela je 26.12.2016.godine Ministarstvu za zaštitu životne sredine zahtev za određivanje obima i sadržaja uticaja na životnu sredinu Fabrike za proizvodnju fosfatnih hraniva za ishranu životinja. Detaljnije OVDE. U konkretnom slučaju nije u pitanju izgradnja nove fabrike već prenamena najstarije fabrike u hemijskoj industriji Prahovo, fabrike za proizvodnju superfosfata u fabriku za proizvodnju monokalcijum i dikalcijum fosfata. 

S obzirom da se MonoFos i DiFos već proizvode u tom istom pogonu u godišnjem kapacitetu od 30.000 tona, nije jasno šta je smisao podnetog zahteva, osim da je neophodno ozakonjenje već postojeće proizvodnje.

A čitajući 45 stranica priložene dokumentacije došao sam do nekih zanimljivih saznanja.

Prvo, pominje se da Prahovo po popisu iz 2011.godine ima 772 stanovnika. Čovek ne može a da se ne zapita odakle taj podatak, kada je po zvaničnim podacima Zavoda za statistiku 2011. godine u Prahovu popisano1864 lica, od toga 1197 u selu a 667 je u inostranstvu.

 Drugo, svi dosadašnji napori meštana Prahova, a posebno naselja Kolonija, da saznaju zvanične podatke o tome koliko su zagađeni bili su neuspešni. Ovoga puta Elixir nije imao izbora nego da te podatke konačno objavi, priteran zakonskom regulativom i formom pomenutog zahteva (za pribavljanje saglasnosti na procenu) gde se kaže da je „za potrebe utvrđivanja postojećeg stanja životne sredine firma  Intergeo Environmental Technology izvršila prethodna  ispitivanja zemljišta, podzemnih i površinskih voda na lokaciji industrijskog kompleksa IHP „Prahovo“. Rezultati ispitivanja su pokazali da na više lokacija postoji kontaminacija zemljišta i površinskih voda, a u malom broju uzoraka i podzemnih voda, zbog prekoračenja normiranih vrednosti.

Zemljište  / Na osnovu navedene Studije remedijaciona vrednost je prekoračena za sledeće parametre ispitivanja:

             - As u 3 uzoraka (arsen ili arsenik, čije su soli veoma otrovne i izazivaju rak); 
             - Cu u 5 uzoraka, (u pitanju je bakar kao jedan od teških metala); 
             - ukupni ugljovodonici (TPH) u 5 uzoraka,
             - alifatični ugljovodonici u 2 uzorka  

Tokom 2010. godine pod vođstvom Zavoda za javno zdravlje Beograd vršena su detaljna ispitivanja površinskog sloja zemljišta na lokaciji IHP Prahovo, angažovana  je i  firma Geoinženjering  BG, koja je izvršila geološka istraživanja, sondiranje  terena, bušenje zemljišta sa postavljanjem  pijezometara i pružila logističku podršku kod uzorkovanja zemljišta iz zabušenog materijala.

Na osnovu stručne obrade rezultata ispitivanja zemljišta iz površnog sloja tla možemo konstatovati:

-  u velikom broju uzoraka zemljišta prekoračenje granične vrednosti nekog od ispitivanih parametara prema Uredbi (''Sl. glasnik RS'' 88/2010),

-  najčešće odstupanje se odnosi na povećanje  sadržaja nekog od teških metala i ukupnih ugljovodonika C10-C40, koji su na većem broju lokacija premašile i remedijacionu vrednost,

-  koncentracije ukupnog azota, ukupnih fosfata i sulfata iako nisu normirane na pojedinim mestima su dosegle visoke koncentracije,  

-  u okviru kruga fabrike registrovana je na lokaciji 4 – ispred skladišta prazilina (između betonskog platoa i pruge), gde su konstatovane najviše koncentracije (od svih ispitanih uzoraka) većeg broja parametara: kadmijum, cink,  arsen,  fluor,  PAU,  ukupni ugljovodonici  C10-C40 i prazilin  (nitrofen). Pored  toga  visok  je  i  sadržaj  olova,  bakra,  hroma  i  fosfata  (druge  po vrednostima u odnosu na ostale lokacije).

Na osnovu stručne obrade rezultata ispitivanja 9 uzoraka zemljišta iz zabušenog materijala 3 bušotine) možemo konstatovati sledeće:

-  u određenom broju uzoraka zemljišta konstatovano je prekoračenje granične vrednosti nekog od ispitivanih parametara prema Uredbi (''Sl. glasnik RS'' 88/2010),

-  najčešće odstupanje odnosi se na povećanje sadržaja nekog od teških metala (nikla i  vanadijuma u 8 uzoraka, bakra i kadmijuma u 2 uzorka) i ukupnih ugljovodonika C10C40  (7 uzoraka), čije koncentracije ni na jednoj lokaciji nisu premašile remedijacionu vrednost,

-  koncentracije ukupnog azota, ukupnih fosfata i sulfata iako nisu normirane na pojedinim mestima su dosegle visoke koncentracije,    

-  Značajna učestalost povećanih vrednosti vanadijuma, nikla i ukupnih ugljovodonika C10-C40  u većini uzoraka, kako iz površnih slojeva, tako i iz bušotina,  ukazuje  na  difuzan (razvučen,rasut)   raspored  izvora  zagađivanja  i/ili  mobilnost navedenih zagađujućih materija.   

Voda
 
Površinske vode: Najznačajniji vodotok na analiziranom području je reka Dunav. Dunav kod Prahova je prema važećim propisima svrstan u vodotoke II kategorije što znači  da  bi voda  trebala da zadovoljava odredbe II klase rečnih voda.  Režim proticaja diktiran je radom hidroelektrane „Đerdap II“, što utiče i na kvalitet vode nizvodno od brane. Prema rezultatima ispitivanja RHMZ, kvalitet vode na potezu od brane do granice sa Bugarskom povremeno ne odgovara propisanom kvalitetu u fizičko-hemijskom i mikrobiološkom pogledu. Od fizičko-hemijskih parametara odstupanja se beleže kod procenta zasićenja vode kiseonikom, koncentracije gvožđa i sadržaja ugljovodonika naftnog porekla, a u mikrobiološkom pogledu sporadično je povećan titar ukupnih koliforma. Sadržaj fosfata nije normiran ali se povremeno detektuju visoke koncentracije ortofosfata i ukupnog fosfora.

Tokom 2008. godine je za potrebe utvrđivanja postojećeg stanja životne sredine firma  Intergeo Environmental Technology izvršila i prethodna ispitivanja, podzemnih i površinskih voda na lokaciji industrijskog kompleksa IHP „Prahovo“.

 Podzemne vode: As (arsen)u jednom, Ni (nikl) u 3  i Cd (kadmijum) u jednom uzorku (preko remedijacione vrednosti), alifatični ugljovodonici u 2 uzorka (preko remedijacione vrednosti). Konstatovana je  i  povećana  koncentracija  fluorida,  sulfata,  nitrata  i  fosfata  u pojedinim uzorcima podzemnih voda. Tokom 2010.godine pod vođstvom Zavoda za javno zdravlje Beograd vršena su ispitivanja kvaliteta podzemnih voda a za potrebe izrade „Studije postojećeg stanja životne sredine u IHP PRAHOVO“. U većini ispitanih uzoraka površinskih voda (drenažni kanali, cevovodi i sl.) utvrđeno je povećanje sadržaja sufata i teških metala (As, Cu, Ni, Cd, Cr), a u manjem broju uzoraka i nizak pH i povećanje sadržaja TPH. 

 Radioaktivnost / Za potrebe utvrđivanja stanja životne sredine na lokaciji izvršeno je i radiološko ispitivanje po jednog uzorka zemljišta iz površnog sloja tla i zabušenog materijala, 3 uzorka podzemne vode i 20 uzoraka otpada. Ispitivanja obavljena u ovalašćenim Institucijama za predmetna merenja su pokazala "da nisu detektovane prekomerne radioaktivne materije u zemljištu, podzemnim vodama i uzorcima otpada osim u jednom uzorku NPK Djubriva".

 Vazduh / Za posmatrano područje Prahova vršena su ograničena ispitivanja kvaliteta vazduha, koja se odnose na stanje vazduha u pogledu taložnih materija. Ispitivanja ukupnih taložnih materija je vršio Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina (ITNMS) tokom 2010. godine (maj-septembar). Taložnici su locirani u okolini deponijskog prostora na 14 mesta na udaljenjima od 500-2500 m. Rezultati ispitivanja kvaliteta vazduha (ukupnih taložnih materija) u periodu merenja ukupne taložne materije su samo u dva dana prelazile granične vrednosti (GVI) od 300 mg/m2/24h.

Nekoliko puta su rađena ispitivanja kvaliteta ambijentalnog vazduha na sadržaj fluora i nije zabeleženo prekoračenje graničnih vrednosti. /Podaci se odnose na 2010.godinu/

Dodao bih da su Prahovljani tokom 2016.godine kvalitet vazduha i taloženje raznih materija mogli da mere vrlo jednostavnim „odokativnim“ metodama. Na automobilima se, ako nisu u garaži, za jednu noć nataloži toliko prašine da je bez pranja stakla nemoguće krenuti iz mesta. A o smradu i dimu kojima smo gotovo svakodnevno izloženi da ne pričamo.
Posle svega izrečenog u priloženoj dokumentaciji investitor (Elixir) zaključuje da: „realizacija projekta neće uticati negativno na stanje životne sredine i zdravlјe lјudi na lokaciji izvođenja projekta i u okolini“, a ja slobodnom procenom kao (neobavešteni) građanin zaključujem da ćemo trenutno stanje naše životne sredine (koje je mnogo gore nego 2010. godine) da saznamo eventualno tek za 7 godina, jer ako smo rezultate merenja iz 2010.godine saznali 2017. godine, po toj logici rezultate merenja iz 2017. godine saznaćemo 2024. godine. Možda...

АСФАЛТИРАЊЕ УЛИЦА

Делегација месне заједнице је јуче посетила предузеће за путеве "Штрабаг" у Зајечару, где је упозната са током израде пројекта за асфалтирање улица у Прахову. Према изјави потпредседника савета, Драгана Брсановића, пројекат је у завршној фази, а његова основна карактеристика је што представља збир пројеката за сваку улицу појединачно. Такав приступ намеће различито стање улица на терену, посебно различит ниво досадашњег непланског насипавања улица. С обзиром да су већ изграђени водовод, канализација и подземна телефонска и кабловска мрежа, пројектовање је доста успорено јер све досадашње инфраструктурне пројекте треба ускладити, али ће зато само асфалтирање бити олакшано могућношћу извођења радова у свакој улици појединачно, сходно обезбеђењу финансијских средстава из свих могућих извора од грађана, општине, републике, па до појединих страних и домаћих донатора.
Намера пројектаната је да свој део посла обаве до 20. децембра ове године, након чега следи упознавање грађана са његовим садржајем на збору грађана који би требао бити одржан до краја ове године.

ДА ЛИ ЈЕ КАНАЛИЗАЦИЈА ЗАВРШЕНА?

Након "пропалог" збора грађана одржаног 5.12.2015.године, на коме су присутни ћутали а они најгрлатији нису ни били присутни, схватио сам да показивање "Ревизије пословања МЗ Прахово" на том збору од стране председника МЗ-це заправо НИЈЕ финансијски извештај о изградњи канализације. Зато сам одлучио да се са неправдом сам ухватим у коштац, не по први пут. 
Први корак ми је био да се редовним путем обратим Савету МЗ Прахово:
 

              САВЕТУ  МЕСНЕ  ЗАЈЕДНИЦЕ 

Предмет: Захтев за испуњење уговорених обавеза                                    П Р А Х О В О                                              

            У смислу одредби из члана 11. става 3.  Уговора о удруживању средстава за заједничку изградњу секундарне канализационе мреже са прикључцима у селу Прахову, број:  1/139/2014  од  30.07.2014.године, као суинвеститор и корисник секундарне канализационе мреже, обраћам се носиоцу инвестиционе изградње, Месној заједници Прахово, да изврши повраћај дела преосталих средстава из остварене уштеде у односу на предрачунску вредност укупне инвестиције.

            Свој захтев темељим на одредбама члана 20. поменутог Уговора којим се Месна заједница Прахово обавезала да ће кориснике обавестити о току напретка инвестиционих радова и стању финансијских средстава, што нажалост није учинила. Пошто је уговорено време за извођење радова од 24 месеци истекло септембра 2015.године (чл. 19. Уговора), а радови на секундарној канализационој мрежи су окончани септембра 2014.године, то су створени сви услови за коначан обрачун и утврђивање висине уштеде средстава и склапање Анекса уговора, у смислу члана 11. ст. 3. Уговора у коме се дословце каже: „Корисник има право да у случају уштеде средства у односу на предрачунску вредност преузме сразмерни део преосталих средстава“.

            Из извештаја књиговодства месне заједнице, са стањем на дан 30.09.2015.године, неспорна је коначна вредност радова на канализацији од 20.327.794,84 динара, односно 169.399  € (120 дин = 1 €). У извештају нису приказана средства из општинског Буџета па није могуће извести тачну рачуницу јер према приказаном може се само закључити да очекиване помоћи Општине није ни било. У колико је Општина Неготин пружила било какву новчану помоћ требало је у извештају приказати. Због тога је мој захтев дат у алтернативама.

            Укупни приходи од уплата 255  корисника (не 249 колико је у вашем овереном али неажурном списку),  уплатило је износ од 22.308.000 динара  тј. 185.900 €  (1 €=120 дин).

Структура нашег укупног заједничког прихода:

-          255 корисника по 700 € .......................... 178.500 €

-            68 корисника са другим прикључком       6.800 €

-              3 корисника са три прикључка .........         600 €

                                            У к у п н о:     185.900 €

            Прва алтернатива: Ако је укупна вредност изведених радова по Уговору са Д.О.О. „Девиксом“ из Лазаревца, 34.000.000,оо динара, и ако је исту инвестицију Буџет Општине Неготин суфинансирао са 50% вредности, нама као суинвеститорима и корисницима, чије интересе надам се ви заступате, стоји обавеза од 50%  уговорене инвестиције, а то је 17.000.000,оо  динара или 141.667  €  (1 € = 120 дин).

            Неспорно је да су индивидуални корисници на рачун МЗ-це уплатили 185.900  €, па је у том случају вишак на инвестиционом рачуну месне заједнице 44.233  €  (185.900 – 141.667 = 44.233), а појединачно улагање сваког корисника је у том случају  555 €.

            Друга алтернатива: Ако је коначна вредност (по окончаној ситуацији) секундарне канализације приказни износ од  20.327.794,84 динара, тада је у заштити интереса корисника и суинвеститора (грађана Прахова)  требало из Буџета Општине обезбедити половину од 10.163.897,42 динара те је у том случају вредност радова по једном кориснику 39.840,оо динара тј. 332 €  (1 € = 120 дин), што би био доказ вашег изузетно рационалног пословања.

Обзиром да сам на рачун Месне заједнице Прахово, дана 29.10.2014.године уплатио уговорени износ од  81.600,оо динара (700 € на дан уплате), молим Месну заједницу Прахово да сачини Анекс Уговора и да ми из дела остварене уштеде врати:

-           по првој алтернативи, износ од 145 €, у динарској противвредности или

-           по другој алтернативи, износ од  368 €, у динарској противвредности.

            Одговор по овом захтеву очекујем у року од 15 дана на чему сам вам унапред захвалан.

У Прахову,                                                                                ПОДНОСИЛАЦ ЗАХТЕВА,

25.01.2016.г                                                                                    Велимир  Траиловић

                                                                                                   

На мој уредно достављени захтев преко општинске управе, вероватно да би то за мене било застрашујуће (јер општина је као стала иза онога што је у коверти), стигао је одговор:
 

Међутим, данас ми је пријатељ послао веома занимљив линк. На сајту СНС Неготин видех невероватну информацију, објављену још 27.04.2015.године, под насловом: НАСИПАВАЊЕ УЛИЦА У ПРАХОВУ.  Овај леви човек на слици ми је послао одговор који сте прочитали ("да је  изградња канализација још у току, да технички није готова"), а овај у средини је рекао "да је канализација у Прахову захваљујући доброј организацији радова завршена у прошлој години", дакле, у 2014.

27.04.2015.                      НАСИПАВАЊЕ  УЛИЦА  У  ПРАХОВУ

Председник Општине Неготин Јован Миловановић и заменица председника Надица Васић обишли су у понедељак 27. априла Месну заједницу Прахово. У овом селу у току су радови на насипању и равнању четири улице.

“У Прахову је завршена канализациона примарна и секундарна мрежа у прошлој години и на име тих радова пренето је шест милиона динара. Завршетак радова био је планиран за 2015.годину али захваљујући доброј организацији радови су завршени у прошлој години. У прошлогодишњим поплавама дошло је до оштећења фекалне станице, за отклањање оштећења у буџету је планирано два милиона динара.“ рекао је том приликом председник Миловановић.

Богдан Гугић, председник Привременог савета МЗ Прахово, шеф одборничке груше Српске напредне странке у СО Неготин и повереник МО СНС Прахово је о сарадњи са локалном самоуправом изјавио:

“Сарадња Месне заједнице и локалне самоуправе је на високом нивоу. Завршена је канализациона примарна и секундарна мрежа, локална самоуправа је на сваки динар који су мештани обезбедили издвојила свој динар. У плану је и асфалтирање улица у селу у наредних неколико година.“

                                            У  те изјаве се можете уверити О В Д Е.

Драги Праховљани, шта је истина? Да ли је канализација у Прахову завршена или није? Када треба да се врати део новца онда није завршена, а када треба да се похвалимо великим резултатима рада (и тако сакупимо поене у странци) онда јесте.

Ако су Праховљани сакупили 186.000 евра (22.878.000 динара) онда је општина требало да уложи исто толико, јер сами су рекли "динар на динар". Пошто смо ми уложили 22,8 милиона, а општина само 6 (и словима: шест!) значи да је канализација плаћена 28,8 милиона динара, а половина од 28,8 је 14,4 милиона динара. Када се од наших 22,8 одузме 14,4 вишак је 8,4 милиона динара. Када се то подели на 250 корисника, испада да сваком треба вратити по 33.600 динара тј. 273 евра (по курсу 123 дин./1 евро). Ако на све ово додамо и нове прикључке, јер током 2015. и 2016.године било је још најмање 10 нових прикључака (а можда и више) на секундарну канализациону мрежу, што је по цени од 600 еура = 6.000 еура, који када се поделе, сада на 260 корисника, дају вишак од 23 евра по кориснику или укупно МЗ Прахово корисницима дугује по 296 еура.