ZAGAĐENJA IPAK IMA

Hemijska industrija „Elixir“ Prahovo podnela je 26.12.2016.godine Ministarstvu za zaštitu životne sredine zahtev za određivanje obima i sadržaja uticaja na životnu sredinu Fabrike za proizvodnju fosfatnih hraniva za ishranu životinja. Detaljnije OVDE. U konkretnom slučaju nije u pitanju izgradnja nove fabrike već prenamena najstarije fabrike u hemijskoj industriji Prahovo, fabrike za proizvodnju superfosfata u fabriku za proizvodnju monokalcijum i dikalcijum fosfata. 

S obzirom da se MonoFos i DiFos već proizvode u tom istom pogonu u godišnjem kapacitetu od 30.000 tona, nije jasno šta je smisao podnetog zahteva, osim da je neophodno ozakonjenje već postojeće proizvodnje.

A čitajući 45 stranica priložene dokumentacije došao sam do nekih zanimljivih saznanja.

Prvo, pominje se da Prahovo po popisu iz 2011.godine ima 772 stanovnika. Čovek ne može a da se ne zapita odakle taj podatak, kada je po zvaničnim podacima Zavoda za statistiku 2011. godine u Prahovu popisano1864 lica, od toga 1197 u selu a 667 je u inostranstvu.

 Drugo, svi dosadašnji napori meštana Prahova, a posebno naselja Kolonija, da saznaju zvanične podatke o tome koliko su zagađeni bili su neuspešni. Ovoga puta Elixir nije imao izbora nego da te podatke konačno objavi, priteran zakonskom regulativom i formom pomenutog zahteva (za pribavljanje saglasnosti na procenu) gde se kaže da je „za potrebe utvrđivanja postojećeg stanja životne sredine firma  Intergeo Environmental Technology izvršila prethodna  ispitivanja zemljišta, podzemnih i površinskih voda na lokaciji industrijskog kompleksa IHP „Prahovo“. Rezultati ispitivanja su pokazali da na više lokacija postoji kontaminacija zemljišta i površinskih voda, a u malom broju uzoraka i podzemnih voda, zbog prekoračenja normiranih vrednosti.

Zemljište  / Na osnovu navedene Studije remedijaciona vrednost je prekoračena za sledeće parametre ispitivanja:

             - As u 3 uzoraka (arsen ili arsenik, čije su soli veoma otrovne i izazivaju rak); 
             - Cu u 5 uzoraka, (u pitanju je bakar kao jedan od teških metala); 
             - ukupni ugljovodonici (TPH) u 5 uzoraka,
             - alifatični ugljovodonici u 2 uzorka  

Tokom 2010. godine pod vođstvom Zavoda za javno zdravlje Beograd vršena su detaljna ispitivanja površinskog sloja zemljišta na lokaciji IHP Prahovo, angažovana  je i  firma Geoinženjering  BG, koja je izvršila geološka istraživanja, sondiranje  terena, bušenje zemljišta sa postavljanjem  pijezometara i pružila logističku podršku kod uzorkovanja zemljišta iz zabušenog materijala.

Na osnovu stručne obrade rezultata ispitivanja zemljišta iz površnog sloja tla možemo konstatovati:

-  u velikom broju uzoraka zemljišta prekoračenje granične vrednosti nekog od ispitivanih parametara prema Uredbi (''Sl. glasnik RS'' 88/2010),

-  najčešće odstupanje se odnosi na povećanje  sadržaja nekog od teških metala i ukupnih ugljovodonika C10-C40, koji su na većem broju lokacija premašile i remedijacionu vrednost,

-  koncentracije ukupnog azota, ukupnih fosfata i sulfata iako nisu normirane na pojedinim mestima su dosegle visoke koncentracije,  

-  u okviru kruga fabrike registrovana je na lokaciji 4 – ispred skladišta prazilina (između betonskog platoa i pruge), gde su konstatovane najviše koncentracije (od svih ispitanih uzoraka) većeg broja parametara: kadmijum, cink,  arsen,  fluor,  PAU,  ukupni ugljovodonici  C10-C40 i prazilin  (nitrofen). Pored  toga  visok  je  i  sadržaj  olova,  bakra,  hroma  i  fosfata  (druge  po vrednostima u odnosu na ostale lokacije).

Na osnovu stručne obrade rezultata ispitivanja 9 uzoraka zemljišta iz zabušenog materijala 3 bušotine) možemo konstatovati sledeće:

-  u određenom broju uzoraka zemljišta konstatovano je prekoračenje granične vrednosti nekog od ispitivanih parametara prema Uredbi (''Sl. glasnik RS'' 88/2010),

-  najčešće odstupanje odnosi se na povećanje sadržaja nekog od teških metala (nikla i  vanadijuma u 8 uzoraka, bakra i kadmijuma u 2 uzorka) i ukupnih ugljovodonika C10C40  (7 uzoraka), čije koncentracije ni na jednoj lokaciji nisu premašile remedijacionu vrednost,

-  koncentracije ukupnog azota, ukupnih fosfata i sulfata iako nisu normirane na pojedinim mestima su dosegle visoke koncentracije,    

-  Značajna učestalost povećanih vrednosti vanadijuma, nikla i ukupnih ugljovodonika C10-C40  u većini uzoraka, kako iz površnih slojeva, tako i iz bušotina,  ukazuje  na  difuzan (razvučen,rasut)   raspored  izvora  zagađivanja  i/ili  mobilnost navedenih zagađujućih materija.   

Voda
 
Površinske vode: Najznačajniji vodotok na analiziranom području je reka Dunav. Dunav kod Prahova je prema važećim propisima svrstan u vodotoke II kategorije što znači  da  bi voda  trebala da zadovoljava odredbe II klase rečnih voda.  Režim proticaja diktiran je radom hidroelektrane „Đerdap II“, što utiče i na kvalitet vode nizvodno od brane. Prema rezultatima ispitivanja RHMZ, kvalitet vode na potezu od brane do granice sa Bugarskom povremeno ne odgovara propisanom kvalitetu u fizičko-hemijskom i mikrobiološkom pogledu. Od fizičko-hemijskih parametara odstupanja se beleže kod procenta zasićenja vode kiseonikom, koncentracije gvožđa i sadržaja ugljovodonika naftnog porekla, a u mikrobiološkom pogledu sporadično je povećan titar ukupnih koliforma. Sadržaj fosfata nije normiran ali se povremeno detektuju visoke koncentracije ortofosfata i ukupnog fosfora.

Tokom 2008. godine je za potrebe utvrđivanja postojećeg stanja životne sredine firma  Intergeo Environmental Technology izvršila i prethodna ispitivanja, podzemnih i površinskih voda na lokaciji industrijskog kompleksa IHP „Prahovo“.

 Podzemne vode: As (arsen)u jednom, Ni (nikl) u 3  i Cd (kadmijum) u jednom uzorku (preko remedijacione vrednosti), alifatični ugljovodonici u 2 uzorka (preko remedijacione vrednosti). Konstatovana je  i  povećana  koncentracija  fluorida,  sulfata,  nitrata  i  fosfata  u pojedinim uzorcima podzemnih voda. Tokom 2010.godine pod vođstvom Zavoda za javno zdravlje Beograd vršena su ispitivanja kvaliteta podzemnih voda a za potrebe izrade „Studije postojećeg stanja životne sredine u IHP PRAHOVO“. U većini ispitanih uzoraka površinskih voda (drenažni kanali, cevovodi i sl.) utvrđeno je povećanje sadržaja sufata i teških metala (As, Cu, Ni, Cd, Cr), a u manjem broju uzoraka i nizak pH i povećanje sadržaja TPH. 

 Radioaktivnost / Za potrebe utvrđivanja stanja životne sredine na lokaciji izvršeno je i radiološko ispitivanje po jednog uzorka zemljišta iz površnog sloja tla i zabušenog materijala, 3 uzorka podzemne vode i 20 uzoraka otpada. Ispitivanja obavljena u ovalašćenim Institucijama za predmetna merenja su pokazala "da nisu detektovane prekomerne radioaktivne materije u zemljištu, podzemnim vodama i uzorcima otpada osim u jednom uzorku NPK Djubriva".

 Vazduh / Za posmatrano područje Prahova vršena su ograničena ispitivanja kvaliteta vazduha, koja se odnose na stanje vazduha u pogledu taložnih materija. Ispitivanja ukupnih taložnih materija je vršio Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina (ITNMS) tokom 2010. godine (maj-septembar). Taložnici su locirani u okolini deponijskog prostora na 14 mesta na udaljenjima od 500-2500 m. Rezultati ispitivanja kvaliteta vazduha (ukupnih taložnih materija) u periodu merenja ukupne taložne materije su samo u dva dana prelazile granične vrednosti (GVI) od 300 mg/m2/24h.

Nekoliko puta su rađena ispitivanja kvaliteta ambijentalnog vazduha na sadržaj fluora i nije zabeleženo prekoračenje graničnih vrednosti. /Podaci se odnose na 2010.godinu/

Dodao bih da su Prahovljani tokom 2016.godine kvalitet vazduha i taloženje raznih materija mogli da mere vrlo jednostavnim „odokativnim“ metodama. Na automobilima se, ako nisu u garaži, za jednu noć nataloži toliko prašine da je bez pranja stakla nemoguće krenuti iz mesta. A o smradu i dimu kojima smo gotovo svakodnevno izloženi da ne pričamo.
Posle svega izrečenog u priloženoj dokumentaciji investitor (Elixir) zaključuje da: „realizacija projekta neće uticati negativno na stanje životne sredine i zdravlјe lјudi na lokaciji izvođenja projekta i u okolini“, a ja slobodnom procenom kao (neobavešteni) građanin zaključujem da ćemo trenutno stanje naše životne sredine (koje je mnogo gore nego 2010. godine) da saznamo eventualno tek za 7 godina, jer ako smo rezultate merenja iz 2010.godine saznali 2017. godine, po toj logici rezultate merenja iz 2017. godine saznaćemo 2024. godine. Možda...