РУГЛО НА УЛАЗУ У СЕЛО

Честа тема жестоких расправа међу старијим Праховљанима јесте стање задружног дома. Најчешће се тражи кривац за обрушавање кровне конструкције под теретом снега 2010.године, и као по правилу расправе се завршавају без одговора на питање: "Чији је сада задружни дом?" У дебатама има "високоумних" који тврде "да то није задружни дом, већ стари дом културе". Те тврдице нису свесне да својим "паметним" изјавама бескрупулозно газе по својим прецима (очевима и дедовима) и њиховим мукама да саграде нешто што им је у то време заиста било потребно, негирајући  званична документа државе каква је била ФНРЈ.
На последњем збору грађана одржаном 5.11.2015.године, један  "добро упућени" мештанин и бивши високи функционер месне заједнице, без имало осећаја одговорности за јавно изговорену реч, рече "да је задружни дом срушен јер су се у њему кретала тешка возила, селектирала пшеница, калибрирао црни лук итд.". Људи који су знали у каквом је стању била та зграда нису ни покушали да поменутом бившем руководиоцу МЗ-це било шта кажу, јер добро је да постоји "ријалити програм", где свако може сваког да оптужи, где се "паметан" и "будала" свађају док се посматрачи забављају.
Спашавајући архивску грађу, затрпану у рушевинама зграде задружног дома, нађох докуменат који даје одговоре напред постављена питања, па и више од тога.
Савет МЗ-це и управни одбор ЗЗ Прахово, који су одувек јако лепо сарађивали и били на истом задатку, осим када је било превише оних "паметних", су 2003.године на заједничкој седници донели одлуку да стручна комисија прегледа стање задружног дома и да се о томе сачини записник. Комисија у саставу Миодраг Кицорановић Стајк, Властимир Абрашевић и Петар Синкић, je у присуству директора задруге Велимира Траиловића, 1. априла 2003.године, дакле 7 година пре обрушавања крова, приступила сагледавању стања читаве зграде и утврдила следеће:
         1. У највећем делу крова цреп је померен услед савијања летви, на неколико места кров прокишњава па је неопходно претресање црепа у читавој површини и замена дотрајалих летви;
         2. Плафон изнад велике сале је оштећен на неколико места изнад балкона па је неопходно санирање оштећених површина;
          3. Олуци су дотрајали у целини, како по хоризонталним тако и по вертикалним одводима, те их треба комплетно заменити;
          4. Изнад појединих улаза у зграду треба уградити снегобране, како корисници зграде не би у зимским данима били угрожени од наглог обрушавања снега, с обзиром на висину крова од преко 10 метара;
          5. Спољашњи зидови су делимично санирани са предње (западне) стране, у делу који покрива пословни простор задруге, као и носећи стубови код сводова на главном улазу;
          6. Са задње (источне) стране зидови су потпуно руинирани услед влаге и сливања кишнице низ зидове због зарђалих олука, као и влаге која долази из влажног тла. Дозидана просторија иза некадашње позорнице према "Копаонику" остала је без крова, који се обрушио унутар просторије и није више за употребу без потпуне санације;
          7. Јужна стране (према "Копаонику") је такође значајно руинирана због влаге, а у нивоу некадашње амбуланте спољашњи зид је напукао и померен у целини за десетак сантиметара ка спољашњости, вероватно услед превеликог терета металне конструкције, која је складирана на тој страни балкона;
          8. Унутрашњи зидови су у приземљу зграде значајно руинирани док су на спрату делимично очувани али ипак захтевају комлетну санацију;
          9. Плафони су оштећени и не могу се користити без санације;
        10. Прозори су разбијени или напукли, а дрвени рамови су у највећем делу иструлели услед влаге или их на неким местима уопште нема.
        ДА ЈЕ СТАЊЕ ЗАДРУЖНОГ ДОМА У ПРАХОВУ приказано у овом записнику заиста такво својеручним потписима потврђују под свом моралном одговорношћу чланови Комисије у саставу: 1. Кицорановић Миодраг, с.р.; Абрашевић Властимир, с.р.; Синкић Петар,с.р. и Велимир Траиловић, с.р. Оверено печатом Земљорадничке задруге Прахово.