Савет МЗ Праховo већ неколико година спроводи писмено изјашњавање корисника водовода о измени члана 27. уговора o заједничком инвестирању изградње водовода, који је месна заједница 1998.године склапала са свaким корисником појединачно. Ако се поступак писменог изјашњавања сагледа са правног аспекта намеће се неколико логичних питања. Прво, колико је то разумно решење ако се има у виду да по најновијим законским прописима писмено изјашњавање грађана више није могуће? Ако ће се корисници водовода, као до сада, писмено изјашњавати, по ком ће се Закону то спроводити? Друго, како се то о неком заједничком проблему може изјашњавати само једна група грађана, у овом случају само садашњи корисници водовода у Прахову, а не сви пунолетни мештани? Ако пак корисници водовода сматрају да су они његови власници, шта ће им онда месна заједница, која је пред законом инвеститор и власник водовода?
Ако је намера Савета МЗ била да се на тај начин избегну евентуални приговори од стране неких грађана (јер је тако одлучила већина а не Савет) та је намера пре доношења закона била оправдана, али ако се писмено изјашњавање спроводи у оквиру утврђених правних норми (који ипак важе у Србији) онда је то губљење времена и непотребно ангажовање анкетара.
Водовод је основно средство МЗ Прахово, а бригу о имовини месне заједнице води Савет као легитимно изабрано представничко тело грађана. Према томе, одлуку о прикључивању нових корисника на водовод доноси Савет МЗ, и са сваким будућим корисником склапа потпуно нов кориснички уговор који уопште не мора да садржи спорни члан 27. старог уговора, јер у новим околностима треба да се дефинишу и нови уговорни односи.
Незадовољни стари корисници водовода би у том случају могли да своја права потраже преко суда (у складу са одредбама Закона о облигационим односима) и то тако да суду прикажу како су то њихова права угрожена, за што би морали да понуде добру аргументацију. Али они у овом случају уместо аргумената могу да понуде само елементе себичности, неразумевања, мржње и мањка одговорности.
С обзиром да би се средства од будућих корисника (у приближној вредности од око 25.000 еура) усмерила на боље снабдевање свих корисника (и старих и нових), они би у том случају били без аргумената и суд не би могао да донесе пресуду којом би се грађани лишили основних права на воду коју пију и ваздух који дишу.
Корисницима водовода, између осталог, треба да је јасно да „њихов водовод“ постављен по средини сеоских улица које нису само њихове, да су за изградњу водовода добијена средства Републике и Општине, која сигурно нису дата само њима већ свим Праховљанима, те због тога треба настојати да у коришћењу водовода сви грађани буду равноправни а не подељени на старе и нове, што је погубна месна политика која је Прахову као насељу већ нанела велике штете у прошлости.
Ако било која од ових тврдњи није тачна, молим посетиоце блога да слободно изнесу аргументе који доказују супротно, јер бих заиста волео да их чујем.
Нема коментара:
Постави коментар