Мало је познато да је у време такозваног „комуналног система“ управљања, од 1955-1957.године, Прахово било седиште једне од општина неготинског Среза. Општина је конституисала своју прву скупштину 31. јула 1955. године, а чинили су је 8 одборника из Прахова, 10 из Радујевца, 9 из Душановца и 4 из Самариновца. На истој седници за председника општине изабран је Љубомир Лападатовић из Радујевца, за потпредседника Тома Стојановић из Прахова, док је општинском управом руководио секретар Милош Тодоровић из Неготина. Комуна је бројала 2.000 домаћинстава у којима је живело 8.306 становника са просечним бруто дохотком по становнику од 9.980 динара или 82,9 милиона динара дохотка на нивоу општине, што је нову праховску општину сврставало у ред богатијих општина тога времена. Новоформирана општина Прахово је већ у првој години постојања, на седници од 31.01.1956.године, по захтеву рударско-топионичарског басена Бор донела одлуку о сагласности за извођење припремних радова на изградњи фабрике суперфосфата и криолита. То је истовремено био и почетак спровођења експропријације земљишта, спроведене код 178 власника парцела у којима је било 80 њива, 89 винограда и 3 воћњака. У многим каснијим рефератима и извештајима помињало се да је „на ледини крај Дунава, никла велика хемијска индустрија“, а истина је заправо била да је одузето земљиште припадало првој класи, осим седам парцела друге класе и три воћњака треће класе. Радови на изградњи фабрике започели су већ августа 1956.године, када је упоредо започела и изградња великог пристаништа на Дунаву и радничког насеља Колонија, као дела пројектованог будућег града Прахова са 15.000 становника, који као што је познато до дана данашњег није изграђен.
Нема коментара:
Постави коментар