УСПЕШНА ГОДИНА

На крају 2013.године ред је да се подсетимо тема којима смо се бавили протеклих годину дана, са намером да вам пружим правовремене информације о свему што се у Прахову дешавало и уверењем да би то највише занимало оне који су далеко од завичаја. Без лажне скромности треба рећи да је мало насеља у општини Неготин која се могу похвалити толиким бројем изграђених комуналних и инфраструктурних објектата попут нашег Прахова, од чега су свакако најзначајније дигитална  телефонска централа и фекална станица као део пројекта фекалне канализације. 

Постигнути резултати указују да је пут до модерног европског Прахова све краћи на чему пре свега треба захвалити ангажованом савету МЗ-це, локалној самоуправи као и "Еликсиру-Прахово", без чије подршке ти објекти значајни за бољи квалитет живота грађана сигурно данас не би постојали.    

Током 2013.години најбитније теме на овом блогу биле су:

• Оправка пумпне подстанице за регулацију притиска у водоводној мрежи;

• Пуштање у рад нове дигиталне телефонске централе (Телеком Србије);

• Чишћење и уређење сеоског гробља од стране „Еликсира Прахово";

• Замена столарије на школским зградама средствима Буџета општине,

• Замена столарије на згради дома културе из средстава МЗ-це,

• Уградња клима уређаја у најкоришћенијим просторијама дома културе, средствима МЗ-це;

• Санација пукотина темеља и зидова школске зграде, средствима општинског буџета, вредности 2,7 милиона динара;

• Асфалтирње (2,2 км) и санација ударних рупа на путу Самариновац – Прахово;

•  Санација ударних рупа на главним саобраћајницама у самом насељу;

• Почетак изградње секундарне канализационе мреже са прикључењима корисника, средствима самих корисника са укупном вредношћу радова до 35 милиона динара;

• Израда идејног пројекта за уређење центра насеља,

•  Изградња фекалне станице вредности 13 милиона динара,средствима општинског буџета и „Еликсира“;

• Уређење просторија месне заједнице и њихово опремање новим намештајем и

• Адаптација свих просторија свлачионице Фудбалског клуба „Дунав“, који је јесењи део такмичења у поморавско-тимочкој зони завршио у златној средини табеле.

Од планираних радова и датих обећања једино није остварено уређење  најпрометнијег атарског пута Прахово-Радујевац у дужини од 4 километра;

Током 2013.године створени су услови да се у 2014.години уради:

• Проширење система за наводњавање на још 300 хектара у потесу Крнг и Арцари;

• Наставак радова на секундарној мрежи са даљим прикључивањима корисника;

• Регулација детаљног урбанистичког уређења насеља и индустријске зоне и
• Уређење центра насеља према идејном пројкету Завода за урбанизам општине Неготин.

Поред комуналне изградње и сређивања инфраструктурних објеката треба поменути ангажовање „Еликсира“ да се коначно уклони ''планина''  тешка 2 милиона тона пиритних изгоретина која је три деценије „красила“ крајинску равницу (ускоро ће и последњих 100.000 тона кренути пут Кине). Компанија "Еликсир" је крајем године започела и детаљну адаптацију старе фасаде производних погона и сређивање запуштеног пословног простора зараслог у коров и растиње, а за пољопривреднике Прахова и Радујевца је организовала посету Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду.
Фудбалски клуб „Дунав“ је маја 2013. године постао победник Купа Борског округа. 
Пољопривредна задруга је својим кооперантима новоизграђеном теретном вагом у 2013.години значајно олакшала откуп пољопривредних производа, а крајем године, над  Праховом је авионом прелетао први праховски пилот Зоран Кикић и начинио лепе фотографије објављене управо на овом блогу.   

ПОСЕТИОЦИМА БЛОГА ЖЕЛИМО СРЕЋНЕ НОВОГОДИШЊЕ И БОЖИЋНЕ ПРАЗНИКЕ И УСПЕШНУ 2014.ГОДИНУ!

СЕЛО БИЦИКЛИСТИЧКИХ ПРВАКА

Праховљанка Надица Васић недавно је објавила књигу под насловом "Трагови у времену", у којој се између осталог налази и текст "Прахово - село бициклистичких асова", посвећен праховским бициклистима.С обзиром да је тај текст привукао пажњу читалаца, објављујем мало више података на исту тему из необјављене монографије о Прахову.

Бициклизам као спорт је популарност код Крајинаца стекао у периоду између два светска рата. 1931.године у Неготину је формиран „Ауто и мото-бициклистички клуб Хајдук Вељко“. Клуб је 1932.године на соколском стадиону изградио кружну бициклистичку стазу какву у то време није имао ни Београд, где су трке биле приређиване на авалском путу. Тридесетих година прошлог века на стадиону у Неготину организована су бициклистичка такмичења којима је присуствовало и преко 5.000 гледалаца. Ове трке отварала су деца старости до шест година трком на трициклима на стази дугој 100 метара, затим је следила омладинска трка на 3.200 метара, па тзв.„сељака трка“ (такмичара са села) на 10 километара, „међуградска трка“ (такмичара из тимочких градова) на 12 километара и „дамска трка“ на 3.200 метара. Бициклистичка такмичења су се увек завршавала најатрактивнијом међуградском друмском трком на 20 километара.

Доминацију победа у сељачким тркама у том периоду држала су села Михајловац са бициклистом Стојаном Ванкићем, и Душановац са двојицом својих бициклиста, Николом Ђондићем и Боривојем Михајловићем. Прахово су у то време на тркама представљали Сава Николић „Руца“, Живојин Каралић „Бука“, Војислав Јанковић „Вултур“ и Часлав Бируцић „Нака“, најбољи предратни бициклиста у Прахову који је у неким тркама освајао и прва места.  
У Прахову је у периоду после другог светског рата формиран ''Фискултурни актив Будућност'' у оквиру кога је деловало више спортских секција. Највеће успехе и популарност, од бројних спортских дисциплина, у то време имали су бициклисти. Тој популарности су одличним резултатима посебно допринели бициклисти Зоран Ђурић „Ђура“, Бранислав Станчуловић „Кампањола“, Томислав Калинуцић „Кољице“ и Јелка Брандић.
О значају успеха праховских бицилиста тога времена локални лист „Крајина“ је на својим спортским страницма, 1955.године објавио текст под насловом „Село бициклистичких првака“ у коме се између осталог каже: „Прахово може пуним правом носити назив бициклистичког села јер у селу има 450 бицикли што је један 'мали' рекорд. Други рекорд је јединствен у целој земљи, јер село има пет бициклистичких првака“. 

Праховски бициклисти Зоран Ђурић и Бранислав Станчуловић учесници су многих трка широм Југославије, а једна од њих је на «Путевима 14. Корпуса», на којој је Ђурић  био победник (Крајина,1.9.1952.)  што је током своје каријере поновио више пута. Бранислав Станчуловић је посебно упамћен као победник прве трке на бициклистичкој стази новог стадиона у Неготину. Захваљујући својим индивидуалним резултатима Зоран Ђурић и Бранислав Станчуловић су у више наврата наступали и у екипној конкуренцији бранећи боје бициклистичког клуба ''Хајдук Вељко'' из Неготина, али и државне репрезентације заједно са тада најпознатијим бициклистима, Веселином Петровићем и Иваном Левачићем. 

Велике успехе у бројним тркама у женској конкуренцији постигла је и Јелка Брандић, које у то време није имала спортску опрему па је на тркама возила бицикл у сукњи али и тако побеђивала своје противнице, па чак и тадашњу државну првакињу из Осијека, што је у то време представљало изненађење и праву спортску сензацију («Крајина» од 1. августа 1955.г).

Ипак, међу праховским бициклистима највећи појединачни успех постигао је Томислав Калинуцић "Кољице", за трке увек добро припремљен честим тренинг вожњама до Кладова, Зајечара, Салаша и Бора. На тркама је освајао прва и друга места, а најбољи резултат постигао је на ''Контрашком првенству Југославије'' у Ваљеву, 9. октобра 1955.године, када је у трци на 60 километара освојио прво место са предношћу од 20 метара испред водеће групе бициклиста. Тада је постао званични државни шампион у категорији бициклиста – контраша («Крајина» од 14.10.1955.) 

Бициклистички спорт у Прахову педесетих година бележи огромне успехе у тренуцима када ретко ко поседује бицикл као превозно средство, јер је био доста скуп, што потврђује и Тома Калинуцић који ми је испричао да је за куповину доброг бицикла морао за 3.000 динара продати вола. Иако овај спорт спада у ред најстаријих у Србији („Прво српско велосипедско друштво основано 23.12.1884.године), па и у Тимочкој Крајини јер је у Неготину, Бору и Зајечару бициклистичких клубова било још пре другог светског рата, бицикл је још увек био ретко превозно средство. 1924.године је у Београду било само око 120 бицикла и 6 мотоцикла. О бициклима се 1948.године у службама унутрашњих послова и народне одбране водила посебна евиденција из које је поуздано утврђено да их је у Прахову било укупно 14. Има и примера о мобилизацији војних обвезника са бициклом  ради обављања курирских послова, а у време принудног откупа пољопривредних производа ''Месни народни одбор'' у Прахову донео је решења o постављању сеоских курира Петра Карбуникића, Драгутина Џонтића, Саве Николића, Бранка Његројевића, Боривоја Бребуловића и Живојина Каралића који су се на дужност морали јављати са бициклима.

У таквим условима бициклистичке трке су представљале праву атракцију али и спорт у који је морао улагати сам бициклиста. Тренирало се самостално, по лошим макадамским путевима и на дугим релацијама до Бора, Зајечара и Кладова. У случају квара на бициклу следило је дуго пешачење, што је утицало на још бољу физичку припрему.

Бициклизам је у Прахову одувек био популаран спорт, а бициклистичка секција саставни део спортских организација или удружења. Трке на два точка су увек имале поклонике, а посебној популарности бициклизма све до краја деведестих година својим ангажовањем доприносили су и бивши бициклистички асови Бранислав Станчуловић, Зоран Ђурић и Томислав Калинуцић. У другој половини прошлог века није се могао замислити програм обележавања било ког јубилеја или празника у Прахову а да није била организована и  „бициклистичке трка око Прахова“, на стази дугој 4 километра а чији је и старт и циљ био у центру насеља. 

Један од већих бициклистичких успеха постигнут је и на Републичким сеоским олимпијским играма у Аранђеловцу 1984.године, када је праховска екипа освојила прво место. Златне олимпијске медаље тада су освојили Бранислав Станчуловић, Витомир Крацановић, Војислав Лападатовић, Ђорђе Дијановић, Боривоје Деогаревић и Крста Петрикић. У бициклистичкој трци улицама Аранђеловца прва три места освојили су праховски бицилисти, наведеним редоследом, а посебно се пред циљем водила велика борба за прво место на стотину метара испред осталих такмичара из читаве Србије, између Витомира Крацановића и Бранислава Станчуловића у којој је Станчуловић однео победу за само неколико центиметара.

                                                 

ЛЕПШИ ЦЕНТАР НАСЕЉА

Завод за урбанистичко планирање и пројектовање општине Неготин израдио је током новембра ове године идејни пројекат инвестиционог одржавања и уређења простора испред Дома културе „Вук Караџић“ у Прахову. Према композиционом плану центар насеља ће се преуредити у складу са савременим урбанистичким правилима,  па ће тако на пример уместо гомиле неугледних бетонских балустера и жардињера добити нове и веће зелене површине и прикладније украсно растиње.

Читав простор ће у највећем делу бити поплочан бетонским плочама димензија 20/20/6 цм а један део и плочама димензија 10/10/6 цм., од главног пута издвојеног каналом за одвод површинских вода (димензија 40/40 цм), ивичњацима димензија 7/20 цм. са заштитним стубовима. Уместо старих и већ дотрајалих уградиће се нови калделабри а уместо постојећих иструлелих клупа биће уграђен већи број нових бетонских клупа. Спомен биста Вука Караџића биће ближе улазу у дом културе, док ће јавна чесма задржати старо место, али се искрено надамо њеном новом изгледу.                  

 Ову лепу идеју нажалост прате и неки наизглед ситни пропусти, јер осим сазнања да постоји намера да се уреди центар насеља нема никаквих информација о томе зашто је композициони план истакнут на огласној табли и да ли се на исти могу стављати примедбе или упутити неки нови предлози, и на који се начин и где то може учинити.

С обзиром да је о лоше уређеном центру насеља на овом блогу било речи још августа 2011.године (види ОВДЕ ), овог пута желим да дам одређене сугестије на ову тему:

1.   Мислим да би осим простора испред самог дома културе требало приступити осмишљавању и уређењу јавних површина преко пута дома (испред дворишта Поповић Смиље и Радовановић Микија) као саставног дела центра насеља;
 2.   Плочу на јавној чесми свакако треба заменити прикладнијом;
 3.   Споменик борцима палим у  2 светском рату треба изместити и поставити га поред споменика бораца палих у 1.светском рату у порти цркве, чиме се споменик не уништава а простор који сада заузима споменик омогућио би, између осталог, нормалнији саобраћај;
 4.   Треба повећати број предвиђених клупа с обзиром да постоји обичај окупљања мештана у центру насеља.

    
   Овом приликом позивам све који на ову теми имају неку сугестију, предлог, идеју или било какав коментар да то напишу у наставку.

ЗАВРШЕНА ФЕКАЛНА СТАНИЦА

Уградњом уређаја за мерење протока пречишћених отпадних вода 20.новембра окончани су радови на фекалној станици и иста се може ставити у функцију. Станица за пречишћавање отпадних вода као најважнији део система фекалне канализације представља важан комунални објекат каквог тренутно нема ниједно насеље на подручју општине Неготин. Ваљкастог је облика висине 9,6 метара са основом пречника 10 метара и врло функционалним системом за пречишћавање отпадних вода који ће омогућити да се у Дунав (на дубини од близу 40 метара)  по стандардима ЕУ испушта чиста вода. Простор око станице је лепо уређен са јаким потпорним зидом који ће је штитити од високог водостаја. Упоредо са градњом нове фекалне станице лазаревачка фирма "Девикс" је уредила прилазни пут којим је омогућен безбеднији долазак до саме обале Дунава.
Изграђеном фекалном станицом, средствима "Еликсира" Прахово и буџета општине од око 13 милиона динара, створени су услови за прикључивање првих домаћинстава на новоизграђену канализациону мрежу, код којих за то постоје технички услови. Тренутно би то било могуће за мањи број домаћинства у улици Вука Караџића, Првомајској, Обилићевој и улици Кнеза Михајла.

Према речима представника фирме "Девикс", која тренутно изводи радове на секундарној канализационој мрежи у насељу, очекује се да радови буду окончани до краја 2014. године, али је за то неопходно да се будући корисници у што краћем року (потписивањем уговора са месном заједницом) о томе изјасне и тиме олакшају планирање динамике извођења радова у свакој улици и подстакну стварање више извођачких екипа на терену.
Новоизграђена и лепо уређена фекална станица на самој обали Дунава подстакла је на нова размишљања па смо тако ових дана од председника савета МЗ-це Богдана Гугића чули да су већ учињени први кораци да се узводно од фекалне станице, дуж обале Дунава, на месту где се пружа леп поглед на хидроелектрану "Ђердап 2" и Луку Прахово, изгради пешачка стаза, инсталира осветљење и уреди плажа код доње дунавске чесме коју су неодговорни пецароши у последње две деценије потпуно уништили.