Тражећи на интернету све што има везе са Праховом, наишао сам на новинске написе о изложби венчаница из 19.века, на којoj је посебно била истакнута венчаница из Прахова. Знајући да је до 1895.године у Србији постојало још једно Прахово, за више информација о поменутој венчаници обратио сам се директно Музеју примењене уметности у Београду где сам, уз захвалност што се интересујем за колекцију венчаница, врло брзо добио одговор и потврду да једна од девет венчаница из њихове колекције потиче управо из нашег (Крајинског) Прахова. Љубазан одговор добио сам од госпође Драгиње Маскарели, више кустоскиње Одсека за текстил и костим Музеја примењене уметности, која ми је пружила следеће занимљиве податке:
„Венчана хаљина, инв.бр.5207, набављена је 1955.године од Јелке Милошевић из Београда. Забележено је да је шивена за венчање њене бабе у Прахову крајем XIX века (око 1890 године). То су, нажалост, једини подаци које имамо о предмету. Хаљина је, иначе, типична за моду времена у коме је настала: кројена из два дела: блузе и сукње, укројена у струку, са тзв. "шунка" рукавима....
Хаљина је била излагана на изложби „Венчане хаљине у Србији у другој половини XIX и почетком XX vека из колекције МПУ“ која је одржана 2011.године у музеју. Такође, публикована је исте године у Зборнику Музеја примењене уметности (на стр. 7) http://www.mpu.rs/srpski/izdavacka_delatnost/fajlovi/zbornik-mpu-07-2011.php, а 2005.године, поводом 55 година рада музеја, у монографији „Музеј примењене уметности од 1950-2005“. Још 1980.године била је излагана на изложби „Градска ношња у Србији током XIX и почетком XX века” и публикована у пратећем каталогу, чији је тираж распродат. Такође доступна је и на порталу „Europeana Fashion“ www.europeanafashion.eu, у питању је европски пројекат дигитализације модног наслеђа у коме Музеј примењене уметности учествују од марта 2012. као један од 22 партнера из 12 европских земаља“. Све ово представља несумњиву потврду да је Прахово, иако на крајњем истоку Краљевине Србије, ипак било део грађанског друштва које се крајем 19.века приклањало европској моди. А како су детаљније информације о самом власнику венчанице непознате, овим путем позивам све који било шта знају о породици Јелке Милошевић да се јаве коментаром на блогу или мејлом на:tv_miki@yahoo.com.
Како
је и најављено, данас су радници Предузећа за путеве из Зајечара у
центру насеља започели припреме за асфалтирање главне улице испред
платоа Дома културе, које ће се највероватније обавити у суботу 9.
августа.
Изградња
секундарне мреже фекалне канализације са прикључењима корисника је ових дана
интензивирана. Са потенцијалним корисницимадо сада је склопљено преко 200 уговора, а 160 домаћинстава је већ прикључено.
Према
информацијама добијеним од чланова савета МЗ, „Девикс“ из Лазаревца неће напустити
радилиште све док и последњи заинтересовани корисник не буде прикључен на канализацију. Обим до сада изведених радова је достигао цифру од 20
милиона динара, а исплата финансијских обавеза тече према уговореној динамици. Изјаве појединаца да нема довољно финансијских средстава, те да недостају канализационе
цеви, бетонски шахт-елементи и поклопци су произвољне и нетачне, као и дезинформације да један део насеља (ка Дунаву) неће бити прикључен како би се наводно избегло постављање посебних пумпи за отпрему отпадних вода на већу висину. Једно такво пумпно постројење је већ дуже време у функцији и његово функционисање се показало поузданим па ће се због наметнутих околности број пумпи повећати и у другим деловима насеља.
Средствима Фонда за грађевинско земљиште наредних дана ће се попуњавати ударне рупе на асфалтираним
улицама у насељу и комплетно асфалтирати део главне улице у самом центру насеља.
Пољопривредна
задруга Прахово откупила је током јуна и јула од
пољопривредника из Прахова, Радујевца,
Самариновца, Милошева, Душановца, Дупљана, Мале Каменице, Михајловца, Слатине,
али и других насеља, око 400 вагона меркантилне пшенице. Упркос неочекивано
добром приносу, пшеница је ове године
лошијег квалитета што је на откупном месту утврђивала неутрална специјализована
организација.
У просторијама
општинске управе у Неготину 25. јула
2014.године одржана је јавна седница
Комисије за планове, на којој су разматране примедбе и сугестије на План
генералне регулације за насеље Прахово. Примедбе је дало више
појединаца, еколошко удружење и пољопривредна задруга, од којих је мањи број прихваћен, неке су узете у разматрање делимично, док је за примедбе евентуалне заштите културних добара потребна израда посебне Студије овлашћене институције. Оно што је у овом поступку поражавајуће јесте одсутност грађана који за поменуте активности јесу заинтересовани, али нажалост недовољно
информисани иако у данашње време постоје добри услови за правовремену и потпуну информисаност.
Колективна венчања нису новост. Ипак, једно необично одржано је и селу Прахово код Неготина, где су се у цркви венчала 23 пара. Већина младенаца старија је од 55 година.
Да и после вишедеценијског брачног живота љубав може да буде подједнако јака као и на почетку брака говори пример младенаца из села Прахово који су одлучили да се венчају још једном, и то у цркви.
Међу 23 нововенчана пара најмалђи су супружници Чогић који су се у општини венчали пре 33 године.
Још једна специфичност овог несвакидашњег венчања је то што су сви младенци имали једног заједничког кума.
После венчања младенци, како традиција налаже, одлазе на свадбено путовање и то - сви заједно.
(Извор: Б92)
У тексту под називом „Кич краси центар Прахова“ објављеном на овом блогу пре три године, било је речи о бахатости, неукусу, нестручности и незнању приликом уређивања центра Прахова 1998.године. Намера је била да се укаже на чињеницу да управо централни део сваког насеља највише говори о самом насељу и људима који ту живе, те да је центар Прахова као такав заправо наша слика и прилика.
Управо зато радује чињеница да „кич више не краси центар Прахова“, а на чему треба честитати садашњем руководству МЗ-це јер су, за разлику од ранијих савета, показали довољно разумевања и одговорности и уз помоћ стручног ангажовања Завода за урбанизам из Неготина и „Еликсира - ИХП“ Прахово (без чије финансијске помоћи читав пројекат не би било могуће реализовати), допринели да наше Прахово буде бар мало лепше. Јер сада уместо суморног и једноличног бетона и балустера, неугледних жардињера са самониклим коровом (чак и по којом амброзијом), полупаних уличних светиљки, поломљених клупа и скученог простора, центар Прахова има сасвим другачији изглед.
Поред лепо укомпонованих бетонских плоча, проширеног паркинг простора, центар красе нови калделабри, клупе, уређен простор око споменика палих бораца, проширен пензионерски клуб и уграђена нова лимарија и столарија на згради Дома културе. Простор је ограђен украсним куглама чиме је спречено недозвољено паркирање а за бициклисте постављена два држача бицикли.
За пушаче су постављене пиксле изнад самих корпи за отпатке, које је лако одржавати, а један од најлепших детаља јесте нови постамент са бистом Вука Караџића за који је посебне донације издвојио Јовица Брзуловић, под чијим су надзором и изведени радови.
А како је у прошлости било лоших поступака бахатих појединаца и алкохолисаних вандала (последњи такав случај се десио прошле недеље кад је разбијено стакло на продавници), има и предлога да треба поставити видео надзор или веб-камеру и тако спречити да се сличне ствари дешавају у будућности.
