УЛИЦА ТАНАСИЈА ЧАРАПИЋА?

Када су 1991.године одређивани називи улица у Прахову, начињен је пропуст који, по мом скромном мишљењу, треба исправити. Наиме, ниједна улица тада није добила назив по Танасију Чарапићу, иако је он својим херојским ликом и делом то свакако заслужио. А ево и зашто.
У Прахову се августа и септембра 1810.године одиграла једна од највећих битака Првог српског устанка, у којој су се здружене српско-руске снаге месец дана бориле против Турака, вишевековних поробљивача српског народа. Србе је у том боју предводио Војвода Танасије Чарапић. Њему се касније придружио и Хајдук Вељко, који се у то време по Карађорђевој наредби борио у Соко Бањи.
Треба знати да у ослобођеној Србији (од 1804-1810.г.) Кладово, Брза Паланка и Прахово нису били слободни. У њима су, за разлику од свих насеља у Србији, постојала јака турска утврђења са по три реда ровова. Таквим рововима било је опасано и Прахово, на 500 метара испред насеља, и у њима се налазило преко 3.000 добро наоружаних Турака. Чињеница да у читавој тадашњој ослобођеној Србији постоје три неослобођена насеља сметала је Карађорђу, па су војводе Петар Добрњац и Танасије Чарапић са својом војском послати у Крајину да коначно отерају Турке и ослободе Брзу Паланку, Фетихслам (Кладово) и Прахово. Долазећи из Пореча преко Мироча најпре су ослободили Брзу Паланку, а потом се Петар Добрњац са војском упутио узводно на Кладово и Ада Кале, а Танасије Чарапић низводно ка Прахову. Све време битке садејствовали су и Руси под командом генерала Исајева.
Ту, на праховским рововима у коначном обрачуну за ослобођење Прахова, Турци су тако поражени да су у бегу ка Видину за собом оставили наоружање, топове, па чак и заставе. Али у тој жестокој борби у Прахову живот је, поред многих, изгубио и војвода Танасије Чарапић. Сахрањен је у порти старе Цркве у Прахову (брвнаре), а касније су његове кости измештене у порту поречке Цркве (Доњи Милановац).
Фамилија Чарапић јесте једна од најугледнијих српских породица тога времена. Танасијев брат Васа Чарапић, погинуо је четири године пре њега, са још 54 своја саборца у ноћи 29/30 новембра 1806.године, у крвавим борбама за ослобођење Београда. У тим борбама учествовао је и Танасије, и тада је доживео да му брат Васа издахне на рукама, поручивши му да га сахрани код манастира Раковица, што је Танасије и учинио. Али Васа и Танасије Чарапић нажалост нису једине жртве породице Чарапић. У сечи кнезова 1804.године, од стране Турака погубљен је стриц Васе и Танасија, кнез грочански Марко Чарапић из Белог Потока.
Након погибије Танасија Чарапића 1810. године, Васин син Илија, иначе Карађорђев зет, са само 18 година постављен је за новог грочанског војводу уместо свог стрица. Илија Чарапић је касније био први управитељ Београда. А Танасијеви синови Марко и Ђорђе били су предводници чувене буне против диктатуре кнеза Милоша, познате „Чарапића буне“, који су такође дали своје животе за слободу српског народа.