ДУНАВУ ТРИ НОВА БОДА

Прошле суботе навијачи и фудбалери "Дунава" чекали су противнике из Рудне Главе, али они нажалост нису допутовали. Такмичарска комисија регистровала је неодиграну утакмицу резултатом 3:0 у корист Дунава, што нашу екипу учвршћује на првом месту Борске окружне лиге. Праховска екипа сада има 67 бодова, док другопласирани "Рудар" из Бора има 59 бодова. Остала је разлика од осам бодова, иако су "Рудари" прошле недеље противу Слатине(Неготинске)остварили победу од чак 5:0.

РАСПЛЕТ У НАРЕДНОМ КОЛУ

Следеће суботе "Дунав" путује у Доњи Милановац где ће се састати са екипом "Пореча", а потребан је најмање нерешен резултат па да се наши фудбалери из Милановца врате са победничком песмом и пласманом у Поморавско-Тимочку лигу. На другој страни "Рудар" из Бора путује у Кладово на сусрет са доста јаком екипом "Бродоремонта", где би у случају да доживе пораз умањили све шансе да освоје прво место и угрозе водећу позицију "Дунава".

Тренутно стање на табели Борске окружне лиге можете погледати ОВДЕ

Борба за Влахе у „земљи стараца”

Текст је ОВДЕ

РАДОВИ НА КАНАЛИЗАЦИЈИ ЗАВРШЕНИ

Радници „Водоградње“ из Зајечара данас су стигли до, како сами кажу, „последње тачке“. То значи да су од Теслине улице (трафо код Стајка) до Дунавске улице (према средњој чесми) у дужини од 430 метара, како је планирано и уговорено, уграђене цеви примарног вода фекалне канализације и тако je у целости затворен круг примарног вода.
Према незваничним информацијама, следе радови на деоници од краја села из правца Кусијака до Теслине улице, затим изградња станице за пречишћавање отпадних вода, a после тога би требало да започну и радови на изградњи секундарне мреже са прикључцима заинтересованих домаћинстава.
Вероватно ће шира заједница, која је до сада била искључиви финансијер изведених радова у обиму од 60%, помоћи и изградњу станице за пречишћавање отпадних вода а потом је, према речима министарке Верице Калановић (данас потпредседника владе), све препуштено Праховљанима и њиховој спремности за сопствена улагања.
Сада је поново на реду умешност и ангажованост Савета МЗ-це, било би добро да се не губи време и да се радови што пре наставе јер остала је раскопана главна улица у централном делу села а јавиће се и проблем из ранијих година у правцу школе, али отом-потом...
Видео снимак у прилогу начињен је последњег радног дана на изградњи канализације, 25. маја 2011.године.

КОРИСНО СВАШТАРЕЊЕ

У нашем месту има доста пољопривредника који као тржни вишак испоручују вагонске количне разних производа, најчешће пшенице, јечма, сунцокрета и кукуруза. Сваки од тих великих робних произвођача заслужује пажњу и о њима ће свакако бити речи, али ми је ових дана посебну пажњу привукaо један ,сваштар’. Сваштарења више нема као некад, а шта подразумевам под тим термином биће јасније у даљем тексту.
Породица Ђорђа Радуловића, познатијег као “Ђока Мирочанац”, има два пензионера. Како су пензије мале а жеља да се помогне унуцима велика, деда Ђорђе и баба Наталија одлучили су да све док их ноге носе и здравље служи у својој окућници одржавају оно што су годинама стварали. Почело jе са неколико кошница, познатих вршкара, а данас ова породица има пчеларник од 50 сандука. Мед се производи по модерним пчеларским стандардима, сваке године процеди се једна тона меда.
Већ у фебруару започиње се са малом расадничком производњом у импровизованом пластенику, који се у хладнијим данима догрева. Овог пролећа продато је чак 1.000 струкова разног поврћа, а када се расад распрода започиње и свестрана повртарска производња, искључиво за сопствене потребе.
У било које доба дана и ноћи, када затреба, може се потпалити печењара која на једној ватри упоредо може окретати три ражња. За излегање пилића ту је мали инкубатор из кога се већ излегло доста пилића, пловчића и ћурића, први се већ шепуре по пространом дворишту.
У воћњаку има свега али и реткости попут три бадемова стабла пуна плодова, а у заветрини испред куће засађена су три кивија, којима је 2011. година прва родна, а испред саме куће, уплетено са лозом, тренутно се тестира родност “руског кивија”.
Више породица у Прахову поседује по једно или два смоквина дрвета, али необичност Радуловићевог воћњака је чак стотину стабала, са којих се сваке године када смоква сазри, у периоду од месец дана, свакодневно набере стотину килограма. Смокве се тада од раног јутра одвозе на борску пијацу и тамо експресно продају по цени не мањој од 100 динара, па није тешко израчунати да се за тих месец дана заради 300.000 динара, а у последњих 10 година није забележен повратак кући са непродатим смоквама. У поподневним сатима поново се беру нових 100 килограма и поново пут Бора и тако све док има смокви.
Темпо је исти и у време ројења пчела. Радни дан Радуловића почиње у 6 а завршава у 22 сата. Али резултат је свакако исплатив. Када се поштено ради поштено се и заради, тако се допуњује кућни буџет, а нама само остаје да кажемо: “Алал вера домаћине!”

КАНАЛИЗАЦИЈА СЕ ПРИВОДИ КРАЈУ

До завршетка радова на уговореној деоници канализације у Прахову у дужини од 430 метара преостало је последњих педесетак метара. Радови се тренутно изводе у центру насеља испред Дома културе "Вук Караџић".
Има примедби да се са радовима отаљава и касни, да се не изводе бржом динамиком али је Праховљанима јасно колико у тим радовима има препрека. Најпре у свакој улици има неплански и нигде уцртаних водоводних цеви од разних хидрофорских система, потом провлачења разних инсталација из једног дворишта преко пута у друго, а ту је и инсталација већ изграђеног сееоског водовода који на срећу још нигде није оштећен, а било је и таквих примера код ранијих извођења радова. За неколико дана радови ће се окончати. Зајечарска "Водоградња" ће отићи на неко друго радилиште, а шта ће се даље радити око канализације сазнаћемо када наш Савет МЗ-це скине ознаку тајности (строго поверљиво) и почне да путем интерне телевизије контактира са грађанима, који су их и изабрали. Шта ће даље радити - не знамо, да ли за то има пара - не знамо, а да нешто и ми предложимо - изгледа да немамо где, можда нема ни потребе јер ми "обични" грађани нигде нисмо изабрани, ама баш нигде, и ко нам је крив.....

РИМСКИ ЗИД ПРЕПРЕКА

Необично чврста препрека испречила се у строгом центру Прахова, код споменика палих бораца у другом светском рату. Препрека је веома јак римски зид, на дубини од око 4 метра, дебљине преко једног метра чије рушење захтева пун гас снажног ровокопача и велику умешност руковаоца ове машине. Зидина која се испречила на траси канализације свакако је остатак римског града Аквиса, некада главног града римске провинције Акве, која се простирала од данашње Текије па до сврљишких планина у близини Наисуса, данашњег Ниша. Аквис је имао 14.000 становика у оквирима двоструког бедема и још 20.000 становика у својој периферији, а поседовао је водовод од оловних цеви и канализацију која је воду до Аквиса доводила са извора Царичина (Болборош) око 7 километара југозападно од Прахова иза села данашњег Душановца (Џањева).

ГДЕ ЈЕ БАКАРНИ НАТПИС «Дом културе «Вук Караџић»

Поменусмо назив дома културе "Вук Караџић", а пре неки дан један наш мештанин се гласно запита: "Где се налази назив дома културе од бакра?". Скоро да смо и заборавили да је постојао. Сећамо се да га је 1987.године самопрегорно својим добровољним радом својеручно од бакра, кога је дому културе поклонила Машиноградња ИХП Прахово, израдио инж. Белчић Завиша из Михајловца, некада житељ Прахова у насељу Прахово колонија. Бакар данас на тржишту има високу цену и не верујемо да је завршио на отпаду.
Одговор ће сигурно дати неко ко зна где се налази поменути бакарни натпис?

ДОБИТНИЦИ ЛЕГИЈЕ ЧАСТИ НИСУ ДАЛИ НАГРАДУ ГРАДА

Текст је ОВДЕ

ДРАГАНА ФИЛЧИЋ ДОБИТНИК ПРЕСТИЖНОГ ОРДЕНА ФРАНЦУСКЕ

Нашој Праховљанки, Драгани (Филчић) Војиновић, уручено је једно од најпрестижнијих француских признања - Витез у Легији за националну заслугу Француске. На њено одликовање су многи Праховљани толико поносни да се осећају као да су га и сами добили. И свако на свој начин жели да учествује у том лепом догађају који је озарио лица Праховљана, како оних у Прахову тако и оних, који попут саме Драгане, живе и раде у иностранству али су мислима у родном Прахову.
Текст о томе објавио је Блиц, можете га прочитати ОВДЕ, као и Завичај што можете погледати ОВДЕ.

Желим да овом приликом кажем неколико речи о Драгани, јер је познајем од њеног детињства. Свако ко Драгану познаје зна да је признање које је добила сигурно потпуно заслужено. А да је она особа која је увек спремна да помогне и изађе у сусрет, говори и следећи пример. Наиме, пре неких двадесетак дана обратио сам се Драгани да ми помогне у преводу са француског језика неких страница из Списа париског архива где се говори о великим борбама које су током августа и септембра 1810. године, дакле у време Првог српског устанка, вођене у Прахову. Драгана ми се врло брзо јавила и изразила да јој је драго што сам се ње сетио, а потом је изразила и задовољство што ће бити у прилици да на неки начин помогне у припреми монографије о Прахову, како је и сама рекла „нашег лепог Прахова“ које одавно заслужује да има своју монографију.
Нажалост, да је којим случајем то што је урадила у Француској урадила у својој земљи готово сам сигуран да овде одликовање не би добила, јер се у Србији људима тих квалитета ретко пружа прилика за већа друштвена признања. Драгане се сећам из времена када је осамдесетих година била активан члан тада најбољег фолклорног друштва у Крајини, Културно-уметничког друштва „Браћа Лазаревић“, била је ненаметљива, мирна, скромна и увек спремна да што боље одради део посла због којег је била ту. Играла је све кореографије, брзо учила а кореограф је на њу могао увек да рачуна јер никада није изостајала са проба или наступа, нити је за њу икад било препрека да заигра у свим кореографијама, а било их је осам. У једној години КУД Браћа Лазаревић је забележио чак 150 јавних наступа а Драгана је једна од ретких која је наступала на свим приредбама, од Румуније преко бројних места у Србији па до Аустрије и Швајцарске. А када се за гостовања у иностранству од Педагошке академије тражила дозвола за вишедневно одсуствовање са наставе за Драгану Филчић никада није било проблема, јер су о њој професори имали само најлепше речи и похвале. И ето, труд се исплатио. Драгана је на тој Академији очигледно добро научила методику рада са децом, како у школи тако и у ваншколском образовању.
Драгана је на најлепши начин у Француској, као једној од најразвијених европских земаља, пренела део нашег образовног система и показала да и Срби поседују вредности које се могу применити у Европи.
Браво Драгана, ти си понос Прахова и целе Србије!