Беле покладе или како се у Прахову називају Лăсарја дје пост, један је од значајнијих празника који се различито обележавао и
прослављао код Срба, а другачије код Влаха. Исто тако и код самих Влаха сасвим
су другачија била веровања и обичаји у околини Кучева, где су се ложиле велике
ватре, познате као „Привег“, друкачије у околини Бора (Кривељу, Метовници,
Злоту …) где се вече пред клало прасе и кокошка обзиром да се након тога
улазило у пост,
A какав је обичај у нашем Прахову?
Једна Праховљанка присетила се обичаја који je
за живота, сваке вечери пред Беле покладе, у кући приређивала њена баба
Марица (алу Марњанку).
Вече пред почетак Белих поклада деца су у кући љубила руку старијим
особама и за то добијала новац, коме су се, као и сва деца, неизмерно радовала.
У наставку исте вечери обичај је био да се у кући за вечеру
поред осталог обавезно скува супа и да се иста послужи укућанима. По обичају
сва се супа морала појести јер би се тиме, по веровању, испунио услов да вас
наредног лета приликом обављања пољопривредних радова у пољу не ухвати киша.
Након вечере наступао је обичај везивања кашике, виљушке и кости
петла (који је вероватно пре тога завршио у супи), који су одлагани на
скровитом месту јер се нису смели одвезивати пре поноћи због веровања да
инсекти наредне сезоне неће нападати усеве јер су им уста „била везана“.
И на крају треба додати и обичај који су Власи у Прахову сигурно
добро поштовали а то је правило да прве недеље Белих поклада, између
понедељка и уторка, не раде апсолутно ништа ни у пољу, ни у кући.
Захваљујем на преводу Удружењу за очување обичаја, културе и традиције Влаха "ГЕРГИНА" из Неготина.
Захваљујем на преводу Удружењу за очување обичаја, културе и традиције Влаха "ГЕРГИНА" из Неготина.
СĂПТĂМЙНА АЛБĂ /ЛĂСАРЈА ДЈЕ ПОСТ/ ЙН ПРАОВА
Сăптăмйна албă, да йн Праова ши йн мăј мултје сатје са зйће, јестă о
сйрбăтуаре маре, каре сă йнсамне ла Сйрбј, да йн алту
фјел ла Влахи/Румйњи/. Влахи дјин Кучева, ши сатјиљи пиљингă јел, аре алтје
обићајурј, ла ји сă фаће фоку йн мижлуоку сатулуј, ши ла аша обићај сă зйће
„Привег“. Йн сатјилји пиљингă Бор/ Кривељ,Метовница, Злот/ сăрă пăнă йн лăсăрја
дје пост сă таје пурћелу, ор гăјина, кă дупă ајă йнћепе посту.
Да кум а фост обићају йн сату ностру Праова ?
О Праовјанă ш-адус амйнтја кум а фăкут баба ји, Марица /алу Мăрињанку/ кйт а фост вије, сарă пăнă йн. Сара пăнă йн копији ај мић йн касă а пупат мйна
л-ај бăтрйњ, ши а кăпăтат бањ.Туоц
копији с-а букурат.
Туот пје сара-ја а фост обићају дје ћинă,
пје масă сă фије ши супă, карје с-а мйнкат туатă дјин тăјер. Крједерја а
фост дакă рăмадје супа њемйнкатă, вара ар
сă-ј приндă плуаја йн кймп.
Дупă ћинă а фост обићају, сă сă љеђе љингура, фуркуљица ши уосу дји-ла
кокош, ши с-апус ла ун лок питулат. Н-а кутјезат њима сă ље дезљеђе, пăнă ла
мижлуоку нопцй, кă с-а крезут кă ку аша ћева “с-а љегат гура ла гонђ“, ши пистă
варă н-а путут сă мăнйнће роду дјин
кймп.
Врем с-ă мăј спуњем йнкă дје ун обићај, каре с-а поштујит мулт йн
времја-ја , кă ла йнћепуту дје пост, луња ну с-а лукрат њић йн кймп да њић йн
касă.
Асоцијација каре пăстрјазă, адјету, култура,
трăдицйја, вуорба ши њаму Влахилор “Гергина“ Њиготјин.