А како је замишљено то оживљавање најбоље показује чињеница да је за било коју административну потребу мештанима тих села, а углавном се ради о старијим људима, пензионерима, потребан такси и пут под ноге за Неготин, а тамо вас чекају шетње од шалтера до шалтера и од канцеларије до канцеларије.
Оно што посебно чуди јесте чињеница да је пре неку годину урађена "рационализација", па је у 8 канцеларија по већим селима постављено 17 матичних служби, у Душановцу, Јабуковцу, Штубику, Кобишници, Прахову, Александровцу, Брестовцу и Неготину. Све је то ових дана затворено са стрелицом која вам показује: ПРАВАЦ НЕГОТИН!
Лична стања грађана, матичне књиге рођених, венчаних и умрлих, уверења, доставе, писмена и стручна помоћ грађанима па и месним заједницама, све је у Неготину.
Није било чак ни јавне расправе, предлога, мишљења, сугестија, него тихо, лагано и неприметно. Да сам могао, и имао где и коме, образложио бих чињеницу (ако треба и писмено) да су месне заједнице препуштене саме себи, а ја бих рекао и манипулацији. Јер, за све што вам у месној заједници треба нема ко да напише, осим ако се замоли неко од писменијих, а и то је питање колико се знају прописи (тендери, тендерске документације, предмери, предрачуни, рокови итд. итд.).
Нису ли ти шефови месних канцеларија могли да са 50 % радног времена покривају месне заједнице, које вапе за помоћ. Записници, одлуке, закључци, дописи и сл., то све раде председници месних заједница, онако како и сами знају, или колико су и сами писмени, или им у томе неко помаже, а за оне тамо "горе" одлична прилика да нема захтева, "закаснили сте, дођите идуће године итд.", или, "Месна заједница није тражила, а да је тражила "сигурно" би добила", и тако у круг.......
Прахово, Душановац, Кобишницу, као и села око њих, и могу да разумем, јер су близу Неготина, али Уровицу, Јабуковац, Штубик (Плавну), Брестовац (Сиколе) и Александровац (Браћевац-Тамнич), не могу, а поруку овог текста схватиће убрзо.
Нема коментара:
Постави коментар