БЕЛЕ ПОКЛАДЕ У ПРАХОВУ /СĂПТĂМЙНА АЛБĂ /ЛĂСАРЈА ДЈЕ ПОСТ/ ЙН ПРАОВА/

          Беле покладе или како се у Прахову називају Лăсарја дје пост, један је од значајнијих празника који се различито обележавао и прослављао код Срба, а другачије код Влаха. Исто тако и код самих Влаха сасвим су другачија била веровања и обичаји у околини Кучева, где су се ложиле велике ватре, познате као „Привег“, друкачије у околини Бора (Кривељу, Метовници, Злоту …) где се вече пред клало прасе и кокошка обзиром да се након тога улазило у пост,

A какав је обичај у нашем Прахову?

          Једна Праховљанка присетила се обичаја који je за живота, сваке вечери пред Беле покладе, у кући приређивала њена баба Марица (алу Марњанку).

          Вече пред почетак Белих поклада деца су у кући љубила руку старијим особама и за то добијала новац, коме су се, као и сва деца, неизмерно радовала.

          У наставку исте вечери обичај је био да се у кући за вечеру поред осталог обавезно скува супа и да се иста послужи укућанима. По обичају сва се супа морала појести јер би се тиме, по веровању, испунио услов да вас наредног лета приликом обављања пољопривредних радова у пољу не ухвати киша.

          Након вечере наступао је обичај везивања кашике, виљушке и кости петла (који је вероватно пре тога завршио у супи), који су одлагани на скровитом месту јер се нису смели одвезивати пре поноћи због веровања да инсекти наредне сезоне неће нападати усеве јер су им уста „била везана“.

          И на крају треба додати и обичај који су Власи у Прахову сигурно добро поштовали а то је правило да прве недеље Белих поклада, између понедељка и уторка, не раде апсолутно ништа ни у пољу, ни у кући.
          Захваљујем на преводу Удружењу за очување обичаја, културе и традиције Влаха "ГЕРГИНА" из Неготина.

           СĂПТĂМЙНА  АЛБĂ  /ЛĂСАРЈА ДЈЕ ПОСТ/  ЙН ПРАОВА

Сăптăмйна албă, да йн Праова ши йн мăј мултје сатје са зйће, јестă о сйрбăтуаре маре, каре сă йнсамне ла Сйрбј, да йн алту фјел ла Влахи/Румйњи/. Влахи дјин Кучева, ши сатјиљи пиљингă јел, аре алтје обићајурј, ла ји сă фаће фоку йн мижлуоку сатулуј, ши ла аша обићај сă зйће „Привег“. Йн сатјилји пиљингă Бор/ Кривељ,Метовница, Злот/ сăрă пăнă йн лăсăрја дје пост сă таје пурћелу, ор гăјина, кă дупă ајă йнћепе посту.

Да кум а фост обићају йн сату ностру Праова ?

О Праовјанă ш-адус амйнтја кум а фăкут баба ји, Марица /алу Мăрињанку/ кйт а фост вије, сарă пăнă йн. Сара пăнă йн копији ај мић йн касă а пупат мйна л-ај  бăтрйњ, ши а кăпăтат бањ.Туоц копији с-а букурат.

Туот пје сара-ја а фост  обићају  дје ћинă, пје масă сă фије ши супă, карје с-а мйнкат туатă дјин тăјер. Крједерја а фост дакă рăмадје супа њемйнкатă, вара ар сă-ј приндă плуаја йн кймп.

Дупă ћинă а фост обићају, сă сă љеђе љингура, фуркуљица ши уосу дји-ла кокош, ши с-апус ла ун лок питулат. Н-а кутјезат њима сă ље дезљеђе, пăнă ла мижлуоку нопцй, кă с-а крезут кă ку аша ћева “с-а љегат гура ла гонђ“, ши пистă варă н-а путут сă мăнйнће роду дјин кймп.

Врем с-ă мăј спуњем йнкă дје ун обићај, каре с-а поштујит мулт йн времја-ја , кă ла йнћепуту дје пост, луња ну с-а лукрат њић йн кймп да њић йн касă.

            Асоцијација каре пăстрјазă, адјету, култура, трăдицйја, вуорба ши њаму Влахилор “Гергина“ Њиготјин.

ПРАХОВО ИМА БУДУЋНОСТ

             Данас се у Неготину расправља о детаљном плану регулације нове Луке Прахово. И то је повод за овај текст пре свега због уверења да ретко ко завири на сајт општине Неготин да би се упознао са детаљима проширења наше луке, која својим свакодневним делањем чини и део живота Прахова. Тим пре што у Луци ради велики број Праховљана који од тог рада прехрањује своје породице и не одлази у друге земље.

            Свакој инвестицији се искрено радујем јер буди наду и подстиче реална очекивања за нова запошљавања и опстанак људи на овим просторима. О перспективама Луке на овом блогу писао сам и у ранијим текстовима (ОВДЕ) јер пре свега мислим да је то његова улога.

            За разлику од ранијег текста овога пута пројектни задатак је сада конкретан пројекат из кога сам за ову прилику био слободан да пренесем шта ће заправо чинити нову Луку Прахово.

            Лука Прахово према свим плановима развоја од Прахово па до Европске уније, треба да постане један од најважнијих транспортних чворова у овом делу Европе, које баш на овој локацији повезује водени пут са железницом и путном мрежом.

            Основу за овакав приступ чине Просторни план Републике Србије, Просторни план подручја посебне намене међународног воденог пута Е 80 – Дунав – Паневропски коридор VII и Стратегија развоја воденог саобраћаја Републике Србије. У том смислу је лука Прахово дефинисана као једна од 9 постојећих лука отворених за међународни саобраћај на поменутом седмом коридору. У сврху јаснијег дефинисања постављеног циља неопходно је детаљније планско решење изгледа и капацитета будуће луке усклађено са Просторним планом општине Неготин и Планом генералне регулације за насеље Прахово.

            У прошлости је пристаниште у Прахову имало посебну стратегијску важност јер се саобраћај у Ђердапском теснацу због ниског водостаја Дунава и израњања подводних стена и катаракти, током једне године није могао одвијати и по шест месеци, па су се стратешки важне потребе становништва узводно од Ђердапа (со, петролеј и слично) ишчекивале месецима из складишта у Кусјаку. Са изградњом железнице 1914. године проблем је значајно решен. Данас је лука Прахово поново добила на значају јер се избегава пролазак кроз две бродске преводнице Хидросистема „Ђердап“ и време транспорта скраћује бар за привреду Источне Србије, Поморавља и Косова.

            Нова лука Прахово добиће нови изглед са новом управном зградом, новом обалоутврдом пред зимовником (који се затрпава), новим складиштима и терминалима за прихват коришћених уља и отпадних вода са бродова и терминалима за контејнерски транспорт робе и опасних терета. Старе дизалице и кранови замениће се модернијим системима већег капацитета, оперативну обалу очекује проширење а силосе за житарице ревитализација и знатно увећање капацитета. Комплетна инвестиција се процењује на око 13 милиона евра од којих је недавно, министарка Михајловић, потврдила 10 милиона из фондова Европске уније.

            Поред свих поменутих новина помиње се ревитализација једноколосечне пруге на којој су честа искакања вагона на релацији од Прахова до Ниша, модернизација и електрификација. Санирање путне мреже је неопходно ако се има у виду десетоструко увећање транспорта од садашњих 200-300.000 тона на годишњем нивоу, које постојећи путеви сигурно неће моћи да прихвате. Планирана је санација водоснабдевања заменом цевовода од Самариновца до Прахова и изградњом подстанице за подизање притиска на 2 бара.

            Сву поменуту инфраструктуру логично је проширење и других делатности попут трговине, угоститељства и других услуга, а ту недалеко, али на другој страни, у току је пројектовање новог пространог граничног прелаза „Ђердапа 2“.