ПОРЕЗ ПЛАТИ ДА ТИ СЕ ДОБРИМ ВРАТИ!

На фејсбук страници „Сви Зајечарци на фејсу“ објављена је Одлука Уставног суда Србије од 21.12.2018.г. којом је утврђено да Одлука Града Зајечара о увођењу накнаде за заштиту животне средине (еколошке таксе) НИЈЕ У САГЛАСНОСТИ СА ЗАКОНОМ.

Порођењем поништене Одлуке града Зајечара са Одлуком општине Неготин од 17.08.2010. године и Одлуке о увођењу еколошке таксе за 2019.годину, од пре 10 дана (18.12.2018.) ЈАСНО ЈЕ да су одлуке о увођењу еколошке таксе у Зајечару и Неготину потпуно идентичне те по логици ствари и Одлука општине Неготин НИЈЕ У САГЛАСНОСТИ СА ЗАКОНОМ.

Оно на основу чега Уставни суд доноси своју одлуку јесте чињеница да „није спроведена јавна расправа о увођењу еко таксе“, предвиђена Законом о финансирању локалне самоуправе.

Након овакве Одлуке Уставног суда, постоје две могућности:

- да се грађанима врати новац који су супротно Закону плаћали од 2010.године или

- да се овај износ умањи преко других пореских плаћања, попут пореза на имовину.

Један од потпуно несхватљивих поступака наших одборника, које смо ми бирали да би заступали наше интересе јесте одредба да „Општинска управа општине Неготин, неће донети решењa о утврђивању накнаде за заштиту и унапређење животне средине за обвезнике већ ће их јавним огласом обавестити о датуму доспећа пореских обавеза“, па је сада занимљиво ако будемо тражили повраћај уплаћене еко таксе да ли ће уплатница бити валидан документ или смо ми то платили добровољно на јавни оглас.

ЗЕЛЕНА ТЕХНОЛОГИЈА У КРУГУ "ЕЛИКСИРА" /преузето из "Завичаја"/

                                          U ORGANIZACIJI ELIKSIR PRAHOVO             

POSETA SLOVAČKOJ KOMPANIJI DRON U MLIEČANIMA .
           Poznato nam je da Eliksir group ulaže velika sredstva u rekonstrukciju fabrike u Prahovu, a u isto vreme ulažu se i sredstva za zaštitu životne sredine. Kao društveno odgovorna firma materijalno podržava: sve manifestacije u Opštini Negotin, uplaćuje velika novčana sredstva u humanitarne svrhe, školama pomaže u kupovini IT tehnologije, ulaže velika sredstva u infrastrukturu opštine, edukuje stanovništvo i žele da građani budu aktivni partneri u zaštiti životne sredine.

U periodu od 19. do 24. novembra organizovana je edukativna poseta Slovačkoj i Mađarskoj, gde je grupa bila u prilici da se upozna sa postrojenjem za reciklažu otpadnih guma, kao i načinom kako Slovaci Mađari koriste svoje prirodne resurse, a u isto vreme ne remete svoju životnu sredinu već je još više obogaćuju.

Na ovo edukativno putovanje pošli su predstavnici udruženja Badem, Gergina, Saveta MZ Prahovo, Protivpožarne policije, Odeljenja za urbanizam i Katastra iz Negotina i Eliksira.

Reč je o tehnologiji koja iz gume, plastike, ulja...svih materija koje u sastavu imaju ugnjo vodonik, depolimerizacijom vraćamo u ulja i gas. Proces se odvija bez prisustva kiseonika, što govori da nema sagorevanja, samim tim ni gasova usled sagorevanja. Postupak je potpuno ekološki čist, bez otpada. Jednom rečju SVE IZ OVE PROZVODNjE SE KORISTI.

Sirovina koja se koristi je guma-pneumatik od prevoznih sredstava(automobila,kamiona, dampera, itd.). U krugu fabrike postoji skladište za stare gume. Gume sa skladišta se odvode u mašinu za sečenje-šreduju mašinski na maksimalnu veličinu parčadi do 10cm i manje. Guma sadrži žičanu mrežu i platno kao „armatura“ za pneumatike. Srce procesa je reaktor za topljenje guma i isparavanje tako otopljene gume na temperaturama od 300-500 stepeni celzijusa. Temperatura se podešava od tipova pneumatika koji se tope u reaktorima. Reaktor je kosa cev, zatvorena od ulaska vazduha, u kojoj se gumena parčad potiskuju prema gore pužnom spiralom, i pri tome se usled visokih temperatura tope. Otopina isparava u gas koji se sprovodi do postroenja za destilaciju. Gas se kondenzuje u ulje koje sadrži i vodu. Separacijom takvo ulje se separiše i iz njega se odvaja ulje, voda i gas. Ove komponente skladište se u posebne rezervoare. Ulje se dalje može razvrstavati na razne frakcije koje služe kao energent ili pogonsko gorivo, a vode se ponovo vraća u proces proizvodnje.Gas koji se dobija otapanjem guma služi povratno za zagrevanje reaktora odnosno topljenje guma. Iskorišćavanje gasa iz procesa je sto posto u samom procesu i gas kao energetska sirovina ulazi ponovo u proces  proizvodnje.

Od jedne tone stare gume u ovom procesu reciklaže dobija se: 40% ulja, 7-8% gas, Oko 5% vode, Oko 10% žice i oko 35% procenata čistog karbona (ugljenika 100%), kojeg možemo koristiti kao jakog energenta ili nakon granulisanja u indstriji guma kao recikliranog karbon blek. Ovi procenti su promenjivi i zavise od vrste guma. Žica koja se izdvaja koristi se za recikliranje-topljenje u topionicama. Karbon blek iz te smese kao vlažan otprema se do korisnika kao što su cementare i topionice da bi se tamo sagorevao, kao vrlo kalorično gorivo (100% ugljenik karbon).

Svrha ove prerade i dobijanje ulja za sagorevanje u kotlovima jeste supstitucija mazuta, CNG (TNG) i uglja u kotlovima Eliksir grupe. Pored pojeftinjenja energenata ekološki aspekt je značajan i na njega se posebno obraća pažnja. Prilikom sagorevanja emisija sumpora je veoma mala u vazduhu što odgovara standardima koje propisuje Evropska unija.

Svoje utiske preneli su na prof Danilo petrović i dr Siniša Čelojević.

Danilo Petrović: „Ovo postrojenje rešava problem otpada, a u isto vreme stare gume se koriste kao sirovina za dobijanje energije. Postrojenje poštuje sve zakonske regulative EU o zaštiti životne sredine. Piralitičko ulje koje se dobija na ovaj način zamenjuje mazut i ugalj kao gorivo u toplanama i prilikom sagorevanja ne emituju se štetni gasovi, a pogotovu ne sumpor.“

Siniša Čelojević: „Impresioniran sam kako se u Evropi vodi računa o očuvanju zdrave životne sredine. Primer za to je postrojenje u Slovačkoj koje stare gume koristi za dobijanje energenata. Nema emitovanja štetnih gasova, a sagorevanjem starih guma čuva se zdrava sredina“./Narodne novine "Zavičaj" možete pogledati OVDE

ДОПРИНОС ЈАВНОЈ РАСПРАВИ О СТАТУТУ ОПШТИНЕ

„За јавну расправу о Нацрту Статута општине Неготин“

               

                                        О  П  Ш  Т  И  Н  А       Н  Е  Г  О  Т  И  Н

                                               Комисији за израду нацрта аката о промени Статута општине Неготин  

19300  Н  Е  Г  О  Т  И  Н

Трг Стевана Мокрањца 1

            Као грађанин са дугогодишњим искуством у раду месних заједница, Комисији за израду нацрта Статута општине Неготин желим да укажем на видно побољшање регулативе рада месних заједница у датом Нацрту Статута општине Неготин, посебну у делу који се односи на контролу њиховог рада код коришћења јавне својине, праћења законитости рада Савета МЗ, могућност петиција грађана, подношења грађанских иницијатива и слично, али сам мишљења да у томе има и видних пропуста, који се могу отклонити допунама Статута општине Неготин, општинском Одлуком о месним заједницама или уношењем одређених одредби у статутима 38 сеоских и 6 градских месних заједница.

            Основне примедбе, које би требало обухватити новим Статутом општине или их обавезно унети у допунски акт који следи (Одлука о месним заједницама) су одредбе којима се утврђује обавеза:

•  Јавности рада савета месних заједница објављивањем позива са дневним редом најзначајнијих донетих одлука на сајту месне заједнице, огласној табли или преко  друштвених мрежа (какве већ има Јабуковац, Уровица, Кобишница, Александровац);
•  Обавезног укључивање грађана у месним заједницама у јавне расправе поводом доношења појединих значајних одлука, а то су:

1.   доношење Статута месне заједнице;
2.   разматрање извештаја о годишњем финансијском пословању МЗ-це; 
3.   разматрање годишњег финансијског плана МЗ-це; 
4.   разматрање Програма развоја месне заједнице; 
5.  разматрање Предлога о увођењу месног самодоприноса.  

Предлог одредбе:

По напред наведним тачкама Савет МЗ-це не може доносити одлуке нити подносити извештаје, планове и програме надлежним органима локалне самоуправе без јавне расправе (трибине) грађана. Ако се грађани не одазову позиву на јавну расправу Савет МЗ-це може самостално доносити одлуке, подносити извештаје и програме развоја.

Донете одлуке, извештаји и програми без јавне расправе се не могу применити.

Пракса је нажалост показала, не само у нашој општини већ и у суседним општинама, да се у раду савета месних заједница не воде записници, председници савета одлуке пишу сами код својих кућа, финансијска средства троше на основу телефонских разговора са члановима Савета, утрошена средства не правдају грађанима.

У Прахову,                                                                              Предлагач допуна Статута општине,

8.12.2018.г.                                                                                     Велимир Траиловић, с.р.