ЕКОЛОШКИ МИТИНГ 1989.

 Oвих дана екологија је у Прахову поново веома актуелна тема. На интерној телевизији приказан је снимак расправе о складишту фосфогипса, одржане у скупштинској сали општине Неготин 12.01.2015. Истовремено, не пропушта се прилика за подсећање на први (и једини) еколошки митинг, који је одржан испред ИХП Прахово давне 1989.године. Међутим, када су еколошки проблеми у питању, у прошлости је било много неправди и лажи, црно је називано белим, аргументи оправдано незадовољних мештана називани су "политиком". О екологији је морало да се ћути, јер у супротном следи отказ или смена са директорског, управничког или шефовског места, а неки од митингаша су постали "технолошки вишкови". За пример осталима! 
 На срећу, та времена су сада за нама. Дошла је демократија,  а са њом пробудила се и еколошка свест. Можда је то због тога што многи од нас више нису радници већ пензионери, а нашој деци челници ИХП-а сада не могу ништа, јер ионако већина живи у иностранству... У сваком случају, добро је да се о еколошким проблемима сада слободно разговара. 
  А у намери да „оправдам“ јасно изражено огорчење Праховљана, усуђујем се да после 25 година, захваљујући интернету, прикажем опхођење тадашњег руководства ИХП-а према Праховљанима: 

* Изабрана делегација МЗ-це, коју су чинила четири директора производних целина ИХП-а и један шеф службе, није била примљена на разговор. С ногу, на улазним вратима, речено им је „да су изневерили и да са њима нема шта да се разговара!“. 
 
* Савет МЗ-це доноси одлуку о организацији еколошког митинга и предузима све мере за његову успешну реализацију. Супротно томе генерални директор ИХП-а чини све да до митинга не дође. Први потез је уцена и тражење оставке послушника, па тако тадашњи председник Савета месне заједнице (и радник ИХП-а) одмах и неопозиво даје оставку на све функције у МЗ-ци:   

• 

• Пошто та врста притиска није заплашила све Праховљане, у ИХП-у следи неформални састанак са њима и „наредба“: „Смените скупштину и савет МЗ-це!“. Један наш мештанин (и пословођа у ИХП) у знак подршке свом генералном том приликом "храбро" је узвикнуо: "Друже директоре, моја њива на 100 метара од фабрике даје најбољи род!". Желећи ваљда да каже како су приче о загађености чиста измишљотина.
• 
  
  На ванредном збору грађана (са преко 300 људи) уместо оставки Скупштине и Савета МЗ-це одговор грађана је одлучно: НЕ!
  Генерални директор ИХП Прахово, схвативши да се од протеста, пред његовим вратима, не одустаје, преко "Информатора" поручује: РАДНИЦИ ИХП ТРЕБА ДА ВОЛЕ ОВУ ИНДУСТРИЈУ (у преводу: Треба да мисле као он, и да ћуте!).
  
  

  
  
  
  У "Информатору" ИХП Прахово, на два дана пре митинга, објављују се наслови:
  
  
  
  • Екологија само параван за напад на ИХП!
  • Сумпорна као у развијеном свету!
  • Гипс се више не излива на праховским њивама!
  • ИХП не загађује воду у селу Прахову!
  • Руже ветрова супротне селу!
  • ИХП наставља улагање за заштиту животне средине!  
  На крају и једна анегдота.  На само пола сата пре митинга, новинар листа "Крајина", обратио се председнику одбора за организацију митинга молбом да погледа захтеве грађана из његовог припремљеног говора. Пошто је добио припремљени говор, новинар, уз извињење, одлази до свог аута да "препише захтеве мештана". Митинг почиње и чланови организационог одбора тада схватају да новинара нема нигде. Срећом да је ташна са копијама припремљених говора била ту па је председник уместо са оригинала говор прочитао са копије.
  А по чијем су налогу новинари "Крајине" писали текстове (и крали говоре), показује касније објављени текст, који можете прочитати у наставку.
• 
  
  
  
  
  
  

Прахово: Против изградње нове депоније

Мештани крајинских села незадовољни намером да се изгради складиште фосфогипса поред њихових њива. Контаминирано више од 100 хектара плодних ораница. „Еликсир“ би поставио заштитну фолију. Цео текст можете прочитати ОВДЕ.

Извор: Вечерње Новости

СЛУЧАЈ ПРАХОВО

Заменик директора ИХП Еликсир Прахово д.о.о., Бранко Марковић, у разговору са редакцијом портала East Side одговарао је на питања у вези планиране изградње новог складишта фосфогипса на подручју Прахова, које би требало да обухвати површину од 46,5 ха за фосфогипс и 12 ха за депонију пепела. Разговор са Бранком Марковићем можете прочитати  ОВДЕ.
ES портал је на исту тему данас објавио и текст под називом "Случај Прахово - Некад и сад" који можете прочитати ОВДЕ.

ДЕПОНИЈА ФОСФОГИПСА НЕПРИХВАТЉИВА ЗА МЕШТАНЕ ПРАХОВА И РАДУЈЕВЦА

Презентацији Студије о процени утицаја на животну средину, пројекта складишта фосфогипса, чија би изградња требало да почне идуће године, присуствовао је велики број мештана Прахова, Радујевца, Самариновца. Детаљније о томе ОВДЕ.

Преузето са  портала  eastside.rs

РЕТРОСПЕКТИВА

Налазимо се на самом крају године, и прави је тренутак да се подсетимо значајнијих збивања у 2014. години.

У години за нама интензивно су разматрани планови детаљне регулације Прахова као насеља, и хемијске индустрије као његовог неодвојивог дела. (ОВДЕ)

Одржани су и републички избори, самим тим и бројне промоције странака. Највеће поверење Праховљана (подсећамо) добила је Српска напредна странка са 376 гласова, што је три пута више од Социјалистичке партије и њених 136 освојених гласова. (ОВДЕ)

Прахово је у протеклој години, захваљујући средствима „Еликсира“,  добило нови и лепше уређени центар насеља. (ОВДЕ)  Уређена је и зграда „пословног центра“ (дома културе) новом фасадом, лимаријом, столаријом и унутрашњим уређењем канцеларијском и другом опремом.
На тек изграђеној фекалној станици нажалост су забележене прве пукотине, док су нас надлежни уверавали да је све под контролом извођача и одговорних у месној заједници. Но када се у септембру део фекалне станице стропоштао у Дунав  званичних оглашавања или саопштења на ту тему није било.
 Градња секундарне канализације, започета је у фебруару а окончана последњих дана децембра са уградњом 6 помоћних пумпних постројења и претходном уградњом нешто мање од 300 кућних прикључака. То није била једина активност. Крпљене су и ударне рупе на асфалтираним улицама у насељу, комплетно је асфалтиран центар насеља а водила се и вишедневна борба са поплавама у насељу које су незабележене у дугој прошлости насеља.  Септембарске поплаве демантовале су помисао да је Прахово на високо уздигнутој речној тераси са 62 метара надморске висине безбедно од поплава. Бујица је однела део фекалне станице и пруге, потопила нека домаћинства смештена у некадашњим „барама“ тј. остацима римских канала, неке њиве у потесу „Балта“ постале су права језера баш као и фудбалско игралиште. (ОВДЕ)

Школа је у протеклој години забележила изузетне активности. Санација школске зграде урађена је средствима општинског буџета у износу од 1.650.000 динара, а донацијом „Еликсира“ преуређена је школска чесма. Нажалост још увек није испуњено обећање да ће се асфалтирати школска игралишта, али се искрено надамо да обећање неће бити "узалудно радовање“. (ОВДЕ)

Фудбалери „Дунава“ су ове године, осим окупљања љубитеља спорта на лепо уређеном фудбалском игралишту, па и оних које спорт много не занима, приредили и нешто више од тога. Они су ове јесени прваци новоформиране Зоне „Исток“.  (ОВДЕ)

Поред догађаја везаних за деловање друштвених, привредних и комуналних организација током 2014.године пажњу су привлачили и ванредни догађаји чији су креатори групе грађана и појединци. Једно од тих је колективно венчање двадесетак старијих брачних парова из Прахова и суседних насеља у праховској цркви, којима је кумовао познати хармоникаш Миша Мијатовић, што су пропратиле велике новинске и медијске куће попут Б92. (ОВДЕ)

Телевизија Бор емитовала је посебну емисију снимљену у Прахову, „Село, млади, спорт“ (ОВДЕ), док је ТВ Исток емитовала посебну једночасовну емисију у серијалу „Село некад и сад“ (ОВДЕ).

На крају ове ретроспективе можемо закључити да је и у 2014. години у Прахову било активности, чиме свакако можемо бити задовољни, али уз једну малу примедбу. Поручио бих надлежнима у организацијама и институцијама система да се до ДОБРЕ оцене о њиховом раду испречила чињеница у коју они, или не верују, или не желе да је прихвате као реалност, а то је потпуно одсуство правовремене, потпуне и објективне информисаности грађана, као и транспарентности у раду, упркос чињеници да у Прахову осим што постоји систем кабловске телевизије постоји и огласна табла на којој никада није истакнуто ни једно обавештење о раду месне заједнице, а постоји и могућност брзог и ефикасног информисања путем интернета. 
 Давно је неко рекао „ЗАБОРАВЉЕНО ЈЕ СВЕ ШТО НИЈЕ ЗАПИСАНО, ЈЕР ШТО НИЈЕ ЗАПИСАНО - КАО ДА СЕ НИЈЕ НИ ДОГОДИЛО!“   

ПРИЧА О ДУНАВУ

 "Зими, може бити тешко наћи залогај хране дуж доњег Дунава. Неравним, споредним путем који води до мале, лоше одржаване, речне луке Прахово, у Источној Србији, стиже се до једне пастелно осликане биртије која се зове "Крај света" - што је назив који одговара пустом и хладном окружењу. Како се испоставило, овај ресторан, као и други у овој области, осликава заосталу економију која овде преовладава већим делом године." Овако аутор Нил Мекдоналд почиње чланак објављен пре три  године у једном од најугледнијих светских часописа,  британском "Тhe Financial Times". (OВДЕ) Чланак говори о неискоришћености огромног економског потенцијала који Дунав пружа, посебно у Србији. 

"Место (Прахово) оживи, мештани кажу, само у летњим месецима, када се хиљаде гастарбајтера врати из богатијих земаља Европске уније, као што су Аустрија и Немачка.  Ненад Гавриловић, директор маркетинга хотела "Ђердап" у Кладову, на неких 50 км узводно од Прахова, каже да скоро четвртина становништва општине од 30.000 становника ради у иностранству. "Када дођу кући настане бум. Тада сви ресторани раде, а ту су и свадбе", објашњава он. Али до тада многе куће, па и оне највеће и најбогатије, изгледају сабласно и беживотно. У неким селима дуж доњег Дунава, више од половине становништва ради у иностранству.
Друга по дужини река Европе, дуга скоро 3.000 км од Немачке до Црног мора, требало би да омогући економско издржавање људима који живе дуж њених обала. Уместо тога,  Дунав је жалосно неискоришћен, што додатно ометају спрудови и потопљени бродови - а у српском потезу, све је то зачињено и неексплодираним убојитим средствима. Река Рајна нпр. пренесе око 330 милиона тона терета годишње, а Дунав 50 милиона, каже Манфред Сац, генерални директор „ProDanubeInternational“. "Постоји одличaн навигациони оквир за Рајну, што са Дунавом није случај. То је ситуација која може, и мора, бити побољшана ", каже он.


Фотограф Мат Лутон путовао је деоницом некада моћног пловног пута и направио серију фотографија, објављених том приликом у "The Financial Times".

 

...

СИЛОСИ ИЗ БАЈКЕ

У „златно доба крајинске пољопривреде“, силос на обали Дунава, на улазу у луку Прахово, важио је за важан, стратешки добро постављен привредни објект.
90-тих година тај исти силос постаде руина, скоро потпуно уништена грађевина, промашена инвестиција...
Међутим, наду да можда није све изгубљено дао је текст „Агропреса“ (Удружења новинара за пољопривреду), под насловом „Дунавски силоси пшенице“ објављен пре четири године (ОВДЕ), у коме је објављена фотографија некаквих силоса из 22.века, или боље речено „силоса из бајке“. На крају текста за пољопривреднике Неготинске крајине лепа и охрабрујућа порука: „Објекат се налази у фази генералне реконструкције. Предузеће „Дунавска транспортна логистика“ позива све заинтересоване фирме да учествују у радовима“.

На управо снимљеној фотографији (11.12.2014) јасно је да на високо уздигнутом силосу, видљивом са било ког места низијског дела Неготинске Kрајине, није било никакве реконструкције. Нажалост данас је још већа руина, него што је био 27.12.2010.године, када се огласио „Агропрес“.

После 4 године узалудног очекивања и надања, намећу се питања:

-    Шта би са Дунавским силосом?
-    Није ваљда да се за 4 године није јавио ниједан грађевинац ?
-    Да није можда и овде неко „одрадио“ лепе планове, подигао кредите и нестао?
-    Ко је заправо власник „Дунавске транспортне логистике?  и
-    Јесмо ли ми све ово сањали, или нас је неко жедне превео преко Дунава?