ЦРКВА ВАЗНЕСЕЊА ГОСПОДЊЕГ

Праховска црква грађена је на садашњој локацији у периоду од 1872. до 1878. године добровољним прилозима мештана у новцу, житу, кукурузу и грађевинском материјалу (камен и греда), а освештана је 1878. године од стране епископа неготинског Евгенија. Црквено звоно, које се и данас користи, поклонили су у време градње београдски трговац Ристо Паранос и праховски сељак Јован Н. Предић. Пре ове цркве у Прахову је постојала стара црква брвнара на старом црквеном плацу, посвећена Светом великомученику Димитрију.
Данашње генерације Праховљана могу се похвалити потпуном реконструкцијом храма последњих неколико година (2008.-2010.г.) што је урађено захваљујући бројним прилозима верника, а посебно значајнијим прилозима Праховљана који живе и раде у иностранству, о чему је већ било речи на овом блогу. Обновљену цркву је пред Крстовдан 26. септембра 2009.године освештао Епископ тимочки господин Јустин, а тада је освештана и новоизграђена чесма у црквеној порти као и место будуће капеле, изграђене за само неколико месеци, прва опела обављена су у њој лета 2010.године.
Мало је међутим познато да је хришћанство на простору данашњег Прахова присутно од својих самих почетака, што нам је својим истраживачким радом потврдио Игуман Филарет Петровић, који о томе пише: „Под царем Трајаном, у граду Децибалуму код данашњег Праова, мученички венац за Христову веру примили су Ахеј и Гаија између 107. и 110.године нове ере“, да би на почетку 4. века нове ере било записано да је у граду Аквеји (данашње Прахово) било седиште хришћанске епископије.
Поред овога, нова сазнања су и подаци о изградњи старе праховске цркве брвнаре, које нам је својим дугогодишњим научним радом „о народном животу Срба“ оставио Тихомир Ђорђевић. Он у једној од својих књига износи податак да је прва црква (брвнара) у Прахову изграђена и освештана 1731.године, управо у периоду када је овим крајевима уместо турске успостављена аустријска власт, што је био период масовне градње православних богомоља у читавој тадашњој Србији. Ово сазнање потврђује податак наведен у турској пореској евиденцији за 1734.годину, у којој се као највећи порески обвезник у Праову наводи „свештеник Преда Данилов, који у парохији има 60 домов у Праови и 70 у Кусијаку“.