ПРИЧА О ШКОЛСКОЈ СЛАВИ, СВЕТОМ САВИ

Сваке године 27. јануара цркве су пуне верника, a у школама је посебна радост. Тога дана се у свим школама у Србији, Републици Српској и Црној Гори слави школска слава – Свети Сава. 

Прва помисао о Светом Сави као школској слави јавила се код Срба изван Србије, у фрушкогорском манастиру Кувеждину, тада у Аустроугарској, а прва прослава Светог Саве, као школске славе, приређена је 1812. године у једној основној школи у Земуну, такође у Аустроугарској. Због ратних дешавања у Другом српском устанку следећа прослава Светог Саве, као школске славе, приређена је у Сегедину, данас у Мађарској, 1830. године, где је по први пут певана песма „Ускликнимо с љубављу“. Отпевао је са својим ученицима свештеник Павле Стаматовић. Помислили су тада многи да је Стаматовић аутор те песме, међутим детаљнијим истраживањима утврђено је да је песму спевао непознати калуђер у Манастиру Кувеждин између 1813. - 1815. године, где је Стаматовић чуо, научио и касније отпевао. 

   Свети Сава се све до 1840. године славио само као црквени празник. Како су наши просветари углавном долазили из српских крајева Аустроугарске, што је био случај и са ректором Крагујевачког лицеја (високе школе) Атанасијем Николићем. Атанасије је 5. децембра 1839. године Министарству просвете и црквених дела предложио да његовој школи за заштитника (патрона) одобри „школског просветитеља Србског Светог Саву, пошто сва заведенија имају своју славу“. Када је министар просвете Стефан Стефановић Тенка прочитао поднету молбу одмах је схватио колико је велики значај овог предлога па га је упутио Совјету (српској влади), који га је проследио Намесништву кнеза Михајла. Након консултација 14. јануара 1840. године свим школама у Србији разаслата је одлука: „Да Свети Сава свих школа у отечеству нашем патрон (заштитник) буде“. Прва прослава Светог Саве као школске славе одржана је управо у Крагујевцу где су ученици, професори и свештеници у пратњи грађанства прошетали главном улицом Крагујевца а потом приредили свечани ручак. На тој првој прослави установљен је обичај да се током прославе прикупља прилог за школу и сиромашну децу. Прикупљено је 11 дуката, 11 форинти и 11 чаршијских гроша. Општина Крагујевац је за ту прославу дала једног живог овна и једно буре вина, а у вечерњим часовима на свим школским прозорима приређена је илуминација, истицање „начертанија, у боји изображенија Светог Саве“ иза којих је на сваком прозору упаљено по 12 воштаних свећа. На тој прослави није певана песма „Ускликнимо с љубављу“ јер је то у Србији, након Земуна и Сегедина (Аустроугарска), изведено тек 1843. године у београдској основној школи под вођством учитеља – ђакона Јованике Симоновића од када је постала и званична Химна Светом Сави.

             Пример једне такве прославе забележен је и у "праовској" школи и објављен у „Просветном прегледу“ из 1887. године, када је од 34 добротвора на прослави школске славе Светог Саве, за сиромашну децу прикупљено тадашњих 32 динара и 50 пара. Од прикупљеног новца сиромашној деци су купљене књиге, а најсиромашнијој, школски прибор и по потреби делови одеће и обућа.