АРХЕОЛОШКО БОГАТСТВО ПРАХОВА

Текст који следи објављен је у локалном листу "Крајина", 25. јуна 1982.године. Аутор текста Јован Пејкић, одговорни уредник листа "Крајина" Неготин

 

 

                                     

                         НАСТАВИЋЕ СЕ...

BIRAČKI SPISAK ZA DIJASPORU?

               Detaljnom analizom biračkog spiska na biračkom mestu Prahovo 50, članovi biračkog odbora su došli do

nesporne činjenice da u biračkom spisku 160 od 455 upisanih birača, živi i radi u inostranstvu. Isti se nikada, ili u neznatnom broju, odazivalo pozivu za glasanje a njihovi pozivi završavaju kod rođaka ili dostaavljača.

             Kada bi se iz biračkog spiska brisalo 160 birača realan birački spisak brojao bi 295 birača, a tada bi procenat izašlih na izbore bio 64%. Da bi se na sledećim izborima došlo do realnog procenta izašlih na izbore možda je moguće rešenje da se izmenom izbornog zakona omogući sastavljanje posebnog biračkog spiska građana koji žive i rade u inostranstvu (Birački spisak za dijasporu). Time bi bila ispunjena ustavna odredba da im je zagarantovano biračko pravo kao i svim ostalim građanim (ako se pojave na biračkom mestu), a razlikovali bi se samo po upisu u „Birački spisak za dijasporu“ (tako da mogu da glasaju u inostranstvu ili u Srbiji, zavisno od trenutka njihovog boravka);

ПРАХОВЉАНИ НА БРАНИКУ ДОМОВИНЕ

Листајући старе новине у "Времену" из 1932.године, нађох револуционарну групу Праховљана где бију битку да заштите уједињену Краљевину Југославију са свим њеним народима од некакве "Гвоздене гарде". Нисам знао каква је то гарда док у помоћ нисам позвао Википедију, која за сва наша незнања има одговор.
"Гвоздена гарда" је националистички покрет у суседној Румунији који је заговарао фашизам и смрт Јеврејима. Основао га је Корнелије Кодреану 24. јула 1927.године. Та фашисоидна политка добила је нажалост подршку 15,5% румунског гласачког тела па су до 1937.године били парламентарни покрет, који се између осталог може "похвалити" и убиством свог актуелног председника владе Јона Дуку.
Наши Праховљани, у та смутна времена нису завлачили главу у песак већ су смело дигли глас противу покрета "Гвоздена гарда", кога су новине објавиле под насловом:
"Глас из Крајине Хајдук Вељка", где кажу:
Посматрајући махинације нашег непријатеља преко прозора овог нашег југословенског дома, ми Праховљани, потомци Хајдук Вељка са плавог Дунава и златног Тимока, вечити будни стражари наше нације на крајњој источној тачци наше домовине, где се укрштају водени и суви путеви, као свагдашњи објективни посматрачи "живота и слободе", коју нам нуде наши непријатељи, у замену за наш мир и слободу, коју заиста уживамо, нисмо до данас реаговали на махинације нашег непријатеља у намери да нас понизи и компромитује, због чега нас је обузимала језа. Али, сада, на први позив наших патриотских снага "Југославијо, пробуди се...!, громким гласом узвикујемо да смо будни и спремни да поново за олтар ове наше државе своје животе дамо, баш као што је наш Крајинац Хајдук Вељко говорио: "Главу дајем али Крајину не дајем!". Ми Крајинци не тражимо од слепца очи, нити од готовине правимо вересију, јер добро знамо да туђинци никада не могу бити ковачи наше среће, већ ми сами!
Прахово, 17. јула 1932.године: Милош Д. Милетић, К. Михаиловић, деловођа, Станко С. Ануцојевић, општински писар, Илија Ристовић, Љубомир Крацановић, Ђорђе Г. Војиновић, Никола Б. Чучуловић, Витомир А Крацановић, Јован Ј. Богосављевић, председник, Јован С. Брандић, Благоје Стевановић, Станко Папалуцић, Витомир Челојић, Јован Џамбасовић, Александар Крацановић, Ђорђе А Крацановић, Ђорђе Петрикић, Јон Поповић, Коста Јанковић, Јон Петрикић, Петар Ђ. Каралић, Станко Џамбасовић и још многи други.
За више информације: О В Д Е 
      

УРБАНИСТИЧКИ ПЛАН УРЕЂЕЊА ПРИОБАЉА

Акција уређења плаже на Дунаву је еуфорично почела средином јуна. Оно што је урађено детаљно је приказано у низу видео снимака. Највећу подршку уређењу плаже дали су компанија "Еликсир" и председник оштине, Владимир Величковић. Летња сезона је прошла а шта ће се даље око плаже радити није познато. За озбиљнији рад и конструктивнију расправу око уређења плаже потребна су већа сазнања без којих било какве идеје и предлози на ову тему не би имали смисла. 

Зато је неопходно знати да је Прахово као насеље, поред Неготина, једино насеље које има утврђен План генералне регулације из чијих оквира не би требало одступати и било шта градити. Из Плана генералне регулације следе планови детаљнијих регулација свега што би се евентуално градило, примера ради сви производни погони Еликсира, лука  Прахово, асфалтирање улица, па тако и План детаљне регулације приобаља Дунава од ХЕ "Ђердап 2" до Луке Прахово.

 У Плану генералне регулације Прахова дате су опште смернице, из кога за ову прилику, због уочљиво већег интереса грађана издвајамо: Извод из Плана генералне регулације насеља Прахово, стр. 82, усвојен на седници Скупштине општине Неготин, 29.08.2014.г., који можете видети ОВДЕ, где се до детаља могу сагледати већ утврђена

 

                     Правила грађења на водном земљишту

Водно земљиште користи се на начин којим се не утиче штетно на воде и приобални екосистем и не ограничава права других, за:

                  1) изградњу водних објеката и постављање уређаја намењених уређењу водотока и других вода;

2) одржавање корита водотока и водних објеката;

3) спровођење мера заштите вода;

4) спровођење заштите од штетног дејства вода;

5) остале намене, утврђене Законом о водама („Службени гласник РС“, 30/10 и 93/12). 

На водом земљишту дозвољена је изградња:  

• обалоутврда са шеталиштем, 
• уређење плажа, 
  
• простора за одвијање активности риболоваца, 
• објекти намењени спортско-рекреативним и комплеметарним активностима:
•  шанк-барови, 
•  одморишта, 
•  просторије за опрему, 
• сојенице  и
• настрешнице (спратности П до Пк, максимално 30 м2, висине 7 м).

На кладовској плажи забележио сам симпатичну скакаоницу, коју заиста није тешко урадити а била би евентуално занимљива посетиоцима будуће праховске плаже, и одбојкашко игралиште у песку.

 

Позивам добронамерне људе који имају идеје или предлоге на тему уређења приобаља да их напишу у коментару или у поруци.

Упокојио се протојереј Живко Ковјенић

Епархија Бањалучка објавила је тужну вест, коју преносимо изворно:

Дугогодишњи приједорски свештеник протојереј Живко Ковјенић упокојио се изненада у ноћи између 28. и 29. септембра 2017. године у клиничко – болничком центру у Бања Луци због последица срчаног удара. Сахрана оца Живка обавиће се у недјељу 01. октобра 2017. године у Бања Луци на ребровачком гробљу. Заупокојена литургија и опијело биће служени у цркви Светога пророка Илије у Приједору са почетком у 9,оо часова и том приликом народ ће моћи да се опрости од свештенослужитеља Божијег оца Живка.

Биографија:
Отац Живко рођен је у селу Бочац, општина Бања Лука од оца Крстана којег су усташе заклале 1995 те је исти пронађен у масовној гробници у Мркоњић Граду и мајке Цвијете , рођене Смиљић- Завршио је богословију Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима 1975 године. Исте године је рукоположен за свештеника од епископа жичког др Василија. До 1989 године службује на подручју тимочке епархије а потом прелази у бањалучку епархију и бива постављен за свештеника у Приједору у којем остаје све до своје смрти. У браку са супругом Ружом има двоје дјеце: Славицу и Живадинку.

Ову изненадну и крајње неочекивану тужну вест из Преједора православни верници у Прахову примили су са великим болом и нескривеним искреним лепим сећањем на свештеника Живка, који је у Праховској парохији, у храму "Вазнесења господњег", службовао 12 година (1977-1989).