Дозлогрдила Власти стална комшијска оговарања па је одлучио да уплати потребан новчани износ (који није мали) и поднесе захтев Служби за катастар непокретности у Неготину да званично утврди спорну међу.
И шта је утврђено? Утврђено је не само да Гаја није заузео друштвено земљиште, већ да је граница између његове и друштвене имовине негде на средини пута који води ка обали Дунава. Како је Власта већ раније планирао изградњу нове ограде на законски утврђеној међи, због чега је и ангажовао геометре, ту је ограду сада могао поставити на средини спорног пута. Уместо тога, Власта "Гаја" је одлучио да се са новом оградом повуче још један метар од старе ограде, чиме је Прахову и Праховљанима уступио два метра сопственог плаца у дужини од отприлике тридесетак метара, објашњавајући то речима: „Шта ће ми, имам ја довољно плаца...“.
Треба рећи и то да се површина коју Власта великодушно уступа налази на веома атрактивном и лепом месту, са кога се пружа поглед ка Дунаву чак до Михајловца, на преливна поља електране, острво, део влашке низије у Румунији и обронке Карпата.
Сада када је јасно да Власта није узурпирао друштвену имовину, остаје питање: Зашто је поменута улица сужена толико да је недавно ангажована механизација за измештање кишних канализационих цеви једва стигла до дивље депоније изнад средње чесме?
Нема коментара:
Постави коментар