ИЗМЕШТЕНА КИШНА КАНАЛИЗАЦИЈА

На крају Дунавске улице, којом се стиже до средње чесме, ових дана је прикупљеним средствима грађана и уз ангажовање механизације „Водоградње“ из Зајечара измештена одводна цев (пречника 800 милиметара), тако да атмосферске воде неће више изазивати одроњавање тла, чиме је заштићена бетонска стаза као и више водоводних цеви којима се водом из хидрофорских постројења напаја око 50 домаћинстава и Дом културе. Водоводне цеви за домаћинства су сада осигуране, али је водоводна цев којом се напаја Дом културе услед одроњавања стигла до средине депоније.

УРЕЂЕЊЕ СРЕДЊЕ ЧЕСМЕ

Неколицина заљубљеника у лепоте дунавске обале у Прахову последњих дана је своје слободно време посветило делимичном уређењу чесме, познате као "средња чесма", запуштене и обрасле у коров и самоникло дрвеће. До чесме се сада лакше долази јер је све очишћено, али би за потпунију адаптацију и улепшавање била потребна додатна финансијска улагања, пре свега за набавку цемента, а радове би поново извели добровољци без накнаде, којих на нашу срећу има довољно.
На месту данашње чесме у римско доба био је посебно уређен извор, а пре уређења чесме 1925.године, на њеном месту је постојала мања чесма на чијим темељима је, средствима од бродске таксе у праховском пристаништу, изграђена садашња чесма. За њену изградњу ангажовани су мајстори из Видровца, непосредну помоћ пружао им је Витомир Тодосијевић из Прахова, док су радове изводили мештани такође добровољним радом.
Приликом изградње чесме на горњој плочи био је урађен посебан отвор са бетонским поклопцем, чиме је било омогућено да се приликом високих водостаја вода из чесме извлачи као из бунара. Непосредно пред Други светски рат (1940.г.) Немци из Бесеребије су кроз горњи отвор поставили пумпу којом се преко површинских металних одводних цеви постављених по улицама Прахова снабдевао тадашњи логор бесерабијских Немаца, изграђен од дрвених барака на простору од задружног дома до железничке станице Прахово.

ИЗБОР ПОПИСИВАЧА ФАРСА!

Јавни позив грађанима за учешће у попису становништва у својству пописивача (који ће се у Србији спровести од 1–15. октобра 2011.) прихваћен је као добра вест, пре свега због лепо замишљене објективности у избору пописивача, јер се свим заинтересованим грађанима пружа једнака шанса, што на претходним пописима није био случај. Да подсетим, некада је пописиваче бирао Савет МЗ-це и то су углавном били сами чланови савета или њихови укућани.
Овога пута није требало да буде тако, већ су сви заинтересовани грађани наводно добили прилику да буду пописивачи, а затим је предност у избору требало да имају они који испуњавају одређене услове. Међутим, сада када је поступак завршен, пописивачи изабрани и њихова имена објављена, сасвим је јасно да се неко поново "добро снашао" и да ако је нешто у овогодишњем попису лепо замишљено, то је онда ПРЕВАРА. И не само то...
Сва је прилика да ће овогодишњи попис становништва (у ери компјутера и интернета) бити само "тачан збир нетачних података", с обзиром да ниједан од изабраних пописивача не испуњава услов без кога нема квалитетног пописа, а то је онај пети по реду објављени услов „да кандидат добро познаје терен, тј. да станује на територији насеља за које се пријављује“. Од седморо изабраних пописивача бар петоро њих вероватно никада није ни боравило у Прахову. Оно преостало двоје изабраних пописивача су такође лоши познаваоци терена јер један од њих се одавно иселио из Прахова, а други се ту настанио недавно.
Било би добро да господа из Пописне комисије општине Неготин и Републичког завода за статистику одговоре на питање: „На који је то начин утврђено да изабрани пописивачи за попис у Прахову добро познају терен, кад од њих седморо само двоје има неке везе са Праховом, док ће осталима инструктори морати прво да покажу где се Прахово налази? Али ни то није довољно, јер чак ни та два изабрана пописивача немају појма од кога могу да сазнају податке о Праховљанима који живе у иностранству, а њих је НАЖАЛОСТ највише!
А када кажем да ће овогодишњи попис бити "збир нетачних података" (кад је Прахово у питању), имам у виду три чињенице. Прво, више од 50% становништва Прахова уопште не живи у Прахову, друго, највећи број мештана присутних на попису (баба и деда) јесте у таквим годинама да неће моћи пописивачима да пруже тачне податке ни о себи, а камоли о члановима своје породице који живе у иностранству. И треће, сигуран сам да до миле воље можете слати писмена обавештења о обавези јављања пописним комисијама (члан 27. Закона о попису становништва Србије) не једном него више пута, они ће их можда и прочитати идуће године кад дођу на УРЛАП!

ЧУКИН КРАК

"Водоградња" из Зајечара укопава последње метре цевовода канализације, према Кусијаку "ла Кокинце" (што можете видети у прилогу). У пројекту канализације то је тзв. крак број 70, а неки га људи у селу иронично називају "Чукин крак". Распитујући се зашто је то Чукин крак, одговор нас доводи до оних што у новинама изјавише „ДА У БЕЧУ РАДЕ А ПРАХОВО ГРАДЕ“ , обећавају да ће „ПРАХОВО БИТИ ЕВРОПСКО СЕЛО“ и поручују да се „БЕЗ ДИЈАСПОРЕ У ПРАХОВУ НИШТА НЕ ОДЛУЧУЈЕ!“. Оних што се сликаше за новине и то више пута. У страху да се њиховим парама не гради канализација лично за Драгана Дрондића, званог Чука, одлучише да обећану суму новца (од око 10.000 евра) ипак не скупљају, јер би се тим новцем градила канализација за Дрондића, "а то стварно није поштено".
А да ли је та прича реална или је само изговор најбоље показује податак да би се, кад би то било могуће, већ сутра на канализацију прикључили: Дејан Караљиу, Воја Цâку, Душан Стојана, Фила Боса, Зоран Кицоран, Биша Кокинце, Миле Маристанчу, Неша Дронда, Чеда Цуркâ, Драган Чука, Таљика Наврка, Момче Бобок, Драгослав Бурића, Душица Јоновић, Бора Тка и Горан Васа. "Чукин крак" (који је сада на срећу завршен парама из општинског буџета) би дакле служио свим породицама на западном крају насеља.
А ако икада наши људи у Бечу прикупе те обећане евре готово је извесно да ће исти бити усмерени на изградњу станице за пречишћавање отпадних вода крај обале Дунава, а њу ће користити сви будући корисници канализације.

ДУНАВ ПРЕТПОСЛЕДЊИ

У прва три кола такмичења у Поморавско-Tимочкој лиги фудбалери „Дунава“ доживели су два пораза, у Мајданпеку где су од бившег друголигаша поражени са 2:0 и Параћину од екипе „Јединства“ са резултатом од чак 6:1, док су само један бод остварили играјући нерешено (2:2) у Прахову са екипом „Жупе“ из Александровца.
После овако слабог старта екипа „Дунава“ заузима претпоследње 15. место на табели Поморавско-Tимочке лиге.
У наредном колу Дунав гостује екипи „Рембаса“ у Ресавици.

КИЧ КРАСИ ЦЕНТАР ПРАХОВА

Када је у пролеће 1987.године академски вајар Станислав Гранић започео рад на изради бисте Вука Караџића, његов захтев је био да дође у Прахово и види место где ће биста бити постављена. Тадашње руководство МЗ-це га је дочекало и испред новог дома културе му показало место на коме се биста Вука Караџића данас налази, у травњаку десно од улаза у Дом културе. Гранић је, када је видео где је планирано место за бисту, одмах рекао: "Моја биста неће стојати на том месту! Нађите другог вајара!"
Након краћег убеђивања, присутнима je објаснио: "Вук Караџић је био човек из народа. Његова висина је била 176 сантиметара, и мој услов је да његова биста буде постављена на постамент те висине и то на средини платоа, између два улаза у зграду дома културе, који носи његово име. Тако ће он у свим догађајима који се буду овде дешавали, симболично бити са народом".
Уметници јесу помало чудни и на своју руку, али је тада његова реч превагнула, политика је уступила место уметности и постамент је маја 1987.године био урађен, а дан пре отварања новог дома културе 22. маја исте године биста је била постављена на постамент, и њу је приликом свечаног отварања открио тадашњи председник општине Љубиша Добрић.
Много година касније је неко ново руководство МЗ Прахово, не консултујући притом ама баш никог (иако су скоро сви носиоци градње дома културе још увек живи) и не поштујући захтеве вајара Гранића, бисту Вука Караџића за један дан изместило ''ван народа''. Али то и не би било тако страшно, да се на томе завршило. Ти исти руководиоци, потпуно оперисани од доброг укуса (а о интелигенцији да не причамо), уместо зелених парковских површина оковаше Вука Караџића са свих страна бетоном, по угледу на своја дворишта. Изградише и ''спомен чесму'' и на њој су чак планирали да уклешу своја имена, тек да уђе у историју да су управо они те 1998. године (туђим парама) саградили сеоски водовод. Они и данас верују да је водовод лично њихов, јер без њихове сагласности нема прикључења нових корисника на ''њихов водовод''.
А славина из те јавне чесме излази из уста Луцифера лично, а уместо замишљених зелених површина, цвећа и засада украсног дрвећа, новокомпоновани политичари на све стране начичкаше бетонске балустере (и то криве да кривљи не могу бити) а хортикултура је високо поникла амброзија. Коров над коровима, као ђаво над ђаволима. А путнику намернику уклесане речи поруке: ''Путниче намерниче, пре него што пођеш..стани, попиј чашу воде са чесме за чију су се градњу побринули неимари села...'' Права поезија.
Али, нису они криви што сада центар Прахова тако изгледа, јер то је ниво њиховог схватања прошлости, традиције и осећаја за меру и естетику. Центар насеља је њихова слика и прилика. Криви смо ми, што смо то дозволили.

НЕЗАКОНИТО АНКЕТИРАЊЕ КОРИСНИКА ВОДОВОДА

Савет МЗ Праховo већ неколико година спроводи писмено изјашњавање корисника водовода о измени члана 27. уговора o заједничком инвестирању изградње водовода, који је месна заједница 1998.године склапала са свaким корисником појединачно.
Ако се поступак писменог изјашњавања сагледа са правног аспекта намеће се неколико логичних питања. Прво, колико је то разумно решење ако се има у виду да по најновијим законским прописима писмено изјашњавање грађана више није могуће? Ако ће се корисници водовода, као до сада, писмено изјашњавати, по ком ће се Закону то спроводити? Друго, како се то о неком заједничком проблему може изјашњавати само једна група грађана, у овом случају само садашњи корисници водовода у Прахову, а не сви пунолетни мештани? Ако пак корисници водовода сматрају да су они његови власници, шта ће им онда месна заједница, која је пред законом инвеститор и власник водовода?
Ако је намера Савета МЗ била да се на тај начин избегну евентуални приговори од стране неких грађана (јер је тако одлучила већина а не Савет) та је намера пре доношења закона била оправдана, али ако се писмено изјашњавање спроводи у оквиру утврђених правних норми (који ипак важе у Србији) онда је то губљење времена и непотребно ангажовање анкетара.
Водовод је основно средство МЗ Прахово, а бригу о имовини месне заједнице води Савет као легитимно изабрано представничко тело грађана. Према томе, одлуку о прикључивању нових корисника на водовод доноси Савет МЗ, и са сваким будућим корисником склапа потпуно нов кориснички уговор који уопште не мора да садржи спорни члан 27. старог уговора, јер у новим околностима треба да се дефинишу и нови уговорни односи.
Незадовољни стари корисници водовода би у том случају могли да своја права потраже преко суда (у складу са одредбама Закона о облигационим односима) и то тако да суду прикажу како су то њихова права угрожена, за што би морали да понуде добру аргументацију. Али они у овом случају уместо аргумената могу да понуде само елементе себичности, неразумевања, мржње и мањка одговорности.
С обзиром да би се средства од будућих корисника (у приближној вредности од око 25.000 еура) усмерила на боље снабдевање свих корисника (и старих и нових), они би у том случају били без аргумената и суд не би могао да донесе пресуду којом би се грађани лишили основних права на воду коју пију и ваздух који дишу.
Корисницима водовода, између осталог, треба да је јасно да „њихов водовод“ постављен по средини сеоских улица које нису само њихове, да су за изградњу водовода добијена средства Републике и Општине, која сигурно нису дата само њима већ свим Праховљанима, те због тога треба настојати да у коришћењу водовода сви грађани буду равноправни а не подељени на старе и нове, што је погубна месна политика која је Прахову као насељу већ нанела велике штете у прошлости.
Ако било која од ових тврдњи није тачна, молим посетиоце блога да слободно изнесу аргументе који доказују супротно, јер бих заиста волео да их чујем.

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ НЕГОТИН

Уверен сам да је мали број људи прочитао просторни план општине Неготин, кога је скупштина општине разматрала и усвојила 11. јула, те сам зато одлучио да читаоцима блога представим најбитније детаље из тог плана.
Завод за урбанизам у Неготину је уз стручну помоћ Географског института из Беoграда прикупио и сагледао тренутно стање у нашој општини и предложио најповољнија решења за уочене проблеме. У поменутом плану приметна је јасна разлика између Прахова и других насеља када је у питању заштита животне средине, јер је Прахово јасно означено као подручје са загађеном и деградираном животном средином. Сам град Неготин је означен само као потенцијално угрожено подручје, што је битна разлика. Загађење подручја Прахова је такво да има негативне утицаје на човека, биљни и животињски свет.
За Праховљане је такође занимљив планирани развој путног саобраћаја, у коме се истиче изградња аутопутског коридора Ниш–Зајечар–Ђердап 2 (после 2014.године) и ревитализација и модернизација једноколосечне пруге Ниш–Зајечар–Прахово и прикључење на коридор 7 (Рајна – Мајна – Дунав), чија је дужина 3.505 км. У склопу железничког саобраћаја помиње се могућност повезивања Прахова са румунском железницом, а потом и спајање са железницом Бугарске код Мокрања, чиме би се добила железничка веза значајна за читав регион. У том склопу је и решавање питања граничног прелаза "Ђердап 2". Код прикључења на дунавски коридор 7 све снаге требало би да буду усмерене на јачање капацитета луке Прахово изградњом терминала, не само за расуте терете већ и за генералне и течне терете.
Развојем и изградњом гасовода предвиђана је траса Вражогрнац–Неготин–Прахово са само две мерно регулационе станице у општини Неготин, у Неготину и Прахову.
За нас је значајна и планирана изградња три марине дуж дунавског коридора, у Михајловцу, Прахову и Радујевцу.
Пољопривредна производња у Прахову је у просторном плану приоритетна како због већ изграђеног пилот система за наводњавање тако и због квалитета обрадивих површина, која су бонитета три прве класе. У том смислу је истакнуто да таквом земљишту највише погодује повртарска производња, а подручје у коме је присутна гајњача (од Прахова до Радујевца) је веома погодно за виноградарску производњу, чему посебно доприносе и температуре веће од 5 степени које у Крајини просечно трају 8,5 месеци годишње. Из тих разлога дата је препорука интензивирања градње секундарне мреже система за наводњавање, хладњача и капацитета за прераду поврћа.
Осврт на просторни план општине Неготин, када је Прахово у питању, треба завршити препоруком да што пре треба приступити изради студије о загађености и изради конкретних планова заштите од евентуалних акцидентних појава, с обзиром да крај самог насеља своју делатност обављају два евидентно велика загађивача, ИХП Прахово и инсталација нафтиних деривата „Југопетрола“.